Istorijska paralela: Svi za jednog i jedan za sve 36 godina ranije

“Svi za jednog, jedan za svi”. Jer tako kažu u Pirotu, a Svetislav Pešić se svojih nije odrekao. Niti je, kao što su neki mislili, zaboravio košarke. Posebno osnovnog preduslova da bi se u jednom ekipnom sportu napravio uspeh.

Više puta je to ponavljao posle pobede nad Litvanijom: tim, tim i samo tim. Nema tu preterane filozofije. Svi moraju da budu usredsređeni za isti cilji. I svi moraju da rade jedan za drugog.

A, ako mislite da je Kari Pešić tek onako slučajno iz naftalina izvukao izreku koja se nekako najviše dovodi u vezu sa romanom “Tri musketara” Aleksandra Dime – mada je ona skovana davno pre toga – evo i Mirka Jozića da vam podvuče koliko je takav mentalni pristup zaista važan.

Mlađi se možda ne sećaju, stariji sigurno znaju: Jozić je bio selektor one čuvene generacije fudbalera (Prosinečki, Boban, Jarni, Mijatović, Šuker, Petrić…) koja je 1987. osvojila titulu omladinskog prvaka sveta u Čileu.

Tačno 36 godina kasnije, prebogata arhiva fotografske agencije MN Press – blago se tamo skriva – podsetila nas je na taj turnir. Odmah po dolasku u Južnoameričku zemlju, Jozić je držao sastanak sa igračima. Na table je pisalo.

“Svi za jednog, jedan za sve”.

Vrlo je važno.