Ivan Paunić - kada se rutinska operacija pretvori u 58 dana lavovske borbe za život...
Vreme čitanja: 3min | sre. 28.11.18. | 12:55
Kako je bakterija mogla da mu oduzme nogu, a da nije pravovremeno lečen - i život...
Čuveni pisac Paulo Koeljo jednom prilikom je rekao:
“Video sam mnogo oluja u svom životu. Neke dođu iznenada, zato moram brzo da naučim kako da gledam ispred sebe i razumem da nisam sposoban da kontrolišem vreme, da vežbam umetnost strpljivosti i poštujem bes prirode“.
Srpskog košarkaškog reprezentativca Ivana Paunića život je preko noći uveo u najveću oluju dosad i bacio ga pred izazov za kakav niko nije spreman.
Izabrane vesti
U razgovoru za Sportski žurnal Ivan Paunić je otkrio kako mu je rutinska operacija okrenula život naopačke, kako je jedan zahvat učinio da mu naredni meseci prolaze u borbi za živu glavu.
Sve je, kako je sam otkrio, počelo 28. aprila, kada se povredio na treningu Tofaša. Osetio je oštar bol u kolenu, posle čega je obavio pregled na magnetnoj rezonanci, gde mu je utvrđena parcijalna ruptura ligamenata ispod čašice. Operacija je bila neizbežna, ali se taj zahvat u normalnim okolnostima ne može podvesti u red onih, opasnih po život.
“Od košarke živim i hteo sam to što pre da rešim. Konsultovao sam se na više strana, u sradanji sa klubom proverio koji su najbolji doktori u Turskoj i doneo odluku gde da se operišem“, kaže Paunić za Sportski žurnal.
Kaže, zahvat je prošao bez problema, a pauza je trebalo da bude između pet i sedam meseci. Pre povratka u Beograd, gde je želeo da nastavi sa rehabilitacijom, imao je kontrolu tačno sedam dana posle operativnog zahvata. Dobio je dozvolu da ode u Srbiju i nastavi s oporavkom. Tada je život počeo da mu deli loše karte...
“Kada sam počeo s oporavkom, krenule su i visoke temperature. Mislio sam da sam se prehladio, da sam zakačio neki virus. Ali, prošlo je desetak dana, a situacija je svakim danom bila sve gora. Odmah sam kontaktirao doktora koji mi je rekao da je to normalno posle operacije. Pritom, koleno je počelo da menja boju i otiče. Slao sam fotografije i uvek dobijao isti odgovor. Sve do trenutka dok se nisam srušio na terapiji“, priča Paunić.
Posle urađenih analiza krvi došlo se do zaključka da je njegovo zdravstveno stanje daleko od dobrog. Doktori su mu ukazali da u organizmu postoji velika infekcija. Ubrzo mu je rečeno da pod hitno mora na novu operaciju.
“Zbog sepse je postojala opravdana bojazan da ta izuzetno opasna bakterija ne zahvati kost i ligamente, što znači da bih ostao bez noge. A, ako se raširi kroz krv, onda može da bude i fatalno. Sve u roku od sedam dana“.
Paunić je ponovo operisan, ali ni taj zahvat nije garantovao da je problem rešen.
“Hteo sam da odem kući, da budem u krugu porodice. Lekari su mi rekli da ne dolazi u obzir, da je bakterija izuzetno opasna, a da situacija nije bezazlena“.
Lečenje je nastavio na Banjici, gde je bio pod nadzorom 24 časa, punih 58 dana!
“Tokom ta dva meseca svakog dana sam primao najjače antibiotike, ali temperatura nije padala. Molio sam Boga samo da se jedno jutro probudim bez temperature“, prepričava Paunić detalje.
Tek posle 45 dana ležanja u bolnici sitaucija je počela da se menja nabolje. Ali, bila je daleko od idealne. Morao je da leži u bolničkoj postelji bar još deset dana, kako bi se svi uverili da je najgore prošlo.
Ivan Paunić je tokom oporavka dobijao poruke i pozive podrške svojih najbližih prijatelja, saigrača, te selektora Aleksandra Đorđevića.
“Sale me je stalno zvao, pratio situaciju i nudio pomoć. Na tome ću mu večno biti zahvalan. Kao i momcima iz reprezentacije koji su bili upućeni i zvali“, priča Paunić za Sportski žurnal.
Ivan Paunić sada trenira pod nadzorom Nemanje Rašića i Milana Grubješića u Beogradu i dobro se oseća. Na teren će, kaže, posle Nove godine. U utorak je posle odrađenog treninga išao i da obiđe saigrače iz reprezentacije. Osmeh mu nije silazio s lica.
Mi ti, Ivane, želimo da više nikada ne proživiš ništa slično i da se na teren vratiš bolji i jači nego ikada pre.
Samo neka je zdravlja...
Foto: Star Sport