Janis Sferopulos je u pravu

Pobedom je Crvena zvezda zaokružila prvi krug Evrolige i kao retko kada u novijoj istoriji na Malom Kalemegdanu imaju razlog da sa solidnom dozom optimizma dočekaju nastavak takmičenja. Iako je iza kulisa verovatno tako, Janis Sferopulos je konferenciju za novinare iskoristio da načne temu odnosa dela javnosti i navijača prema klubu.

Posle devetog trijumfa, čime je izjednačen najbolji klupski učinak na polusezoni Evrolige, grčki stručnjak iskazao je neslaganje sa onima koji smatraju da trenutni učinak i plasman na tabeli nisu dovoljni ili adekvatni renomeu Crvene zvezde.

“Naravno da je moglo bolje. Izgubili smo neke utakmice na kraju, dobili smo neke koje drugi nisu očekivali. Naravno da bih ovaj rezultat prihvatio. Nemamo tradiciju plej-of tima. Morate da razumemo ko smo. Možda su očekivanja navijača luda. Trudimo se da gradimo nešto. Moramo da popravimo greške. Barselona je uz nas, Real Madrid je iza nas. Šta želite? Ne zanima nas mišljenje ljudi koji ne vole klub. Ako nisam dovoljno dobar, ići ću. Nije problem, ali pustite nas da probamo. Nismo najbolji tim na svetu, ali ako se borimo možemo da pobedimo svakog. Ovo je Evroliga. Imamo 9-8 i ima ljudi koji nisu zadovoljni. Ne razumem“, bilo je ono što je, između ostalog, rekao Sferopulos medijima.

Ukratko – Sferopulos je u pravu i potpuno je legitimno što je izrazio svoje nezadovoljstvo. Crvena zvezda je u odnosu na prošlu godinu zabeležila tri pobede više. Da li je mogla da zabeleži još koju više? Verovatno jeste. A, da li je mogla lošije? Sigurno i to ne bi bio prvi put. O kvalitetu igara vredi raspravljati, lepota ili atraktivnost iste je u oku posmatrača, ali čak i tada je naposletku važno da se pobeđuje.

Bilo je u ovih 17 kola rezultata za ponos, mada isto tako i nekih stvari za kritiku. Zvezda je jedna od svega pet ekipa koja je dobila najveću senzaciju Pariz, jedina uz Real Madrid koja je to učinila kao gost. Nadigran je Monaku u Kneževini, što su učinili samo još Olimpijakos i pomenuti tim iz glavnog grada Francuske. Skalp Fenerbahčea usred Istanbula bio je istinska poslastica za navijače, dok je protiv opasnog Bajerna ekipa demonstrirala silu. Protiv Olimpijakosa je Crvena zvezda odigrala najbolju utakmicu u sezoni i bila je to prava taktička minijatura Janisa Sferopulosa. O razlozima poraza od Barselone i Žalgirisa se toliko pisalo i pričalo, da nije bilo direktnih sudijskih grešaka možda bi se obe utakmice završile drugačije. Mogle su, ali nisu.

Neuspeh u večitom derbiju uvek posebno boli i navijačima definitivno nije lako pao, mada nepisano je pravilo najveća utakmica srpskog sporta nikada nema izrazitog favorita. Zvezdaškoj javnosti može da zasmeta što je ispuštena prednost od 14 poena protiv Panatinaikosa, mada smo bili svedoci i većih preokreta kroz istoriju elitnog takmičenja. Uostalom, nije ni PAO bilo ko, već aktuelni šampion Evrope i ne zavisi uvek sve samo od Crvene zvezde.

Predmeti kritike mogu da budu šamar od Armanija u Milanu i posebno način na koji je ekipa odigrala tu utakmicu, kao i drugo poluvreme protiv Efesa ili jučerašnju treću četvrtinu. Treba, ali sa merom. Sezona je jako duga i nakrcana događajima, da je nemoguće držati ne isti, već ni približno identičan ritam svih devet meseci. Crta se podvlači na kraju, ne posle mesec, dva ili tri sezone. Sada je dobar momenat da se to kaže.

Crvena zvezda u plej-in zoni, Partizan Mozzart Bet na pola puta

Emotivni Sferopulos: Imamo devet pobeda, a neki su nezadovoljni! To mi nije jasno

Ima dosta do medija jer se stvara slika da nešto mora, a zapravo ne mora. Trebalo bi, ali rezultat zavisi od mnogo različitih faktora. Tako su nekad kritike opravdane, nekad možda i ne. Ima i do nerealnih očekivanja navijača – koji neretko umeju da budu i razmaženi, što pokazuje slika sa jučerašnje utakmice u kojoj tribine nisu bile skroz pune – jer od svog kluba traže najviše, toliko da se često preteruje. Nekad su i takvi događaji potrebni da se svlačionica dovede u red i da se podigne kvalitet.

U klubovima poput Crvene zvezde i Partizan Mozzart Beta pritisak poput onog sa kojim se nose Janis Sferopulos i Željko Obradović je neminovan i to je prosto realnost. Srbija je takva sredina, okruženje u kojem se samo priznaju i slave pobednici, porazi retko kada dolaze u obzir i konkretno u slučaju dva beogradska velikana sve ispod odlaska na Fajnal for je uglavnom ravno neuspehu. Naročito u trenutku kada Zvezda i Partizan imaju nikad veće budžete što im stavlja dodatni teret na leđa. Rezultat jeste glavna referenca uspeha jedne sezone, ali ne i jedina. Novac ne igra i ne donosi pobede. Gledajući sadašnji poredak na tabeli, Pariz ima daleko manje para na raspolaganju od, recimo, madridskog Reala, pa je ipak na vrhu Evrolige posle prvog kruga... Sve je to složen miks brojnih faktora i događaja.

Zvezdine pristalice još i više žele, neki čak traže evropski iskorak jer je osam godina prošlo od zasad jedinog učešća u četvrtfinalu. Verovatno ih je još više zabolelo to što je najveći takmac iz prvog pokušaja nakon višegodišnje pauze umalo stigao do završnog turnira. Sve su to razlozi da se želi više i bolje, ali ništa ne ide na silu. Janis Sferopulos je za ovih godinu i kusur uradio (skoro) sve što bi prosečan navijač poželeo. Osvojio je triplu krunu, uz to nanizao osam recki protiv Partizan Mozzart Beta i eto, jedino što nedostaje je bolji rezultat u Evroligi.

Prošle godine to možda nije bilo realno jer je došao u sistem koji je već bio formiran, u tim koji nije on selektirao i opet je napravio dobru sezonu. Sada je imao leto pred sobom da sastavi ekipu po svom ukusu i gradi svoju priču. Da, nije počelo dobro i reakcija javnosti posle Dubaija i Splita bila je oštra, čak preko granice, ali se kroz prethodne sedmice pokazalo da ni pomenuti kiksevi, pa čak i neke slabe partije u Evroligi nisu 'smak sveta' jer je Crvena zvezda još živa. I ne samo živa, nego bi eventualnim trijumfom nad večitim rivalom u ponedeljak zasela na deobu prvog mesta i trka bi bila potpuno otvorena, baš kao što je i ova za plasman u narednu fazu Evrolige. Zvezda ima devet pobeda, dve manje od prvoplasirane četvorke (Pariz, Monako, Olimpijakos, Bajern) i svašta može da se dogodi do poslednjeg kola. Dobro ili loše, tanka je granica.

Može biti da Janis Sferopulos nije najbolji trener u istoriji kluba, ali je sada šef stručnog štaba i neko sa kim Crvena zvezda beleži dobre rezultate. I opet, prošla su samo tri meseca sezone, najvažnije utakmice tek dolaze, od kupa u februaru, pa sve ostalo. Biće sigurno dobrih utakmica, desiće se i one za zaborav, ali sve je to deo 'paketa' koji nosi profesionalni sport.

Neka očekivanja uvek budu najviša, jer se tako drži pozitivna tenzija, ali neka granica ipak treba da postoji. Zvezda i Sferopulos zaslužuju maksimalnu podršku i poverenje navijača. To je najmanje što treba da dobiju posle svega.