Krsna slava u domu Laleta Lučića uvek je bila posebna svečanost. Sa jedne strane prozorskog okna, pod visokim plafonom slegao se dim cigareta, etanolskih isparenja i mangupskih priča, mirisali su pelin, ocvale ruže i med, dok je sa druge strane zjapilo ledeno nebo i beogradski mrak. Mamurni gosti rumenih obraza uvek su sa tog okupljanja odlazili bolji. Te godine nekoliko stolica ostalo je upražnjeno. Redovni gosti na slavi bili su ljudi iz uprave Partizana i promućurni stručnjak brzo je shvatio poruku - njihova upražnjena mesta simbolički su značila da će uskoro biti upražnjena i stolica trenera Partizana.

Bio je to jedan u nizu događaja koji su početkom zime 1986. oblikovali identitet Košarkaškog kluba Partizan kroz oči i um dvojice ljudi.

Nekoliko dana kasnije pred jednim novobeogradskim stanom čuli su se koraci, a potom je zvono reskim zvukom najavilo pridošlicu. Novoproglašeni trener Partizana stao je pred vrata i kroz špijunku video lice svog bliskog prijatelja. Duško Vujošević je otvorio vrata i kroz njih u svoj stan propustio Željka Obradovića. Razgovor je bio, kao i svi njihovi tih godina. Vujošević je bio pomoćni trener Laletu Lučiću, a Željko Obradović zamenik kapitena. Košarka je bila njihova zajednička opsesija.

Ipak, taj razgovor završen je na nešto drugačiji način.
"Ja sam mu rekao tada da mi sad ne možemo biti prijatelji", ispričao mi je Željko Obradović. "Dule se u prvom trenutku zbunio, ali je posle toga shvatio šta želim da mu kažem. Naše prijateljstvo ostaje, ali emocije moramo staviti po strani - on je sada trener Partizana, a ja njegov igrač".

To ipak nije značilo da njihova konekcija Partizanu u tom prvom mandatu Vujoševića na klupi crno-belih, neće doneti mnogo dobrih stvari. Naprotiv.
"On je uvek bio totalno posvećen košarci i shvatao je kao jednu misaonu igru", prisetio se tog vremena Duško Vujošević u filmu "Ako su ruže, procvetaće". Taj dokumentarni film će pred očima publike biti tokom decembra, a pred očima onih koji su u njemu učestvovali, ređale su se slike sećanja – Beograd pod jarkim svetlom za razvijanje starih filmova.
"Željko je pokušavao da razume koji su košarkaški, ali i psihiloški faktori potrebni da bi tim postao upravo to – tim. Njegovo prisustvo u svlačionici tih godina bilo je dragoceno za Partizan", ispričao je Vujošević.

Upravo je dinamici svega što se u toj svlačionici događalo i posvećena priča "Ako su ruže, procvetaće", a u tom klijanju, izgradnji međuljudskih odnosa, uspostavljanju košarkaških principa i učenju bolnih lekcija, stvoren je i identitet Partizana.

Najzaslužniji za građenje te svlačionice, jednoglasni su svi koji su u nju kročili tih godina, bio je Dragan Kićanović. Četvrtasti brčići komičara rođenog u Londonu bili su simbol karikature vremena u kom je živeo. Staljinovi brkovi bili su metafora diktature koju mnogi nisu preživeli. Brkovi Fredija Merkjurija ostali su simbol revolucije koja je spojila čistu umetnost i veliku zaradu. A brkovi Dragana Kićanovića? Ti su Kićini brci ostali simbol spokoja. Ko god je za njega navijao, kada bi na ekranu, ili sa tribine, video njegov šeretski osmeh pod brkovima, znao je da će na kraju sve biti u redu.

Kiću su protivnici opisivali kao utvaru. Kao duha koji hoda i čiji ključni potez ne možeš da prepoznaš. Nekada je to lažna kretnja i beg u drugom pravcu. Nekada neočekivani skok šut iz čistog tihovanja. Nekada samo taj osmeh u lice. Koji ubija više od trideset poena.
"Bilo je mnogo sjajnih klubova u toj jugoslovenskoj ligi i moglo je za većinu nas da se desi da odemo i u nekom drugom pravcu", ispričao je u filmu Žarko Paspalj. "Ali smo svi došli u Partizan zbog Kićanovića".

##INSTAGRAM_<blockquote class="instagram-media" data-instgrm-captioned data-instgrm-permalink="https://www.instagram.com/reel/DRWzcKbDC2e/?utm_source=ig_embed&utm_campaign=loading" data-instgrm-version="14" style=" background:#FFF; border:0; border-radius:3px; box-shadow:0 0 1px 0 rgba(0,0,0,0.5),0 1px 10px 0 rgba(0,0,0,0.15); margin: 1px; max-width:540px; min-width:326px; padding:0; width:99.375%; width:-webkit-calc(100% - 2px); width:calc(100% - 2px);"><div style="padding:16px;"> <a href="https://www.instagram.com/reel/DRWzcKbDC2e/?utm_source=ig_embed&utm_campaign=loading" style=" background:#FFFFFF; line-height:0; padding:0 0; text-align:center; text-decoration:none; width:100%;" target="_blank"> <div style=" display: flex; flex-direction: row; align-items: center;"> <div style="background-color: #F4F4F4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 40px; margin-right: 14px; width: 40px;"></div> <div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center;"> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 100px;"></div> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 60px;"></div></div></div><div style="padding: 19% 0;"></div> <div style="display:block; height:50px; margin:0 auto 12px; width:50px;"><svg width="50px" height="50px" viewBox="0 0 60 60" version="1.1" xmlns="https://www.w3.org/2000/svg" xmlns:xlink="https://www.w3.org/1999/xlink"><g stroke="none" stroke-width="1" fill="none" fill-rule="evenodd"><g transform="translate(-511.000000, -20.000000)" fill="#000000"><g><path d="M556.869,30.41 C554.814,30.41 553.148,32.076 553.148,34.131 C553.148,36.186 554.814,37.852 556.869,37.852 C558.924,37.852 560.59,36.186 560.59,34.131 C560.59,32.076 558.924,30.41 556.869,30.41 M541,60.657 C535.114,60.657 530.342,55.887 530.342,50 C530.342,44.114 535.114,39.342 541,39.342 C546.887,39.342 551.658,44.114 551.658,50 C551.658,55.887 546.887,60.657 541,60.657 M541,33.886 C532.1,33.886 524.886,41.1 524.886,50 C524.886,58.899 532.1,66.113 541,66.113 C549.9,66.113 557.115,58.899 557.115,50 C557.115,41.1 549.9,33.886 541,33.886 M565.378,62.101 C565.244,65.022 564.756,66.606 564.346,67.663 C563.803,69.06 563.154,70.057 562.106,71.106 C561.058,72.155 560.06,72.803 558.662,73.347 C557.607,73.757 556.021,74.244 553.102,74.378 C549.944,74.521 548.997,74.552 541,74.552 C533.003,74.552 532.056,74.521 528.898,74.378 C525.979,74.244 524.393,73.757 523.338,73.347 C521.94,72.803 520.942,72.155 519.894,71.106 C518.846,70.057 518.197,69.06 517.654,67.663 C517.244,66.606 516.755,65.022 516.623,62.101 C516.479,58.943 516.448,57.996 516.448,50 C516.448,42.003 516.479,41.056 516.623,37.899 C516.755,34.978 517.244,33.391 517.654,32.338 C518.197,30.938 518.846,29.942 519.894,28.894 C520.942,27.846 521.94,27.196 523.338,26.654 C524.393,26.244 525.979,25.756 528.898,25.623 C532.057,25.479 533.004,25.448 541,25.448 C548.997,25.448 549.943,25.479 553.102,25.623 C556.021,25.756 557.607,26.244 558.662,26.654 C560.06,27.196 561.058,27.846 562.106,28.894 C563.154,29.942 563.803,30.938 564.346,32.338 C564.756,33.391 565.244,34.978 565.378,37.899 C565.522,41.056 565.552,42.003 565.552,50 C565.552,57.996 565.522,58.943 565.378,62.101 M570.82,37.631 C570.674,34.438 570.167,32.258 569.425,30.349 C568.659,28.377 567.633,26.702 565.965,25.035 C564.297,23.368 562.623,22.342 560.652,21.575 C558.743,20.834 556.562,20.326 553.369,20.18 C550.169,20.033 549.148,20 541,20 C532.853,20 531.831,20.033 528.631,20.18 C525.438,20.326 523.257,20.834 521.349,21.575 C519.376,22.342 517.703,23.368 516.035,25.035 C514.368,26.702 513.342,28.377 512.574,30.349 C511.834,32.258 511.326,34.438 511.181,37.631 C511.035,40.831 511,41.851 511,50 C511,58.147 511.035,59.17 511.181,62.369 C511.326,65.562 511.834,67.743 512.574,69.651 C513.342,71.625 514.368,73.296 516.035,74.965 C517.703,76.634 519.376,77.658 521.349,78.425 C523.257,79.167 525.438,79.673 528.631,79.82 C531.831,79.965 532.853,80.001 541,80.001 C549.148,80.001 550.169,79.965 553.369,79.82 C556.562,79.673 558.743,79.167 560.652,78.425 C562.623,77.658 564.297,76.634 565.965,74.965 C567.633,73.296 568.659,71.625 569.425,69.651 C570.167,67.743 570.674,65.562 570.82,62.369 C570.966,59.17 571,58.147 571,50 C571,41.851 570.966,40.831 570.82,37.631"></path></g></g></g></svg></div><div style="padding-top: 8px;"> <div style=" color:#3897f0; font-family:Arial,sans-serif; font-size:14px; font-style:normal; font-weight:550; line-height:18px;">View this post on Instagram</div></div><div style="padding: 12.5% 0;"></div> <div style="display: flex; flex-direction: row; margin-bottom: 14px; align-items: center;"><div> <div style="background-color: #F4F4F4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(0px) translateY(7px);"></div> <div style="background-color: #F4F4F4; height: 12.5px; transform: rotate(-45deg) translateX(3px) translateY(1px); width: 12.5px; flex-grow: 0; margin-right: 14px; margin-left: 2px;"></div> <div style="background-color: #F4F4F4; border-radius: 50%; height: 12.5px; width: 12.5px; transform: translateX(9px) translateY(-18px);"></div></div><div style="margin-left: 8px;"> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 50%; flex-grow: 0; height: 20px; width: 20px;"></div> <div style=" width: 0; height: 0; border-top: 2px solid transparent; border-left: 6px solid #f4f4f4; border-bottom: 2px solid transparent; transform: translateX(16px) translateY(-4px) rotate(30deg)"></div></div><div style="margin-left: auto;"> <div style=" width: 0px; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-right: 8px solid transparent; transform: translateY(16px);"></div> <div style=" background-color: #F4F4F4; flex-grow: 0; height: 12px; width: 16px; transform: translateY(-4px);"></div> <div style=" width: 0; height: 0; border-top: 8px solid #F4F4F4; border-left: 8px solid transparent; transform: translateY(-4px) translateX(8px);"></div></div></div> <div style="display: flex; flex-direction: column; flex-grow: 1; justify-content: center; margin-bottom: 24px;"> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; margin-bottom: 6px; width: 224px;"></div> <div style=" background-color: #F4F4F4; border-radius: 4px; flex-grow: 0; height: 14px; width: 144px;"></div></div></a><p style=" color:#c9c8cd; font-family:Arial,sans-serif; font-size:14px; line-height:17px; margin-bottom:0; margin-top:8px; overflow:hidden; padding:8px 0 7px; text-align:center; text-overflow:ellipsis; white-space:nowrap;"><a href="https://www.instagram.com/reel/DRWzcKbDC2e/?utm_source=ig_embed&utm_campaign=loading" style=" color:#c9c8cd; font-family:Arial,sans-serif; font-size:14px; font-style:normal; font-weight:normal; line-height:17px; text-decoration:none;" target="_blank">A post shared by KORNER (@korner_produkcija)</a></p></div></blockquote> <script async src="//www.instagram.com/embed.js"></script>##

A kada Paspalj kaže svi, misli na onu prvu šaku najvažnijih košarkaških ličnosti u modernoj istoriji ove zemlje, koje možete da nabrojite u trenucima najlepših sećanja. U isto vreme, u toj su svlačionici bili i Aleksandar Đorđević, koji je već imao status najboljeg mladog plejmejkera ne samo Jugoslavije. Dečko u usponu. Vlade Divac, čovek za koga se otimala čitava Jugoslavija i zbog kog su najveći beogradski rivali učestvovali u filmskoj poteri od aerodroma do njegovog rodnog grada. Spomenuti Paspalj, košarkaš iz budućnosti po svojim igračkim karakteristikama, čovek iz davne, bolje prošlosti, po svojim ljudskim osobinama. Ivo Nakić, šmeker sa riječkog Korzoa. Uz već prekaljene asove poput kapitena te ekipe Gorana Grbovića, beogradskog mangupa Milenka Savovića i Željka Obradovića.
"Bio je to savršen spoj generacija", prisetiće se akteri te sezone 1986/87 u kojoj je Partizan postao i šampion Jugoslavije, pobedivši Zvezdu u dvomeču. Crveno-bele koji su u polufinalu šokantno, protivno svakoj osim košarkaške logike, izbacili favorizovanu Cibonu sa Draženom Petrovićem.

Sve što će se dogoditi u narednoj sezoni filmska je priča (hehe, prim.aut.) i samo je pitanje u koji biste žanr tu priču smestili. Za one koji se sećaju serije od devet pobeda u nizu u Kupu šampiona te sezone, to je čista epika. "Sword and sandal", što bi rekli Amerikanci. Za one koji se prisete mladosti, poleta, energije koja može da sruši zidove i neočekivane nade, to je klasična "feel good" priča koje se sve ređe pričaju. Za one koji danas govore o "domaćoj školi košarke" i radu sa mladima, ta je priča naučna fantastika. A za one koji se sete prvog Fajnal fora na koji je Partizan upravo te godine otišao, to je žanrovska tragedija. Sa jako srećnim krajem.

Jer crno-beli su – uz vrlo zanimljive i zahtevne principe igre koje je Duško Vujošević uspostavio u tom trenutku – igrali jako dobru košarku i od tima koji je počeo Kup šampiona sa idejom "da se ne obruka", postali jedan od favorita za osvajanje tog takmičenja. Jer su uništili Barselonu u njihovoj hali. Jer su do nogu potukli i Makabi i Aris i Trejser kad je trebalo. Jer su "igrali drugačije".
"Čak i konzervativni košarkaški analitičari, pa i oni u Americi, saglasni su u oceni da je revolucija u svetu košarke počela upravo sa tim našim timom", ispričao je u objektiv Žarko Paspalj.

Zato su pred put u Gent (ili partizanovski rečeno GAN) očekivanja porasla. I stvorila se stara dobra reč, koju će Partizanovci rabiti do dana današnjeg i poslednjeg dana gospodnjeg – imperative. Iako su protivnici na Fajnal foru bile izuzetno jake i surovo iskusne ekipe. Makabi sa Đamšijem, Megijem i Barlouom, Aris sa Galisom i Janakisom i Trejser (Olimpija Milano, kako volite) sa Bobom Makaduom, Majkom D'Antonijem i Dinom Meneginom.

U isti su filmski objektiv o tom "partizanskom poletu" pričali i legendarni Nikos Galis i dugogodišnji trener Milana čuveni Dan Piterson. Jedna njegova misao o tom timu Partizana najbolje ilustruje kako su na mlade momke u crno-belom gledali njihovi rivali: "Oni su bili dobri i uvek su znali kada je čemu vreme; imali su tu vrstu uličnog šlifa, da donesu prave odluke u pravom trenutku iako su bili na početku karijera".

Taj će Fajnal for crno-belima ostati gorak zbog poraza od Makabija u polufinalu i neutešne pobede protiv Arisa za treće mesto. Ali će ostati i kao lekcija. Svaka tragedija, ako se dobro ispriča može postati mitološka, u onom jedinom dobrom smislu te reči. Tolkin je, uostalom, napisao da mitovi i mitologija nisu laž, nego okretanje ogledala istini. Bez tog ogledala navijanje za bilo koji klub ne bi bilo moguće.

Bez prevazilaženja teških trenutaka, reći će vam navijači Partizana, ne bi bilo moguće navijati za taj klub. Sa tom lekcijom, veliki broj istih aktera četiri godine kasnije odveo je Partizan na krov Evrope – Kićanović je uticao da Obradović napusti avion reprezentacije i preuzme Partizan, sportski direktor bio je Milenko Savović, a na terenu su bili i Nakić i Đorđević. Na početku te trofejne sezone 1991/92, ponovo su se čuli koraci pred vratima.

Potom je zvono reskim zvukom najavilo pridošlicu. Novoproglašeni trener Partizana stao je pred vrata i kroz špijunku video lice svog bliskog prijatelja. Željko Obradović je otvorio vrata i kroz njih u svoj stan propustio Duška Vujoševića. Razgovor je bio, kao i svi njihovi tih godina. Njih dvojica su, znate već, još tada bili opsednuti košarkom.

Ipak, taj razgovor završen je na nešto drugačiji način.
"Dule je na sto spustio svesku na kojoj je bio nacrtan Talični Tom i ja sam je odmah prepoznao", ispričao mi je Obradović. "Bila je to sveska u koju je on zapisivao svoje košarkaške ideje i akcije još one sezone kada je preuzeo klupu od Laleta Lučića. Odlučio je da mi pokloni tu svesku na mom novom početku".

Mora biti da je ta skripta sadržala i nešto više od iscrtanih kružića i ikseva. Oni su, uostalom, Željku Obradoviću, oduvek bili ucrtani u genetskom kodu, nule i jedinice njegovog korteksa. Ta je sveska bila nastavak tradicije. Tradicije koja se nadovezala na Kićine i Prajine godine, na Kićin osmeh ispod Brkova koji govori da će sve biti u redu, na svaki sekund one sezone krunisane bronzom optočenom epizodom iz Genta (dobro, Gana).

Kada je Partizan postao šampion Evrope u Istanbulu promenilo se sve i nije se promenilo baš ništa u toj tradiciji. Jer istanbuli i druge velike pobede jesu kruna ljubavi prema klubu, ali nisu razlog. Razlog je ono ogledalo ka istoriji, razlog su legende i mitovi, porazi koji se prepričavaju i iz kojih se uči. Svi oni razlozi o kojima je Željko Obradović govorio kada se vratio u Partizan, podsećajući njegove navijače na sve ruže koje su procvetale u crno-beloj bašti. A i on je jedna od njih.

Već to je bilo dovoljno da se zatvore veliki krugovi, iako još od prvog Fajnal fora postoje imperativi, iako je "partizanski", reći će vam navijači Partizana, da se sanjaju veliki snovi i veruje u čuda. Nekom je to što su se krugovi oko procvetale bašte zatvorili, dovoljno čudo samo po sebi.

Dokumentarni film "Ako su ruže, procvetaće", svetlost dana i bioskopskog platna ugledaće baš u vreme zimskih svečara. I opet je, šokantno i zaprepašćujuće, posle toliko godina, baš tih dana i noći stolica trenera Partizana - privremeno? - upražnjena.

Sa jedne strane prozorskog okna su ljudi koji ćute, blagosloveni što su imali priliku da dožive jednu posebnu priču i uplašeni da li decenijska tradicija dobija svoj kraj.

Miriše pelin, pusto polje, ocvale ruže i med.

Moglo je bolje.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Jedna sveska za identitet i buket ruža za istoriju

Uživo

Fudbal

Košarka

Tenis

Odbojka

Rukomet

eKošarka

Hokej na ledu

Bejzbol

Stoni tenis

Badminton

Counter-Strike

Dota

Futsal

eFudbal

Najava mečeva