Nikola Jokić (©AFP)

Jokić: Nisam loš momak, treba da pređem tu granicu; znam bar polovinu akcija u NBA ligi

Najnovije vesti

Košarka

Košarkašice Zvezde osvojile kup pobedom od 60 razlike, Ivana Katanić umalo do tripl-dabla

Fudbal

Gonzales: Unapređujemo tim, bićemo spremni za Mađare

Vreme čitanja: 6min | ned. 22.03.26. | 17:12

"Neke ožiljke pamtim... Jedan ožiljak mi je napravio Klint Kapela, drugi Džejms Harden. Imam i jedan iz reprezentacije 2016. godine"

Fantastičan intervju dao je Nikola Jokić pre nekoliko sedmica, gostujući kod Edina Avdića na podkastu "X&O's podcast", međutim zanimljiv razgovor najbolji košarkaš planete imao je i za Youtube kanal Denver Nagetsa.

Tokom nešto više od 15 minuta priče Jokić se dotakao raznih stvari, od svog napretka u ranom dobu, preko odnosa sa Džamalom Marijem, do srpskih "pogačica", toga koje ožiljke pamti i koji mu je najveći cilj do kraja karijere. Pa, krenimo redom...

Izabrane vesti

Ako pogledaš poslednjih pet godina, u čemu si najviše napredovao?
"Želeo sam da budem uvek dostupan timu, iako sam imao povredu. I dalje mislim da je dostupnost ključna. Vodim računa o telu i igram i kada imam manje probleme. To je veoma važno u ovom sportu", rekao je Jokić za kanal Denver Nagetsa.

22.00: (1,30) Denver (15,0) Portland (4,00)

A mentalno?
"Pokušavam da budem bolji saigrač i lider. Trudim se da ne trošim energiju na stvari koje ne mogu da kontrolišem, poput rasprava sa sudijama".

Kako učiš da budeš lider?
"Ponekad lider mora da bude 'loš momak', a ja to nisam. Sledeći korak za mene je da pređem tu granicu: da kažem teške stvari, istinu, da kritikujem kada je potrebno, jer to može da motiviše ljude. I meni je potrebna kritika da bih napredovao".

Kako si razvio taj osećaj oko obruča?
"Još kao mlađi nisam mogao da skačem niti da igram iznad obruča, pa sam morao da pronalazim druga rešenja poput poludistanci, floutera, šuteva iz nabačaja. U Srbiji to zovemo 'pogačice'. To je bio jedini način da postižem poene, pa sam to razvijao kroz karijeru. Kasnije sam u NBA radio mnogo na tome sa trenerom Ogijem (Ognjen Stojaković pr. au). Sećam se da sam se ljutio i pitao zašto to radim, ali upravo tako sam počeo da postižem poene".

Kada si počeo to da koristiš?
"Veoma rano. Još kao dete, pre nego što sam ozbiljno trenirao košarku, nisam mogao da budem blizu obruča, pa sam šutirao sa distance oko reketa".

Zašto se to u Srbiji zove "pogačice"?
"To je zapravo naziv za pecivo. Ne znam tačno zašto se tako zove".

Tvoj flouter, da li je oduvek bio deo tvoje igre?
"Rekao bih da jeste, ali ne sećam se tačno kako sam igrao pre 15 godina. Od dolaska u NBA definitivno ga često koristim".

Da li si svestan koliko si dobar u tome?
"Imam samopouzdanje da ga šutiram i volim taj šut. Ne razmišljam previše o tome šta drugi pričaju".

Kako si ga usavršio?
"Mnogo je bitan rad nogu, levom i desnom rukom, iz različitih uglova, sa visokim lukom. Sve je to rezultat konstantnog treninga".

Da li si verovao treneru kada je počeo da insistira na tome?
"Ne. Prve dve godine smo se stalno raspravljali. Bio sam mlad i imao sam drugačiju ideju u glavi, iako nisam znao tačno kakvu".

Kako si naučio da čitaš igru i vidiš poteze unapred?
"Iskustvo. Čitanje odbrane, ponavljanje situacija, poznavanje saigrača... Sve to igra veliku ulogu".

Da li znaš sve akcije u NBA?
"Ne znam da li znam sve, ali sam siguran da znam bar polovinu".

Koliko često gledaš druge timove?
"Mnogo. Košarka je moj život. Igram je pola života i stalno je pratim. To je ista igra, ali ima bezbroj detalja... Akcije, igrači, postave, situacije. To je sjajan sport".

I jednostavno pamtiš sve to i koristiš kada treba?
"Da, otprilike tako".

Koje ciljeve još imaš u karijeri?
"Osvajanje titule. To će reći svi, ali to je ono što svi žele, da budu najbolji".

Zašto misliš da ovaj tim može da osvoji titulu ako bude zdrav?
"Imamo raznovrstan sastav, dobru kombinaciju različitih tipova igrača, novi stručni štab koji donosi svežu energiju, kao i nove igrače koji nam daju dodatne opcije. Možemo da iznenadimo mnoge".

Da li ćeš imati ožiljke na rukama zauvek?
"Verovatno neke hoću. Neke pamtim... Jedan ožiljak mi je napravio Klint Kapela, drugi Džejms Harden. Imam i jedan iz reprezentacije 2016. godine. Neke pamtim, neke ne".

Zašto ti se to dešava?
"Ne znam tačno. Volim kontakt igru i često je iniciram, pa verovatno zato".

Jokić se iznervirao: Nema odbrane u NBA? To je glupost, to pričaju neznalice

Jokić: Nisam navijao za Partizan, navijao sam za Novicu

Koji ti je omiljeni deo Ol star vikenda?
"Mislim da je to trenutak kada imaš priliku da razgovaraš sa drugim igračima. To je posebna grupa ljudi i prilika da sa njima deliš razmišljanja, svlačionicu i teren. Taj trenutak mi je uvek najprijatniji i u njemu najviše uživam".

Ove godine je i Džamal bio tu, pa bih se malo osvrnuo na vaš odnos. Kada si ga prvi put upoznao, šta si pomislio o njemu?
"Upoznao sam ga na 'Nike Hoop Summit'. Imao sam 18 godina, on je bio godinu mlađi, imao je 17 godina. Igrali smo tada slično kao i danas, što je i normalno. Nisam imao neko posebno mišljenje, bio je samo veoma talentovan mlad igrač. Imao je neku čudnu frizuru ili obrvu, neku liniju – nešto neobično. Pomislio sam: 'Zanimljivo'".

Šta sada misliš o njemu kao igraču i kao osobi?
"Mislim da ga je očinstvo donekle promenilo. To je sada veliki deo njegovog života, što je i normalno. Kao igrač, u poslednje tri ili tri i po godine igra veoma dobro. Imao je povredu, pa se vraćao, ali u poslednje dve-tri godine je zaista na visokom nivou. Ova sezona je samo potvrda toga".

Da li razgovarate o očinstvu?
"Ne previše. Ponekad razmenimo ponešto, ali ništa posebno".

Da li ti je čudno kada razmisliš o tome - upoznali ste se kao tinejdžeri, a sada ste obojica očevi?
"Da. Sledeće godine ćemo verovatno biti i najstariji u timu. Igrati sa nekim deset godina je velika stvar i zadovoljstvo je poznavati nekoga tako dugo".

Šta je najposebnije kod njega?
"Ima ogromnu želju da bude najbolji. Bez obzira na to da li je povređen ili igra, ima tu unutrašnju motivaciju da pobedi. Veoma je takmičarski nastrojen, želi više i stalno teži vrhu. To je osobina koja se najviše ističe kod njega".

Rekao je da je tokom povrede gledao tvoju igru i učio od tebe. Da li vidiš delove svoje igre u njegovoj?
"Iskreno, dok sam bio povređen, on je igrao čak i bolje nego ranije. Nije gubio lopte, razigravao je saigrače, nije komplikovao igru i pogađao je šuteve. Zapravo, mogao sam mnogo da naučim od njega u tom periodu".

Kako bi opisao razvoj vaše igre u tandemu?
"To je iskustvo igranja zajedno, osećaj za kretanje na terenu i razumevanje prostora. Isprobavamo različite stvari, učimo ko je u ritmu u datom trenutku. I dalje pravimo greške, ali to je proces učenja. Zanimljivo je biti deo toga i gledati kako postajemo sve bolji".

Da li si odmah znao da imate posebnu hemiju?
"Ne. U početku sam imao dobru hemiju sa Gerijem Herisom, a kasnije sam sa Vilom Bartonom bio u drugoj petorci. Džamal je prelazio između prve i druge postave. Tek kada smo počeli više da igramo zajedno, počeli smo da gradimo taj odnos".

Koja je najsmešnija ili najzanimljivija stvar koju je uradio?
"Nedavno se ošišao na način koji me je baš iznenadio. Na terenu često razmenjujemo poglede – napravi neku facu da znam da sam video šta je uradio. Dešava se da uzmemo loš šut, pa mu kažem „zašto“, a onda kada pogodimo, dođe da mi to kaže u lice. To su ti mali momenti u utakmici koje samo mi razumemo".

Dakle, komunicirate pogledima?
"Da".

Za kraj, ako bi danas završio karijeru, kako bi voleo da budeš upamćen u dresu Denvera?
"Kao dobar saigrač i dobar čovek. Kao neko sa kim svi žele da igraju. To sam rekao još u prvoj sezoni i i dalje tako mislim".