Još jedna ispovest Duška Savanovića: Volim kafanu i mesta gde se ruše države!

Sticajem lepih okolnosti bili smo domaćini srpskim košarkaškim legendama, potpredsednici KSS – a  Ani Joković, koja je zadužena za žensku košarku, i Dušku Savanoviću Savanu, ambasadoru Evrolige. Bilo je krajnje prijatno biti u njihovom društvu, ćaskali smo na razne teme, ali i iskoristili priliku da za MOZZART Sport napravimo intervjue…

Danas, Duško Savanović, košarkaš bogate karijere koju je gradio u FMP–u, čačanskom Borcu, Uniksu, Sevilji, Valensiji, Efesu, Bajernu, Sasariju...

INTERVJU - Duško Savanović, verujemo da ćete plakati

Prvo pitanje se samo nametnulo….

Gde vam je bilo najlepše tokom karijere, kako igrački tako i za život?
“Teško je odgovoriti na to pitanje. Geografski obišao sam celu Evropu. U Španiji sam bio u dva najlepša turistička grada, pa u Istanbulu, takođe, na moru…U Rusiji jeste hladno, ali to su zimske čarolije. Na Sardiniji, neko plati da ode na odmor, a mene su plaćali da igram i uživam. Realno, jedino taj Minhen mi nije bio po volji. Kiša i sivilo 365 dana u godini, to mi nije prijalo jer ne volim kišu”, podvlači za naš portal Duško Savanović.

Ali Bajern je sjajno organizovan klub. To je “izvadilo” stvari?
“Pazite, tokom cele karijere, tako se skockalo, uvek sam igrao za uređene klubove u kojima se sve zna. Od FMP-a, gde sam počeo, koji je imao svoju dvoranu, video bimove, organizaciju, stručan rad… I tako u svim narednim sredinama, višegodišnji ugovori, dobar rad… Jednostavno nikad nisam igrao negde da premostim trenutnu situaciju… Razmišljalo se na duže staze, ni kafa nije dobra ako se ispije za tri minuta”.

Može se izvesti zaključak da ste zadovoljni karijerom. Da li za nečim žalite?
“Profesionalna karijera je trajala 20 godina. Ipak, čovek uvek za nečim može da žali. Edin i Kole sa TV Arena sport su mi postavili slično pitanje. Naravno da sad žalim za nekim potezima, ali to je iz ove perspektive. U datom trenutku to je bilo možda najbolje rešenje. Generalno o svim potezima sam dobro promislio, da li je bilo nekih minijatura koje su mogle bolje da se odrade, sigurno da jeste”.

I dalje ste u košarkaškim vodama, sa kakvim obavezama?
“Ambasador sam Evrolige i to je velika čast i privilegija. Ima na stotinu dobrih igrača, a ja sam jedan od odabranih sa čime se, bez lažne skromnosti, ponosim. To mi ne iziskuje puno vremena, imam ga za druge aktivnosti. Sad da li ću još nešto da radim u košarci ostaje da se vidi. Znam jedan deo posla u košarci, onaj igrački, ali biti dobar košarkaš je jedno, sve ostalo moram da učim, ali ni to mi nije strano”.

Uvek ste vodili jedan normalan, sportsko – porodični život. Tu se ništa nije promenilo?
“I tokom karijere sam želeo da izgradim dobar život. Ne mislim finansijski, već stabilan, mentalno – porodični život. Prvo dete sam želeo i dobio već sa 26 godina. Uvek sam se trudio da uskladim profesionalne sa porodičnim obavezama. Da što više vremena provodim sa suprugom i decom. Moje remek-delo su naslednici, oni ostaju iza svih nas. Lepo je imati trofeje, medalje, ali deca su prave vrednosti. Moj svet su supruga Tamara i ćerke Anđela i Una”.

Ipak, nađe se vremena i za dobre automobile. U Savanovom slučaju čita se – folcike?
“Da, imam i dalje 'bubu'. Mislim da je to savršenstvo automobilske industrije. Mesto gde mehanika pobeđuje elektroniku. Napravljena da traje… Sad smo svi potrošačko drušvo, instant, sve iz kesice, a 'buba' ne može da te izda, tačnije sve zavisi od tebe. Ta strast je ostala od oca, on je imao jednu, ja sam posle nabavio drugu, sad je treća u garaži”.

Još jedna strast je voćarstvo?
“Pa to datira duži period. Odavno ja imam kuću, okućnicu, voćnjak, zasad dunja… Moja kancelarija je na otvorenom, prija mi sunce, kiša, sneg, mnogo godina sam bio u zatvorenim dvoranama, a sad imam puno kolega sportista – voćara ”.

Da li ste u kontaktu sa saigračima?
“Poznat sam kao društven i komunikativan čovek. Volim druženja, socijalni život, kafane, gde se sklapaju prijateljstva, potpisuju ugovori, prave intervjui, rađaju se ljubavi, ruše države… Naravno, da sam u kontaktu sa Marinovićem, Tripkovićem, Pantom, moram da se čujem i sa čičom Smiljanićem koji je u SAD-u, braćom Teodosić, Krletom, Raduljicom, Mačvanom… Dosta je tu Španaca, Rusa, Turaka , a prijateljstva su veliko bogatstvo”.

Ima li Srbija novih, a dobrih košarkaša?
“Kako da ne. Evo Vanja Marinković ima dobar put. Mladi Ilija Đoković, malo ga potcenjuju, ali to nije loša stvar. Dobro je delovati iz senke, lakše se uskoči u prvi plan… Dobar je Dejan Davidovac koji igra na tri pozicije. Ima materijala i biće”, konstatovao je Duško Savanović uz napomenu da je tokom profesionalne karijere uvek bio otvoren za medije, a pre svega iskren.

Piše: Đurđe Mečanin

[email protected]