Kakav as

U Sarajevu je to urbana legenda koja se prenosi s kolena na koleno. Prijatelji Mirze Delibašića, a imao ih je iz svih sfera, sedeli su sa njim noćima na onom ćošku iznad kog se uspinje ulica Tina Ujevića, i živeli onako kako se u Sarajevu jedino da. Oni bi možda potvrdili, a možda bi tu ideju razvejali kao pepeo iz pune pepeljare, da se ta Mirzina teza i nije odnosila toliko na košarku, koliko na život sam.
"Postoje dobri igrači", započinjao je gradaciju legendarni košarkaš. "Postoje vrhunski igrači. A postoje i asovi".

Potonji su po njegovom igračkom i životnom iskustvu - a bio je igrač i u životu - bili čuvari tajne. Dragulji. Oni koji su u stanju da trpe pritisak do granice pucanja. I da prođu, peške, kao ulicom Vase Miskina, kroz sopstvene granice bola.

To su za Mirzu, bili asovi.

Završila se prva četvrtina osmine finala Evrobasketa između Slovenije i Italije i režiser prenosa je zumirao Luku Dončića kako skakuće u svlačionicu. Kako je u jednoj od utakmica grupne faze preskočio himnu Slovenije zbog odlaska u toalet, mnogi su pomislili da je ponovo morao tamo gde i carevi idu peške. Ali se posle nekoliko minuta vratio ufalcovane noge.

Na samom početku utakmice, nije istekao možda ni pun minut, Dončić je povezao drugu ukradenu loptu i onda probao da je proturi kroz noge Pajoli. Nije uspeo, sudarili su se i zajedno pali. Od tog momenta je osećao bolove.

U trenutku kada je odskakutao u svlačionicu, na svom kontu imao je 22 poena. Idemo ispočetka, slovo po slovo: u prvoj četvrtini osmine finala Evrobasketa, posle jakog sudara u prvom minutu meča, Luka Dončić je ubacio 22 poena, najboljoj odbrani na turniru.

Izgledalo je nestvarno.

Luka Dončić (©Fiba)

Probali su da ga brane četvorkama i rogobatnim niskim krilima izraženih fizičkih sposobnosti. Prolazio ih je driblingom i rešavao flouterima i odlazio na zicere svaku takvu situaciju. Uzimao je šuteve pre krakatih krilnih centara. I preko Spisua, za koga je komentator pošteno rekao da je u toj situaciji, uprkos dobroj odbrani, "izgledao kao dete". Sve je pogađao.

Dončić je poluvreme završio sa 30 ubačenih poena i doslovno čitav internet pitao se naglas: "Koji je ovo đavo?"

Nije đavo, iako svakim šutem na oblaku samopouzdanja oko sebe kreira pakao. Luka Dončić je prirodni košarkaški dar na dve noge, često sa malim viškom kilograma, ali sada i bez tog balasta. Pure basketball. Baš taj izraz upotrebili su i Amerikanci gledajući šta radi mučnom timu Đanmarka Poceka u prvom poluvremenu.

Drugi deo igre doneo je i uobičajeni pad. To je i logično - kada bi Dončić uspevao da održi ritam koji zada na početku utakmice do njenog samog kraja, davao bi na svakoj 50-60 poena. Ohladila se malo ruka. Ohladili su se i kuk i butina i počeli više da bole. A Italijani su odbijali da se konačno ohlade.

Sve do samog kraja utakmice vlada je tenzija. Azuri su 16 razlike sveli na čist egal. Onako kako su oduvek radili, još u doba Menegina, odbijali su da se predaju. A Luka je radio ono što su vrhunski strelci oduvek radili, još u doba divova, odbijao je da prestane. Kada nije mogao iz igre, prodao je svaki štos direktnim čuvarima i izvukao slobodna bacanja - i pogađao ih gotovo bez greške.

Luka Dončić (©Fiba)

Bolji prosek poena u grupnoj fazi Evrobasketa (više od 32 poena po meču) poslednji put su imali Dražen Petrović i Nikos Galis 1989. godine. Nakon njih, neverovatne, ubilačke partije, u utakmicama odluke, imao je još samo Aleksandar Đorđević. Ubacili su i drugi 30 i više, ali ne onda kada su se stvari lomile.

Luka Dončić je definitivno igrač takvog kalibra. Ubacio je 32,4 poena u proseku u grupnoj fazi, a onda protiv jako nezgodnog rivala, koji igra neprijatnu odbranu, uđe protivniku u dres i odatle ne izlazi dok mu ne popije mozak - prosuo 42 poena u koš.

Način na koji je to radio, koristeći sijaset oružja iz svog arsenala, pažljivo menjajući dinamiku i lomeći psihički svoje čuvare, možda je najbolje oslikala jedna reakcija italijanskog selektora Poceka, još u prvoj četvrtini. Luka se digao preko ruke i pogodio šut za tri kao kap, a Poceko je slegnuo ramenima, pa odmahnuo rukom.

Misleći: "Kako ovo uopšte da zaustavimo?"

Priznajući pred čitavim svetom - kakav as.