U. JovičićKako je Denver prokockao još jednu Jokićevu sezonu
.jpg.webp)
.jpg.webp.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 4min | pon. 19.05.25. | 09:29
Ova sezona orden je za njegovu košarkašku biografiju
Ne bacajte bisere pred svinje. Ta se rečenica toliko ustalila u svakodnevnom govoru da bi lakomisleni slušalac mogao pomisliti kako je nastala u menzi Narodne skupštine ili u refrenu Harija Mata Harija. Ali zapravo citat potiče iz Isusove "Besede na gori". Prema predanju, on je svojim učenicima rekao: "Ne dajte svetinje psima". I dodao da ne bacaju bisere pred svinje, da ih "ne pogaze nogama svojim".
Sport ponekad zahteva drugačije uglove, filozofska i teološka tumačenja. A ponekad je dovoljno upotrebiti izraz koji vam prvo padne na pamet. U kontekstu svega što je Nikola Jokić, nesumnjivo najbolji košarkaš planete, proživeo ove sezone sa Denver Nagetsima, "katastrofa" bi bila prava reč. A svako dodatno filozofsko ili teološko tumačenje podrazumevalo bi priču o razapinjanju nesumnjivog dara pred očima čitavog sveta.
Izabrane vesti
Denver Nagetsi nisu zaslužili Nikolu Jokića. Ili ga makar sve manje zaslužuju.
I ne, to nema previše veze sa sedmom utakmicom polufinala Zapadne konferencije u kojoj je Denver deklasiran od Oklahome Šeja Gildžisa Aleksandera (rezultat ne pišemo iz estetskih razloga). Sedma utakmica polufinala Zapada je u stvari razlog za zadovoljstvo i pozitivno zaokružena sezona Nagetsa. S obzirom na okolnosti.
Pogledaj kome se daju najveće šanse za NBA prsten
To je glavni problem ovog tima i njegovih vlasnika.
Nikola Jokić je uprtio na grbinu ostatke tima i rekreativnu grupu regena i odvukao ih do polufinala Zapadne konferencije i do majstorice protiv najkonstantnijeg tima svoje Konferencije i čitave Lige, da bi neko u front ofisu – ili nečemu što je od njega ostalo – mogao da kaže: "Pa dobro, u ovim okolnostima..."
Iako su "ove okolnosti", upravo oni napravili. Iako se oni na ovaj način zadovoljavaju prosekom.
Od trenutka kada je Nikola Jokić draftovan tokom čuvene reklame koju je neukusno (prim. aut.) spominjati, Nagetsi su pokazali da mu veruju i uradili su mnogo dobrih stvari da ga okruže osobljem u stručnom štabu i igračkim osobljem koje će mu pomoći da naplati svoj puni potencijal. Bilo je to možda i presporo. Mogle su se naći brojne zamerke. Ali u momentu kada je u Denveru organizovana šampionska parada, više nije bilo važno.
Problem je što je potencijal Nikole Jokića mnogo veći od onoga što može da zadovolji ambicije vlasnika Nagetsa i njihovih ljudi. Jedan šampionski prsten je pre-ma-lo. To je astronomski rezultat, ali za čoveka koji ovoliko dominira ligom, to nije dovoljno.
Od momenta kada su osvojili šampionski prsten Nagetsi su uradili sve da upropaste ono što su imali. Bili su – škrti. Nisu uspeli da zadrže baš nijednog iskusnog igrača od onih koji su imali važne uloge, a način na koji su sebe opteretili ugovorima koje su dali Džamalu Mariju, ali pre svih Majklu Porteru Džunioru prepričavaće se na časovima ekonomije sa naslovom – šta da ne uradite nikad u svom životu. Držali su do iznemoglosti jednog uz drugog trenera koji je izgubio konce i generalnog menadžera za koga nikada nije ni potvrđeno da ih baš drži u rukama. A onda su ih zajedno poterali. Srećom po Nikolu Jokića, ekonomi i kuvarice su bili okej.
Jer da nisu, od početka plej-ofa Jokić bi morao i da uključuje centrifugu posle utakmica i kuva riblji paprikaš ekipi. Sve ostalo je radio.
Videli smo nebrojeno mnogo scena u kojima vodi tajm-aute. U kojima gleda utakmicu sa klupe (u ta tri minuta pauze koje sam sebi da), pa onda ustane i sam sebe uvede u igru. Videli smo kako u važnim momentima utakmica on zove igrače sa klupe i pravi izmene, dok v. d. gleda kao nemi posmatrač.
Na sve to, igrao je košarku. Ono što bi jedino trebalo da radi. I u tome je opet bio najbolji. U jednom trenutku pred sedmu utakmicu protiv Oklahome pojavile su se statistike po kojima je opet prvi u svim bitnim kategorijama. Za čije babe zdravlje, pitali bi u Somboru.
Na konferenciji za medije posle utakmice, Jokić je delovao prilično racionalno. Pored toga što je najavio par dana sa puno piva, rekao je i jako bitnu rečenicu: "Jasno je da sa ovim timom mi nismo u stanju da osvojimo prsten".
Kada se oduzme učinak Erona Gordona – njegovog trenutno omiljenog saigrača, koji je sinoć na svoj rizik igrao sa ozbiljnom povredom – i njegovi pogoci u ključnim trenucima utakmica, i jako dobre role Kristijana Brauna, koji je u stanju da odigra dobru odbranu i pogodi kad treba, ovaj tim Denvera je kao preskupi nenavođeni projektil. Kao da je Openhajmer u Los Alamos doveo 10 najvećih naučnika kojima je zabranjen rad zbog radikalnih ideja, nepoštovanja bilo kakvih kodeksa i F dijagnoza u kartonima. Desila bi se implozija i projekat bi propao.
To što ovaj preskupi nenavođeni projektil nije implodirao, zasluga je Nikole Jokića. To što ovo deluje kao projekat koji će propasti, zasluga je i večna krivica ljudi koji vode tim.
Majkl Porter mlađi nije sam sebi dao ovoliki ugovor. Džamal Mari nije sam sa sobom mogao da se uigra niti je njegov zadatak da smišlja koncepte u kojima se maksimiziraju učinci njegovih saigrača. Rasel Vestbruk nije sam sebe mogao da ukroti – to mu ne uspeva već godinama. Bivši Jokićevi saigrači nisu mogli sami sebe da zadrže u timu. I nisu se sami sebi zahvalili na izlaznim vratima.
Jedini koji u Nagetsima radi tuđe poslove je najbolji igrač na svetu. A ova sezona orden je za njegovu košarkašku biografiju.
tagovi
Obaveštavaj me
NBA
.jpg.webp)
