Kako je gubitak unutrašnjih osovina naterao Zvezdu da uđe u rizik i profitira

Neko bi u takvoj situaciji verovatno pogubio sve konce, jer je trebalo popuniti ogromnu prazninu koja je nastala, ipak grčki stručnjak ostao je smiren, sa verom u ekipu o kojoj je stalno govorio, znajući da igrači mogu da nadoknade sve nedostatke. Crvena zvezda se nakon Armanija našla u ozbiljnom procepu. Ne samo što je narednu utakmicu čekala bez prave 'petice', već je bilo evidentno da joj treba i neka vrsta osveženja jer je, ma koliko to možda neko ne bi hteo da prizna, Zvezda bila pročitana, a timska taktika delimično ogoljena. Kažu mudri ljudi da je jedna od čovekovih najvećih vrlina kada u najtežim situacijama pronađe najbolja rešenja. Sve ono što je zadesilo Crvenu zvezdu nateralo je Janisa Sferopulosa da pogleda i u drugu stranu, da proširi vidike i vidi novu dimenziju svoje ekipe u "small-ball" košarci. O tome da se nešto promenilo nabolje nagovestio je i Nemanja Nedović.
"Mislim da od Mege igramo drugačiju košarku nego u prethodnom periodu. Verujemo više jedni drugima, igramo pametno, sigurno, ne gubimo mnogo lopti, ne dozvoljavamo tranziciju. Samo da nastavimo ovako. Desila se povreda Džoela, mnogo je uticala na nas. Okupila je ekipu, otvorila neke situacije. Jedva čekam da se Džodžo vrati, ali ubrzali smo igru. Trening je bitan, imali smo dva treninga koja su jako dobro izgledala pre Mege. To je recept za dalje".

Da se trener iz Soluna studiozno spremio za ovu varijantu dokaz je meč u Pireju, a eho ogromnog skalpa osetio se i protiv Virtusa. Ne samo tako što je deklasiran gost iz Bolonje koga muče potpuno drugačiji problemi, već i kroz igru koja je u dobroj meri ostala verna onom što je moglo da se vidi u Dvorani mira i prijateljstva! Sa dodatkom Filipa Petruševa koji je zadržao potrebnu oštrinu. Dejan Davidovac je i prošle večeri bio Zvezdina 'lažna petica' i ako ovako nastavi, mogao bi sebe ponovo za izmisli u potpuno novom ruhu.
"Ako mene pitaš, ostajem 'petica' i kad se Bolomboj i Luka vrate", sa osmehom je rekao Davidovac u mikrofon Sportkluba posle meča uz dodatak:
"Jasno je koliko nam fale momci, ali snalazimo se. Pokazalo se dosad da je to OK, možda igramo malo drugačije, brže, atipično za druge ekipe. U poslednjih četiri-pet utakmica izgledamo dosta dobro i to mnogo znači pred kraj sezone. Nadam se da ćemo ostati u istom ritmu".

Iako mu ni u Pireju nije bio prvi put da igra na centarskoj poziciji, momak iz Zrenjanina sve se prijatnije oseća kada igra unutra i kako sam kaže - spoznaje sve čari i prednosti centarske uloge.
"Svašta nešto možeš da radiš unutra (smeh). Možeš da širiš, šutiraš, rolaš... Nisam ni znao da je ovoliko dobra pozicija (smeh). Druge 'petice' možda nisu navikle na sve to, ali definitivno ima dosta toga što može da se radi kada igraš centra".

Promena taktičke orijentacije nije samo promenila formu Dejanu Davidovcu. Dobre igre, praćene odgovarajućim rezultatima otvorile su i drugi ugao gledanja na Zvezdinu poslednju adaptaciju jer je omogućila da i drugi iskoče ili podignu svoj kvalitet. U Pireju se sve vrtelo oko Rokasa Giedraitisa i njegove šuterske klinike, a značajno ubrzanje igre pokrenulo je Kodija Milera Mekintajera. Amerikanac sa bugarskim papirima neko je ko inače mnogo više uživa u košarci iz tranzicije, odnosno ko se u 'jurnjavi' mnogo bolje snalazi nego u pozicionoj igri. Protiv Olimpijakosa i Virtusa se najbolje videlo koliko Mekintajer može da bude koristan kada radi tačno ono što treba i kada ne eksperimentiše previše sa šutevima iz teških pozicija. Spuštanje u stav, maksimalna potrošnja u odbrani i onda na turbo do suparničkog koša za lake poene. I tako u krug.

Možda je u svemu najvažnije to što su svi, bez pogovora, ostavili ego po strani i prilagodili se potrebama tima, stavili sebe i svoje kvalitete u službu rezultata i učinili da Crvena zvezda brzo zaboravi na krizni period, te da u naredne tri utakmice gleda dosta optimističnije, ma koliko bili teški protivnici. A, malo je težih od Real Madrida, Efesa i Panatinaikosa, tri poslednja šampiona Evrope!

Crvena zvezda sa novim identitetom izgleda baš moćno. Sve je ponovo u njenim rukama i to je verovatno najbolja pozicija u kojoj je mogla da se nađe, na tri kola do kraja. Ne bi ni Duško Ivanović tek tako rekao da Crvena zvezda sada igra na nivou Fajnal for ekipe i da joj je utakmica u Pireju promenila sve. Ako bi se zadržao isti ritam i ostvario najveći evropski uspeh novijeg doba, pričaće se o tome kako su put u Pirej i utakmica sa Olimpijakosom naterali Zvezdu da svesno uđe u rizik, promeni sebe i tako na novoj velikoj prekretnici ponovo usmeri sezonu na pravi put. A, to je vrlina retkih.