Kako je pukla ljubav Kingsa i Bogdana: Povišice za Hilda i Barnsa, odlazak Divca, dolazak korone...

Izgledali su kao savršeni spoj. Navijači su se zaljubili u ruku Bogdana Bogdanovića, a i njemu je bilo lepo u Kaliforniji. Međutim, ovog leta sve se okrenulo za 180 stepeni. Sakramento je rešio da trejduje srpskog internacionalca u Milvoki, a on je to odbio rešen da sasluša ostale ponude sa tržišta i po svemu sudeći je spreman da ide u Atlantu. To odbijanje da se sasluša klupska volja, u NBA ligi – u kojoj su gazde klubova decenijama sve i svja – baš i nije tako česta pojava.

Pa kako smo uopšte došli do toga?

Ceo problem nije zakuvao samo novi generalni menadžer Monte Mekner. Ali možda ga ne bi bilo da je Vlade Divac ostao. A možda je baš i on krivac? Mada ima i do nenormalnih okolnosti izazvanih pandemijom korona virusa. A sigurno ima i do ugovora koje su Kingsi dali Badiju Hildu i Harisonu Barnsu.

Hild je recimo prošlog oktobra dobio četvorogodišnji ugovor vredan 86.000.000 dolara, sa bonusima bi mogao da dobaci i do 94.000.000. A u januaru se Hild preselio na klupu, jer je Bogdanović igrao bolje. Divac je i planirao da mu ponudi novi ugovor, vredan između 15.000.000 i 18.000.000 po godini. Planirao je to uz uverenje da će “seleri kep“ – budžet za plate u NBA klubovima – porasti na 115.000.000.

Bogdanovićevi zastupnici nisu bili baš najsrećniji. Hild i Barns su dobili veće ugovore, a statistika kaže da nisu bili tako dobri. Divac je ipak bio ubeđen da će uspeti da dođe do dogovora. Ali onda je izbila pandemija korona virusa, klubovi su izgubili ogroman novac, Divac je dobio otkaz, a Mekner je ostao na seleri kepu od 109.100.000 dolara.

Sad je on na udaru. Ima 48 sati da odluči da li će da izjednači ponudu Hoksa, koji Bogdanoviću za četiri godine nude u proseku 18.000.000 dolara. Rok mu ističe danas, a bilo koja odluka ima svoje argumente.

Recimo, izvori iz kluba za lokalni Sakramento Bi kažu da se Bogdanović ne oseća dovoljno cenjenim u Kaliforniji. Pride, ako bi ga i zadržali, Mekner ne bi više imao neki poseban prostor za manevar i restruktuiranje tima. A plan je da se Kingsi sve više koncentrišu oko mladog jezgra: 22-godišnjeg pleja Dearona Foksa, 21-godišnjeg krila Marvina Beglija Trećeg i rukija Tajriza Halibartona. Ako bi produžili ugovor s Bogdanovićem to bi usporilo ceo projekat. Halibarton bi ostao bez minuta.

Pride, Bogdanovićev potpis za 18.000.000 bi platni bilans pogurao na 115.000.000, daleko iznad pomenutih 109.100.000 za seleri kep. A ovde pride i ne računamo Halibartona, koji računa na nešto preko 3.000.000 godišnje. Pride, Foks će od sledećeg leta računati po novom, maksimalnom ugovoru koji mu za narednih pet sezona garantuje 163.000.000 dolara, a koji bi mogao dobaci i do sume od 195.600.000.

Finansijski dakle Kingsi ne stoje dobro. Otud i Halibarton kao 12. pik na draftu. Vrlo sličan Bogdanoviću. Bar se tako nadaju u Kaliforniji. Problem je međutim što se igrač kakav je Bogi ne pušta da ide kao slobodan igrač. Mekner ima ta dva dana da izjednači Atlantinu ponudu i ne dozvoli Bogdanoviću da ode, a da klub ne dobije ništa. Skoro svi su uvereni da to neće uraditi, da će ga pustiti u Džordžiju, ali Bobi Marks, nekadašnji asistent generalnog menadžera Bruklin Netsa, a sada stručni konsultant ESPN-a, smatra da Mekner jednostavno nema izbora: mora da zadrži Bogdanovića.

“Nema razloga da to ne uradi. Čak i ako mislite da je ugovor malo jači – a zaista nije – Bogija mogu da trejduju i u narednom roku, a ne da ga izgube za džabe“.

Odmah da razjasnimo, ako bi Kingsi zadržali Bogdanovića, u narednih godinu dana ne bi smeli da ga trejduju bez njegovog pristanka. Što su upravo i pokušali da urade sa Milvokijem.

Opcija je naravno i da Sakramento žrtvuje Hilda – njega da trejduje, a Bogdana da zadrži – time bi dobio prostor za manevar, jer Bogdanović bi svakako imao 5.500.000 dolara manju godišnju platu. Ali s obzirom da su svi u NBA ligi svesni problema Kingsa pitanje je šta bi Mekner mogao da izvuče za Hilda. I koliko bi Bogdanović bio srećan ako bi ostao.