Kako je skovana titula FMP-a: Juniorski 'The Last Dance' Luke Markovića i povratak otpisanih

FMP se ponovo vratio takmičenju u mlađim kategorijama pred početak ove sezone. Ne može se reći da je sve krenulo od nule jer sistem postoji, kao i trener Slobodan Klipa koji je odavno poznat kao sjajan trener mlađih kategorija, ali nije čest slučaj da se neko tek skupi i ode do kraja... Pritom, na putu do trofeja pobedili ste Crvenu zvezdu, Spartak, Partizan, Borac, teže skoro da nije moglo.
“Jeste, osećali smo se kao da su nas drugi pomalo otpisali pre starta takmičenja, ali onda kako smo ulazili u sledeću utakmicu, tako su protivnici dobijali šamar realnosti od nas. Pokazali smo da se ne predajemo, da uvek dajemo sve od sebe. To govore naši rezultati tokom sezone, a posebno sad na kraju. Nijednog trenutka nismo odustajali i to je ključ uspeha. Dobili smo na kraju ono što smo hteli i zaslužili“.

Kako je raditi sa Slobodanom Klipom i šta je to što si uspeo naučio za ovih nekoliko meseci kod njega?
“On nas je uvek držao zajedno. Svi ga znaju kao fantastičnog čoveka i trenera. Ja sam sve to čuo samo u pričama, sada sam doživeo na delu, lično sam se uverio u to. Nijednog trenutka nije dozvoljavao da se bilo ko odvaja iz ekipe, da radi nešto što ne radi ceo tim. To nas je držalo od prvog dana. Kako je on postavio stvari, tako smo mi nastavili, to je bilo ključno. Uvek smo bili jedinstveni, držali smo se zajedno, jedni drugih, nikada se niko nije izdvajao. Tu leži razlog našeg uspeha“.

Dosta je interesantno da ste nosioci ove ekipe Aleksa Stanojević i ti. Došli ste jedan za drugim iz somborskog Džokera, sada ste prve violine FMP-a. Pritom ste zajedno i osvojili evropsko srebro na juniorskom prvenstvu prošle godine. Koliko ti je njegovo prisustvo u timu pomoglo da se lakše i brže adaptiraš na potrebe FMP-a i da dostigneš ovaj nivo igre?
“Stanoje i ja smo baš dobri drugari, već četiri-pet godina igramo zajedno. To je još jedan od razloga mi je titula posebno draga, naš zajednički 'Last Dance' u juniorskoj ligi. Konačno smo digli taj pehar zajedno. Uradili smo ono za šta smo se borili četiri godine“, kaže Marković i dodaje:
“Naravno, bilo mi je mnogo lakše da se brže adaptiram na sve sa njim u timu. Aleksa je ozbiljan igrač i tek će biti ozbiljan košarkaš. Ne uzdižem ga zato što mi je drug, već zato što stvarno tako mislim. Nisam znao baš sve momke iz ekipe i onda mi je bilo lakše da se adaptiram, lakše su me primili svi“.

Jeste imali možda neki dogovor pre samog finala, da ste rekli jedan drugom: 'Hajde da izađemo na parket i damo sve od sebe za titulu'?
“Jesmo. Posebno što smo u četvrtfinalu protiv Spartaka koji je došao sa sedmoricom igrača lošije otvorili i malo smo se mučili, pa onda i protiv Partizana koji je bio bez nekoliko bitnih igrača, malo smo se mučili do četvrte deonice. Posle sastanka sa trenerom smo seli i malo popričali među sobom, znali smo da je finale utakmica posle koje nema dalje, da imamo samo jednu šansu da osvojimo trofej. Rekli smo da ne smemo da je propustimo, da moramo da stisnemo odbranu i na kraju smo ispoštovali dogovor, tako je bilo. Borac je u finalu imao dosta više izgubljenih lopti od nas, mi smo izašli na teren da pokidamo i uradili smo ono što se očekivalo od nas“.

Slavlje juniora FMP-a (©KSS/Dragana Stjepanović)

Istorijski gledano, FMP je dosta ulagao u mlađe kategorije, sada se ponovo vraća toj bazi. Kakvi su ti utisci o dosadašnjem boravku u timu iz Železnika?
“Stigao sam nešto kasnije, oko dva meseca od početka sezone. Primljen sam od strane svih na najbolji mogući način. Sve je besprekorno, nemam jednu lošu reč da kažem. Treninzi su dobri, radi sve kvalitetno. Radimo jako, sve je kako smo se dogovorili i dobro mi je“.

Imaš priliku da treniraš sa seniorima, odigrao si čak i nekoliko utakmica za prvi tim. Kako je sarađivati sa Sašom Nikitovićem koji je takođe poznat po kvalitetnom radu sa mladim košarkašima?
“Budi posebne emocije to kada vam posle svakog treninga, jutarnjeg i popodnevnog, trener priđe i kaže da ostaneš kako biste dodatno radili. Jasno je da on ulaže svoj trud, vreme i iskustvo u vas. Zato umor koji osećate kada radite nestaje, jer znate da je neko posvećen vama i da vam želi najbolje, da što pre napredujete kao košarkaš. Dosta sam toga već naučio od njega, trudim se da cele sezone kupim stvari od Slobodana i njega, da primim što više saveta kada se radi o šutu, utrčavanjima, prodoru... Naravno, bitno mi je kada dobijem savete ili kritiku, nikada se nisam bunio. Odmah sve to preradim u svojoj glavi i bude mi jasno šta hoće da mi kažu, dosta su mi pomogli“.

Najveću minutažu u seniorskom pogonu imao si u meču protiv Crvene zvezde. Kakav je osećaj bio igrati protiv košarkaša evroligaškog kalibra?
“Nestvaran“, kao iz topa će Marković, pa nastavlja:
“Prvo, Arena kao Arena, velika dvorana, pa izlazak na teren... Kada igraš protiv košarkaša njihovog kalibra, utisak je kao da su izašli na basket sa mnom. Teo (Miloš Teodosić) kao Teo, taj čovek je nestvaran. Sedeo sam posle kod kuće i razmišljao o tome kako sa čuvao Tea, pa Nemanju Nedovića... Malo mi je sve to bilo neverovatno. Ali onda kažem sebi – to je to. To je put kojim želim da se dalje razvijam, kojim želim da idem. Nadam se da sam na pravom putu, da ću jednog dana dostići taj nivo, da će neko drugi reći: 'E, to je on'. Sjajno iskustvo“.

Imaš sa FMP-om ugovor na četiri godine, ali da li već imaš neke planove, za sledeću sezonu ili dalju budućnost?
“Zasad sam u FMP-u, plan je da nastavim dalji razvoj u klubu i da igrački napredujem. S obzirom da smo tek osvojili titulu, nisam razmišljao mnogo o daljim koracima, videćemo. Imam ugovor, plan je da igram dalje u FMP-u, to je to“.