Kako protiv razbijačkog odreda? “Čovek Zver” i tri haubice drže ključ

(OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA MOZZART SPORTA IZ ŠPANIJE)

Sedamnaesto izdanje Mundobasketa, koji se ove godine igra u Španiji, došlo je do svog poslednjeg poglavlja. Posle završene borbe za treće mesto, gde je Francuska savladala Litvaniju posle iscrpljujuće penal serije u finišu, ostalo je još samo da saznamo ime šampiona sveta. Srbija i SAD - to su ekipe koje će od 21.00 u Palati sportova u Madridu odmeriti snage u susretu koji definitivno niko nije očekivao.

Uzimajući u obzir to koliko su Ameri bili dominantni tokom dosadašnjeg toka turnira, jasno je da ceo košarkaški svet, osim onog koji je vezan za Srbiju, očekuje da aktuelni prvak sveta odbrani zlato osvojeno u Turskoj pre četiri godine. Ipak, srpski je već do sada pokazao svima da se nikog ne boji i da će se za medalju najsjajnijeg odličja boriti svim silama, od prvog do poslednjeg minuta.

Naravno, za medije s one strane Atlantika poraz mašinerije Majka Kžiževskog bila bi ne samo prvorazredna senzacija, već i katastrofa, s obzirom na to da smo im već nekoliko puta uzimali meru kad je najvažnije. Poslednji put u Indijanapolisu 2002. godine, kada su Čiča Gurović, Stojaković, Bodiroga, Divac i ekipa u četvrtfinalu očitali lekciju Amerima koju pamte i dan danas!

Koliko ovaj meč znači Srbiji možda je i najbolje objasnio selektor Saša Đorđević.
“Srbija je do sada položila mnoge testove, više od SAD-a, definitivno. Mi nemamo šta da izgubimo, oni mogu da izgube sve. Ako utakmice bude neizvesna pred početak poslednje četvrtine, imamo veliku šansu. To je najbolje demonstrirala Francuska, koja pobedila Španiju pred prepunom halom domaćih navijača”.

Posle potpuno (ne)očekivanog odustajanja Kevina Lava, njegovog imenjaka Duranta, Blejka Grifina, potom i teškog loma desne noge Pola Džordža, selektor Kžiževski bio je primoran da u ekspresnom roku napravi gotovo potpuno nov tim, koji će biti spreman za najveće domete. Naravno, nije mu bilo teško da u tome uspe.

Prvi veliki problem za izabranike Saše Đorđevića na predstojećem meču jeste - kako zaustaviti napadačku igru SAD-a?

Ovaj tim prosečno postiže 101.5 poen na turniru, što je za 20.1 više od Srbije, a uz to razlika na kraju meča otprilike iznosi oko 32.5 poena, što je zapanjujuće! Naravno, Amerima se gotovo sve svodi na igru "jedan na jedan" i brze kontre, kojima "ubijaju" protivnika. Upravo je to problem za koji će Sale Nacionale morati da pronađe rešenje. SAD u svom sastavu ima čak šestoricu igrača koji su do sada beležili dvocifren broj poena (Dejvis, Harden, Irving, Tompson, Kari, Farid), gde glavnu reč upravo vode Harden (13.1p, 3.4as, 2.4uk), Dejvis (13p, 6.9sk, 2.2bl - više nego ceo tim zajedno - 1.6) i Farid (12.5p, 7.9sk, 67,6 odsto šuta iz igre).

Sledeći veliki problem Orlova na putu do zlata jeste presing, koji u odbrani forsira Kžiževski. Posebno u trenucima kad njegov tim želi da slomi otpor rivala i razbije ga rezultatski. Čuveni Kouč Kej nije jedan od onih stručnjaka koji se, kao većina trenera u NBA ligi, bavi samo napadom i zabavljanjem publike, već je implementirao jaku, čvrstu, mušku odbranu i od svakog pojedinca na parketu zahteva da izgine za loptu. Svi osim Hardena, jer taj čovek ne zna za reč "odbrana". Srbija je do sada imala određenih problema sa takvom vrstom defanzive, što se možda i najjasnije videlo u polufinalnom okršaju sa Francuskom, kada je presing na polovini, potom na celom terenu, uz nestvaran šut iz daljine, umalo donelo pobedu.

Veliko je pitanje - kako sačuvati eksplozivnog i energičnog Keneta Farida? Ima nadimak “Manimal” što možemo da prevedemo kao “Čovek Zver” i najbolje opisuje njegovu igru i životinjske fizičke predispozicije. Krilni centar Denvera bio je prava noćna mora za protivničke odbrane i do sada je delovao prilično nezaustavljivo. Čovek lako može da igra sam za sebe, odlično sarađuje sa Irvingom i Hardenom, a njegova brutalna skočnost, snaga i energija koju nosi neverovatno utiču na ostatak ekipe.

Možda i najveća pretnja po koš Srbije jesu šuteri u rosteru SAD-a: Kari, Tompson i Harden. Orlovi su u dosadašnjem delu turnira imali veliki problem da postave odbranu tako da izoluju najveće šuterske pretnje, pa su protivnici često ostajali sami na šutu. A, to sastavi poput ovog, američkog, sigurno neće ispustiti. Amerikanci su do sada ubacili 62 trojke iz 162 pokušaja, a najbolji su bili Tompson i Kari, čuvena “braća Spleš” iz Golden Stejta. Njih dvojica zajedno su pogodili čak 39 šuteva van linije 6,75 metara i jasno je da su oni velika opasnost po mrežicu srpskog koša.

Velika prednost SAD-a u odnosu na sve ekipe na turniru jeste iskustvo i znanje trenera Majk Kžiževski. Bez bilo kakvog degradiranja ostalih trenerskih imena, ali Kžiževski je jedan od najboljih stručnjaka svih vremena! Koji je u ovu generaciju usadio možda i najbitniji element za pobedu - koncentraciju. Naravno, naravi kakve jesu, igrači u timu pokazivali su da umeju da odlutaju na momente i počnu sa svojom "šoutajm" igrom, ali Kžiževski je do sada uspevao drži svoje pulene na "kratkom povocu" i nije im davao previše slobode. Uz, nesumnjivo, savršen atletski kapacitet ekipe i fizičku dominaciju u odnosu na gotovo sve timove na šampionatu, SAD ima 12 odličnih opcija za igru, uprkos tome što su Džejms, Durant, Brajant, Hauard, Vejd, Vestbruk, Pol, Lav (...) van ekipe.

Lista potencijalnih pretnji je ogromna, a slabih tačaka jako malo. Jedna od retkih je to što Ameri često utakmice počinju prilično opušteno i, ponekad se čini, nezainteresovano. Pa je čest slučaj da rezultat bude tesan na poluvremenu. Ali, od starta treće četvrtine, ovaj tim pali motore i onda kreće pravo demoliranje rivala.

SAD je u seriji od 62 uzastopne pobede, što uključuje osvajanje zlata na Olimpijskim igrama 2008. i 2012. godine, ali i Mundobasketu pre četiri leta. Do sada nikada se nije desilo da Amerikanci odbrane osvojeno zlato, a poslednja generacija koja je to učinila bila je ona jugoslovenska, koja je 1998. i 2002. bila na tronu sveta. Plavi su tada imali neverovatna imena, a sada neki novi srpski momci pokušavaju da postanu jedini, pravi i legitimni naslednici velikih asova poput Đorđevića, Danilovića, Divca, Bodiroge, Rebrače, Stojakovića...

Ako Orlovi budu uspeli da natempiraju ritam na pravi način i od samog starta uspostave pravu igru, koja ih je krasila tokom cele nokaut faze, imaju šansu. Šuteri će danas morati da budu na maksimum svojih mogućnosti, Đorđević će verovatno biti primoran da na parketu rotira svih 12 igrača, što u prethodnim mečevima i nije bio tako čest slučaj. Ključ pobede leži u usporavanju ritma igre Amera, agresivnoj odbrani sa dosta sitnih prekršaja, hrabrosti i ogromnoj želji.

Kada se pogleda sve prethodno napisano, za trijumf Srbije potrebno je da se sve savršeno pogodi, što zaista i jeste slučaj.

Ali, baš kao što se često kaže - sreća prati hrabre. A, ako Orlovi pokažu hrabrost kao do sada, sve je moguće!

(FOTO: Fiba.com)