Kako su metode Saše Đorđevića uticale na treninge finaliste NCAA

Čekalo se da u večerašnjem finalu NCAA Martovskog ludila (TV Arenasport, 2.50) zaigra "balkanski" Ilinois Fajting Ilini i proslavi titulu, ali za istu igraće Mičigen i Jukon. Za mnoge očekivano, posle ulaska na Fajnal for. I zato se očekuje izuzetno kvalitetna košarka.

Dve ekipe će u meču za trofej ponuditi dva različita stila. Jedan je zasnovan na konstantnom kretanju bez lopte i šutu za tri poena, drugi na gotovo evropskoj ideji, protoku lopte, nesebičnosti i čitanju igre. Detalj koji je sve dosad prolazio ispod radara jeste neočekivani potpis jednog Srbina na trening metode Mičigena - Saše Đorđevića.

Na početku gotovo svakog treninga, igrači Mičigena ulaze u ritam kroz vežbu koju zovu „hibachi“. Na prvi pogled, u pitanju je brza razmena lopte. Ta, naizgled jednostavna vežba, pretvorila se u filozofiju trenera Dastija Meja.

02.50: (1,40) Mičigen (15,0) Konektikat (3,50)

Ta vežba, zapravo poznata kao "Fenerbahçe passing", potiče iz perioda kada je Đorđević vodio istanbulskog velikana. Ideja je da lopta ne sme da stoji, a igrači moraju da utrčavaju, čitaju i reaguju u deliću sekunde. Isti je na Mičigen doneo skaut Njujork Niksa Adam Talalović, inače nekadašnji saradnik Saše Đorđevića u reprezentaciji Srbije. Trener Mičigena je taj koncept preuzeo, doradio i pretvorio u identitet svog tima. Rezultat toga je napad koji naizgled deluje kao improvizacija, ali funkcioniše kao precizno uigrana mašina.

Najbolji primer toga viđen je u seriji 21:0 protiv Tenesija. Posed sa deset dodavanja, u kojem je svih pet igrača dotaklo loptu, a odbrana jednostavno nije imala odgovor. Ali, u finalu Mičigen čeka tim koji ne prašta ni najmanju grešku.

Jukon igra napad koji ne prestaje da se kreće. Aleks Karaban, Brejlon Malins i Solo Bol konstantno izlaze iz blokova, koriste pindown akcije (igrač postavlja blok okrenut ka osnovnoj liniji, omogućavajući saigraču da se oslobodi i utrči ka košu ili primi loptu pr. au) i traže šuterski ritam. Protiv Ilinoisa su to pretvorili u demonstraciju izrazitog kvaliteta, sa 12 pogođenih trojki, što je rekord ovog programa na Fajnal foru. Trener Den Herli, koji je danima unazad jedna od centralnih tema tamošnje košarkaške javnosti zbog načina na koji vodi Konektikat, fantastično je pripremio meč sa Ilinoisom i timu koji živi i umire od šuta presudio upravo njegovim oružjem, mada uz izuzetnu eksploataciju Ridovih kvaliteta unutra, na šta Fajting Ilini nije imao odgovor.

Za Mičigen, izazov će biti da visoka postava odbrani veći prostor na parketu. To znači da će igrači poput Adaja Mare morati da izlaze daleko od reketa i čuvaju šutere, što će posebno na test staviti kondiciju i koncentraciju pojedinaca. Svako ko je gledao Jaksela Lendeborga nakon što je zadobio uganuće medijalnog kolateralnog ligamenta (MCL) levog kolena i uganuće levog skočnog zgloba u polufinalu, mogao je da vidi da nije bio na sto odsto svojih mogućnosti. Nije jasno koliko bi član Ol-Amerikan postave, mogao da odigra minuta, ali bi njegov potencijalni izostanak mogao da bude veliko opterećenje za tim.

U svakom slučaju, Mičigen bi čak i u tom raspletu mogao da profitira zbog doprinosa koji je dao Adaj Mara, dok je Lendeborg imao limitiranu minutažu u polufinalu.

Taris Rid (©AFP)

Dok će se spolja voditi šahovska partija, unutra se očekuje košarkaški rat. Snažni Taris Rid igra turnir života i predstavlja možda i najveću pretnju Mičigenu. Njegov duel sa Marom mogao bi da odluči utakmicu i to ne samo kroz učinak, već i kontrolu reketa, te potencijalno opterećenje ličnim greškama.

Ako Rid bude duži period na parketu i nastavi dominaciju kojoj smo svedoci, Konektikat će imati prednost u finalu. Opet, ako Mara uspe da ga uspori, Mičigen bi mogao da ima kontrolu tempa, što bi bilo jako važno.  

Jukonov recept ili nadogradnja na dobru igru unutra je šut za tri poena. Protiv tima koji štiti obruč kao Mičigen, oslanjanje na poene iz reketa moglo bi značajno da umanji šanse za uspeh. Karaban će morati da izađe iz male krize forme, dok Malins i Bol moraju da ponove šutersko veče iz polufinala. Sa druge strane, Mičigen ne zavisi od jednog igrača. Njihov napad je zasnovan na tome da se lopta kreće, gde pritom igrači dele odgovornost, pa se odluke donose u hodu.

U američkim medijima je ovo finale viđeno ne samo kao borba za titulu, već i kao duel američkog atleticizma i evropske škole košarke, brzine i strpljenja, šuta i dodavanja. Ostaje da vidimo, ko će na NCAA tron? Da li Mičigen posle 37 godina ili Jukon treći put u poslednje četiri sezone... Priliku da osvoji titulu ima i srpski košarkaš sa Konektikata - Uroš Paunović.

NCAA MARTOVSKO LUDILO - FINALE

02.50: (1,40) Mičigen (15,0) Konektikat (3,50)