Karlik Džons kao lice i naličje Partizanove igre

Iako je meč otvorio sa dva promašena slobodna bacanja, što je kod navijača verovatno probudilo strpenju da bi mogla da se ponovi crna noć iz Dubaija, Karlik je ubrzo eksplodirao i simultanki Sterlinga Brauna dao svoj šmek. Njegova najvažnija sekvenca viđena je u finišu prvog poluvremena, kada je za samo tri i po minuta spakovao osam poena i podelio asistenciju kojom je Parni valjak uveo u mirne vode i sigurnu dvocifrenu razliku. I to je bio pravi Karlik iz prošle sezone, hrabar, odlučan i lagan kao pero. Te minijature bile su zapravo šlagvort za potpunu demonstraciju sile u ranoj fazi treće deonice, koja je ne samo podigla ceo tim, već punoj Beogradskoj areni dala osećaj spokoja, da je utakmica gotova. No, nije bilo tako.

U svemu tome javile su se i stare Partizanove boljke, jer sjajan momentum nije dugo potrajao. I to se 'savršeno' poklopilo sa Džonsovim padom. Nakon važnog pogotka za 57:40, reprezentativac Južnog Sudana potpuno je izgubio šuterski osećaj i to je uvelo crno-bele u problem. Nanizao je pet promašaja, uključujući i onaj ključni iz prodora u poslednjim sekundama utakmice. Upravo iz tog promašaja krenula je akcija Armanija za pobedu. I srećom po crno-bele, iako su se vratila sećanja na košmarne scene iz večitog derbija i trojku Marka Gudurića u dresu Crvene zvezde, sada je sve ostalo samo na lošem ukusu u ustima. Gudurić je ovog puta promašio iz slične pozicije kao pre gotovo deceniju, a Partizan Mozzart Bet izvukao živu glavu.

Partizanov plafon i pod su očigledno jednako visoki i niski, koliko i Karlikova forma. Kada on gazi - Partizan gazi. Kada on padne, Partizan pada. Statistika može da pokaže dosta toga, ali suština je u osećaju koji se prenosi na tribine i klupu – sa Džonsom u ritmu, ceo tim deluje sigurnije. Bez njegove lucidnosti, igra puca.

Ne treba, međutim, zaboraviti jednu važnu stvar - Džons je ovog leta imao intervenciju na šuterskoj ruci i to nije mala stvar. Svaki Karlikov šut i kontakt sa loptom očigledno nije još potpuno prirodan i traži se određena sigurnost. Prepoznaće to oni koji se bave košarkom malo dublje, da je nakon povrede ili intervencije potrebno određeno vreme da se povrati osećaj u prstima, ona automatska rutina koja razdvaja dobre od vrhunskih strelaca. I to je izgleda slučaj i kod Karlika.

Za Partizan Mozzart Bet i svog glavnog beka najbolje bi bilo da pronađu način da što bezbolnije žive kroz te oscilacije, odnosno da ekipa zaštiti Karlika Džonsa dok ne uđe u svoju zonu komfora. Željko Obradović je rekao da ekipi nedostaje još jedan centar, ipak bekovskoj liniji sa Karlikom Džonsom, Dvejnom Vašingtonom, Šejkom Miltonom, pa i Sterlingom Braunom koji u Humskoj često igra između 'dva' i 'tri', ma koliko da je kvalitetna, možda ipak nedostaje još jedno ime u rotaciji? Ife Lundberg je otpisan, Frenk Nilikina živi novi život u Pireju... Za početak, struka će verovatno aktivno raditi na tome da Vašingtona što pre digne, a Miltona pogura kako bi adaptacija išla po ubrzanom postupku. Ostalo će, nesumnjivo, diktirati tržište.

Partizanov evropski život zavisi od toga da li će i koliko brzo Karlik Džons pronaći prošlosezonsku formu. On je igrač koji voli da ima loptu u rukama, da donosi odluke i drži ritam. Može se reći da je Karlik Partizanov barometar.

Koliko god Obradović insistirao na timskoj igri, Džons je ipak taj koji diktira ton. On je dirigent ove ekipe, ali ponekad se dešava da pogrešno udari takt. A, razlika između pobede i poraza u Evroligi često je samo jedan ton...