Karlo Matković: Jovanović jedinstven trener, sa Nokom svaki duel bio gušt, prema sebi sam uvek strog

Dovoljno je pogledati samo prošlogodišnju i trenutnu statistiku da bi se jasna razlika uočila. Karlo Matković treću godinu u Srbiji provodi sa osećajem da je napravio, kako je to u jednoj pesmi otpevao Mile Kekin, frontmen zagrebačke rok grupe Hladno pivo, korak od sedam milja.

Sa povećanjem minutaže skočili su i svi statistički parametri, zbog čega je među vodećim igračima Mege Mozzart i regionalnog takmičenja, te jedan od cenjenijih mladih centara u Evropi. Matkovićeva karijera doživljava zvezdani uspon, dok on nogama čvrsto stoji na zemlji i ne dozvoljava da ga ponese činjenica da mediji u domovini slave svaku njegovu dobru utakmicu u dresu Mege Mozzart, zbog čega sa nestrpljenjem iščekuju njegov reprezentativni debi. Kako ga je selektor Damir Mulaomerović svrstao među dvanaest za utakmicu sa Švedskom, izvesno je da će se to dogoditi već večeras.

Dok se to ne dogodi, iskoristili smo priliku da sa Matkovićem razgovaramo o boravku u Megi Mozzart i Srbiji, saradnji sa Vladom Jovanovićem, dosadašnjem napretku i budućim planovima, ali i mogućem debiju za Kockaste...

“Smatram da sam napredovao baš dosta od vremena kada sam bio u OKK Beogradu, do danas. Gledajući period pre dolaska u OKK, a onda i posle toga, vidi se velika razlika u svim segmentima igre, fizički, a pre svega što se tiče košarke. Jako sam srećan zbog toga“, ne krije zadovoljstvo Matković u razgovoru za Mozzart Sport. “Ovde se jako dobro radi, vrlo sam srećan što sam ovde i što mogu da napredujem kao mlad igrač“.

U godinama si kada je individualni rad, pored timskog angažmana, verovatno i najvažniji kako bi se napravio veliki razvojni pomak i podigao svoj kvalitet. Koliko vremena posvećuješ individualnim treninzima i koliko je to zaista važno?

“S obzirom na to da mi igramo jednom ili dvaput sedmično, kada se u raspored ubaci i poneka zaostala utakmica zbog korone, dosta je vremena za individualni rad. Mi u timu imamo odlične kondicione i trenere sa kojima može da se radi na mnogim detaljima. Svi brinu o nama i vode dosta računa oko našeg plana i programa treninga, odmora, pripreme... S obzirom na dane koje imamo između utakmica, radim na sebi dosta, jer verujem da tako može da se izvuče maksimum iz talenta koji igrač poseduje“.

Osim fizičkih karakteristika, koji je to segment igre u kojem si osetio najveći pomak? I na čemu si najviše radio?

“Trudio sam se da radim, iskreno, na svemu. I nije to samo floskula, stvarno je tako. Fizički jesam napredovao, odskačem, ali manje-više današnja košarka od tebe zahteva da se razvijaš u svakom aspektu. Dosta sam popravio čitanje igre u odbrani i napadu, na piku sam korektan, isto tako i u odbrani u igri dva na dva. Pokušavam da pratim igru maksimalno, da stalno budem na pravom mestu, u pravom trenutku. Igra bez lopte mi je takođe dosta važna, kretnje koje pravim u zoni reketa“.

18.30: (1,70) Hrvatska (14,5) Švedska (2,30)

Igraš sezonu iz snova za jednog mladog igrača. Protiv najboljih klubova regiona si pokazao najviše, u Hrvatskoj su tvoje role u mečevima sa ekipom Budućnosti dočekane sa oduševljenjem. Jedan si od lidera ekipe, statistički najkorisniji igrač Mege Mozzart...

“Znači mi mnogo sve to, samo je dokaz da se dobar i kvalitetan rad isplaćuju. Ne želim nešto preterano da izdvajam sebe od ostalih, sve utakmice i pobede koje smo ostvarili igrale su se i dobile timski, ne zbog pojedinca. Zahvalan sam što mogu da igram na tom nivou. Srećan sam, ali verujem da mogu još bolje, zbog toga i radim na sebi jer želim da vidim koliko mogu. Mega je opet takav sistem gde će uvek neko da iskoči, pa nekad to budem ja, nekad neko drugi, ali to pokazuje da postoji i kvalitet koji je došao iz talenta“.

Mega Mozzart je možda najveći rasadnik talenata u Evropi, dala je veliki broj NBA igrača i evroligaša klubovima. Koji je sledeći korak po tvojoj meri, kada jednom napustiš Megu Mozzart?

“Gledaj, uvek sam bio strog prema sebi, gledam da uvek budem najbolja verzija sebe. Svakom je košarkaški san da ode u NBA ligu. Bio bih zadovoljan da odem u NBA, Evroligu ili Evrokup, ali važno je samo da osetim da sam spreman za takav korak u karijeri. Znam da želim da radim i napredujem, kako bih postigao neke ciljeve, a videćemo gde će me put odvesti. Biće kako mora, na meni je samo da radim, da slušam trenera i budem spreman da iskoristim svaku šansu“.

Kada si već pomenuo trenera, hajde nam malo pričaj o saradnji sa Vladom Jovanovićem...

“Dosta je posvećen košarci i realan trener koji odlično radi sa mladim igračima. Pristupačan je, što je dosta važno kada si neko ko tek treba da stiče igračko iskustvo. Nema čovek šta loše da kaže za njega, meni se sviđa kako radi i vodi utakmice, koliko je posvećen i verujem da kroz saradnju sa njim igrači mogu da izađu na pravi put kroz dalju karijeru. Pedantan je, perfekcionista, od najsitnijih detalja, preko tehničko-taktičke pripreme igrača, ima veliku želju da svoje iskustvo prenese na ekipu i dalje na igru tima“.

Karlo Matković protiv Zadra (©Mega Mozzart / Ivica Veselinov)

Šta je to što Jovanovića čini možda drugačijim od trenera sa kojima si dosad sarađivao?

“Posvećenost košarci, nesumnjivo. Dosad nisam video trenera koji je toliko predan košarci na svakodnevnom nivou, mada moja karijera dosad nije bila toliko dugačka. Svakako je lepo videti nekog ko toliko vremena posvećuje svakom detalju, igraču, to je nešto zbog čega iskače od ostalih“.

Kao centar vodiš ponekad i rovovsku borbu sa protivničkim peticama u reketu. Protiv koga si imao najviše posla, ko ti je bio najizazovniji za čuvanje?

“Najizazovniji protiv koga sam igrao definitivno je (Lendri) Noko. Jedan od čvršćih centara sa kojima sam se susreo. Sličan stil igre mom, samo je dosta čvrst, bila je vrhunska borba nas dvojice u finalu Superlige. Gušt je bio igrati protiv njega“, ističe Matković i nastavlja:

“Iskreno, protiv Filipa Petruševa je takođe bilo teško igrati. Doduše, na treningu. On ima neverovatan napadački arsenal i jako je težak za čuvanje, nikad ne znaš za koju opciju će da se odluči kada je lopta kod njega i zato moraš da budeš uvek na oprezu“.

Mega Mozzart godinama ima gotovo jedinstven pristup, ekipe su po prosečnom uzrastu najmlađe u ABA ligi. Koliko za jedan tim znači to što je svlačionica, da tako kažemo, približnih godina, što su verovatno i interesovanja ista?

“Mnogo. Svi smo mladi, niko nije problematičan ili da se odvaja od drugih. Svi poštuju sve, nema nikakvih eskalacija i gluposti. Hemija u timu je baš dobra, dobro se svi slažemo, od stranaca, do naših. Svi smo kao mala familija i svima to prija. Sa svakim može da se priča normalno, nema nekih dešavanja iza leđa i to nas čini jakim“.

Da ne zazvuči pogrešno, ali s obzirom na to da si već tri godine u Srbiji, verovatno si se odomaćio, nije ti više ništa strano?

“Jesam, da. Svi su me prihvatili odlično ovde i nikako se ne osećam drugačije nego da sam bilo gde drugo, što mi je baš drago. Svi su pristupačni, komunikativni, otvoreni i baš mi pomažu u svemu. Osećam se ugodno“.

Kakav odnos imaš sa momcima iz Srbije, Jovićem, Đurišićem, Simanićem...?

“To su sve top momci, sjajni drugari. Mi smo svi tu odlični među sobom. Sa Simanićem se inače baš dosta družim, sa Jovketom i Đukom isto. Iskreno, najbitnije mi je da smo mi svi vrhunski momci, a pritom svi oni igraju odlično, veliki su talenti što i pokazuju. Rade naporno na sebi, a pre svega su vrhunski likovi“.

HRVATSKA? ŽELIM DA SE NAMETNEM U JAKOJ KONKURENCIJI

Karlo Matković i Matej Rudan (©MN Press)

Novi selektor Hrvatske Damir Mulaomerović svrstao te je na spisak reprezentacije za predstojeće kvalifikacije, imaćeš priliku da debituješ za Kockaste. Kako se osećaš?

“Uzbuđen sam, drago mi je što sam među kandidatima. Bitno mi je da sve prođe kako treba, da dam sve od sebe. Videćemo posle utakmica kakvi će biti utisci. Mnogo sam srećan što sam pozvan i zahvalan, pre svega“.

Da li si pre okupljanja razgovarao sa selektorom oko toga šta te čeka u nacionalnom timu?

“Nismo. Sve tokom trening kampa. Ali, čitao sam šta je izjavio i zahvalan sam mu što ima poverenja u mene“.

Tebi je to prvi poziv za seniorski nacionalni tim, čekao si ga već neko vreme i zbog činjenice da si u mlađim kategorijama nastupao za Bosnu i Hercegovinu, zbog čega je morala da se ispoštuje određena procedura...

“Po nacionalnosti sam Hrvat, moji su Hrvati. Moje košarkaško državljanstvo je bilo bosanskohercegovačko. Sad, ne mogu da kažem koliko je informacija tačna, ali koliko se sećam, kada sam dolazio u Cedevitu iz Bosne i Hercegovine, tamošnji Savez tražio je od hrvatskog da se potpiše da ću igrati za Bosnu u mlađim kategorijama. To se i desilo, bio sam u juniorskoj reprezentaciji BiH i dao sve od sebe. U martu punim 21. godinu, odlučio sam da želim da igram za Hrvatsku. Bosni i Hercegovini želim sve najbolje, ne želim da ispadne da sam imao ili imam nešto protiv njih, to isključujem“.

Da li si o igrama za Hrvatsku pričao sa Matejom Rudanom, koji je već nosio dres reprezentacije?

“Nismo nešto mnogo. Rekao mi je da je ekipa super, da se svi lepo slažu. Promenjen je selektor, ali to je to. Nismo se udubljivali u to“.

Konkurencija na unutrašnjim pozicijama u hrvatskom timu je ogromna - Ivica Zubac, Ante Žižić, Dragan Bender... Svi oni su u opticaju za prvi tim Hrvatske kada se ne igraju kvalifikacije tokom klupske sezone, pa kako ti izgleda to što ćeš za mesto da se takmičiš sa njima?

“Apsolutno želim da se nametnem i iskušam protiv takvih igrača. Svi su oni odlični igrači, ali zašto da se ne nametnem selektoru. Ne stavljam se sa strane u toj situaciji. Svako traži svoju sreću, želim da budem deo tima i da pokažem koliko mogu“, zaključuje sa pravim stavom Matković.

GRUPA C - 3. KOLO

17.30: (3,90) Finska (16,0) Slovenija (1,30)

18.30: (1,70) Hrvatska (14,5) Švedska (2,30)

*** Kvote su podložne promenama