Kill Bill kreće po prvi trenerski trofej na mestu gde je uzeo prvi igrački

Nekoga istorija pamti kao velikog igrača, nekoga kao velikog trenera. Veoma retko se u jednom čoveku skupe obe vrsnosti. Takvi su zaista posebni i naličje su istinske veličine. Možda je onaj koji meša karte u ovom životu te odlike namenio upravo za Vasilisa Spanulisa. Proslavljeni grčki košarkaš je za vreme aktive karijere u dresu Olimpijakosa osvojio sve najvrednije trofeje, nagrađivan je bio i u dresu nacionalnog tima, a samo tri godine po uplivavanju u trenerske vode ima šansu da kao strateg Peristerija na predstojećem fajnal-foru FIBA Lige šampiona, koji se ovog vikenda održava u beogradskoj Areni, osvoji prvi trofej u novoj ulozi i time istakne nominaciju za ulazak u Panteon najvećih umova igre pod obručima.

Njegov tim je potpuno nenajavljeno upao na špansku žurku i pokušaće da u konkurenciji Unikahe, Mursije i Tenerifa dođe do prvog trofeja u 52 godine dugoj istoriji. I to odmah onog evropskog. Svakako ne najvrednijeg, ali definitivno onog koji nosi nimalo beznačajan značaj. Na putu ka polufinalu u kojem će se danas (18.00) sastati sa ekipom sa Kanarskih ostrva, sastav koji predvodi čuveni “Kill Bill” je najpre u prvoj fazi kao trećeplasirani (skor 3-3) uspeo da se preko plej-ina i dvomeča sa Lijetuvos Ritasom domogne Top 16 runde, a da potom tamo u konkurenciji Tenerifa, Hapoela iz Jerusalima i Karšijake bude drugi. Istinsku senzaciju je priredio u četvrtfinalnom duelu gde je izbacio branioca trona, nemački Bon u tri utakmice, iako nije imao prednost domaćeg terena.

Od kada je krajem juna 2022. odlučio da mu Peristeri bude početna stanica u trenerskoj karijeri (pre toga jednu sezonu vodio U18 Next Gen tim i doveo ga do finala juniorske Evrolige gde je izgubio od Mege), klub i Spanulis idu samo uzlaznom putanjom.

“Veoma smo srećni što smo na Fajnal foru. Mnogi nisu očekivali da nas vide ovde, ali ja jesam. Ovo mi je bio san, da jednog dana igramo završni turnir i osvojimo trofej. Prvi deo sna smo ostvarili. Svi u timu su verovali u rezultat. Igračima ću reći da treba da ostanu svoji, da igraju svoju košarku i uživaju.“, poručio je Spanulis dan pred početak polufinalnog meča.

Lani je uveo ekipu u prvo finale grčkog Kupa gde su izgubili od Olimpijakosa, dok je u domaćem šampionatu završio kao trećeplasirani, odmah iza dva atinska velikana (tu je pozicioniran i ove sezone). U FIBA Ligi šampiona je pak takmičenje okončao pre Top 16 faze.

Preko leta je dodatno nadogradio tim dovođenjem pre svega iskusnog organizatora igre i bivšeg Zvezdinog asa, Džoa Reglenda, koji je prvi asistent takmičenja. Potom je angažovao i vižljastog centra Trevora Tompsona koji je jedno vreme nosio dres Zadra, a iz Promiteasa je doveo i Nemanju Dangubića koji predstavlja bitan šraf u odbrambenim zadacima i drugi je najbolji skakač tima. Od američkih igrača su tu još Džermejn Lav, Nejt Renfro, Keni Vilijams i Elajdža Mitru-Long, mlađi brat dosta poznatijeg Nazra koji je član Olimpijakosa. Ostatak tima čine domaći igrači od kojih se ističe talentovani Nikos Čugaz koji se nalazi na pozajmici iz Panatinaikosa.

“Morate da radite od prvog dana na ovakvom mentalitetu. Morate da imate igrače pravog karaktera, kako bi pratili vaše zamisli. Zato smo mnogo razmišljali od letos, kako bismo sastavili tim sa pravim majndsetom. Mnogo smo radili na tome da dođemo do Fajnal fora. Nije bilo lako, ali sada imamo šansu da napravimo nešto još veće“, zaključio je do skoro najbolji strelac Evrolige, a danas perspektivni 41-godišnji trener.

Ono što je najbitnije za ovogodišnji uspeh je činjenica da je Spanulis dobio odrešene ruke kada je reč o selektiranju ekipe, a dosadašnji rezultati su pokazali da i te kako ima smisla da sklopi valjanu ekipu sa ograničenim finansijskim sredstvima.

Kako i u igračkim danima, tako i sada, želi potpunu autonomiju u izboru. Bilo da se radi, kao nekada, o uzimanju odlučujućeg šuta ili sada, crtanju poslednje akcije za isti. Autoritativan kao što je bio na terenu, takav je i pored aut linije. I beskompromisan borac, sa vidljivom emocijom koju pokazuje na klupi, ali i konferencijama za medije. Neko ko dobro zna kako se stiže do pobedničkog podijuma na završnim turnirima, kada jedna utakmica sve odlučuje.

I kao takvi on i njegov rad nisu mogli da prođu nazapaženo za ljude iz grčkog košarkaškog saveza koji su ga prošlog oktobra imenovali za selektora seniorskog tima. Malo ko je dobio takvu čast i odgovornost za tako kratko vreme koliko nosi trenersko odelo što još jednom upućuje na njegovu posebnost. Na debiju je upisao trijumf nad Češkom u kvalifikacijama za Evrobasket 2025, a posebno će biti zanimljivo videti da li će uspeti da svoju reprezentaciju odvede na OI u Parizu preko kvalifikacionog turnira koji se igra početkom jula baš u Pireju. Na mestu i u hali koje je proslavio tokom igračkih dana i gde je osvojio tri titule Evrolige, sedam domaćih šampionata, četiri Kupa i bezbroj individualnih priznanja.

Možda mu upravo nastup u Beogradu bude podloga za kasniji uspeh u nacionalnom timu. Između ostalog, Arena je upravo mesto gde je osvojio prvu medalju u dresu sa državnim grbom, ali i uopšteno prvu titulu u seniorskoj karijeri. Onu najsjajniju, na Evropskom prvenstvu 2005. godine. Neka mu ona bude i mesto gde će osvojiti prvi trofej u trenerskoj karijeri i time započeti još jedno uspešno poglavlje u životu. Pa da srpsku prestonicu onda zaista uglavi u posebno mesto u srcu. Ako već nije.

LIGA ŠAMPIONA – FAJNAL FOR

Petak:

18.00: (1,55) Tenerife (14,5) Peristeri (2,70)

21.00: (2,70) Mursija (14,5) Unikaha (1,55)

*** Kvote su podložne promenama