Kneževi se i dalje klanjaju Obradoviću: Saša nas je stvorio, Mirko Grobar nije spavao

Najnovije vesti

Fudbal

Okuplja se društvo staro: Taki Nikolić kod Grofa i Maslovara

Luka Vildoza i Duško Ivanović (©MN Press)

Košarka

TRANSFERI UŽIVO (sreda, 7. januar)

Fudbal

Slaviša Stojanović na klupi Željezničara: Dok ne uđete u centrifugu, ne možete znati gde ste

Košarka

Ergin Ataman: Odlazim iz Atine ako ne osvojimo Evroligu ili grčko prvenstvo

Fudbal

Bajern završava tri velika posla: Upamekano, Gnabri i Lenart Karl blizu potpisa novih ugovora

Fudbal

Atletiko bi da ponovi gol Veljka Paunovića na Rijazoru

Košarka

Vašington sa Džekirijem u avionu za Barselonu

Ostalo

Vreme čitanja: 8min | uto. 06.01.26. | 08:23

Generalni menadžer Monaka, Oleksej Jefimov, pričao je za Mozzart Sport o velikom uticaju Saše Obradovića na uspehe kluba iz Kneževine, ali dotakao se i specifičnog momenta u Partizanu

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Monaka)

Monako se u poslednjih nekoliko sezona etablirao kao stabilan i ambiciozan evroligaški projekat, klub koji više ne želi da bude „iznenađenje“, već konstanta na najvišem nivou evropske košarke, uostalom prošlosezonski plasman u veliko finale dovoljno govori kakav kvalitet poseduju na parketu. Jedan od ljudi koji stoje iza takvog rasta je generalni menadžer Kneževa, Oleksej Jefimov, Ukrajinac koji je košarkaško iskustvo stekao u radu sa ovdašnjim trenerima, pre svega Sašom Obradovićem sa kojim je svakodnevno sarađivao u Monaku.

U razgovoru za Mozzart Sport, Jefimov je govorio o dolasku Vasilisa Spanulisa na klupu Monaka, posebnom odnosu sa Sašom Obradovićem koga je Grk zamenio na klupi, situaciji u Partizanu i odlasku Željka Obradovića, ali i o budućnosti Evrolige u trenutku kada evropska košarka ulazi u možda najosetljiviju fazu svog razvoja.

U momentu kada Partizan Mozzart Bet gostuje u Monte Karlu, razgovor sa čelnikom Monaka smo započeli sa temom sadašnjeg trenera - Vasilisa Spanulisa. Nekada slavnog igrača koji je stigao u Kneževinu baš kao zamena za Sašu Obradovića koji je ostavio neizbrisiv trag u gradu glamura na Azurnoj obali.
„Zaista je privilegija imati nekoga poput Vasilisa na čelu tima. On je žestok takmičar i dokazani pobednik, sa neverovatnom reputacijom i neuporedivim priznanjem u košarkaškom svetu. Njegove liderske sposobnosti i duboko, ako ne i jedinstveno razumevanje igre – zaista su neverovatni“, počinje generalni menadžer razgovor za Mozzart Sport i u istom tonu nastavlja:
„Liderstvo je nešto sa čim se rađate, a Spanulis ga u potpunosti oličava. Njegov fokus na disciplinu, posvećenost i naporan rad odmah se primećuje. Ako pitate bilo kog igrača koji je radio sa njim, svi će vam reći isto, on je inspiracija. I ja to osećam lično. Košarka je zaista njegov životni poziv.“

Izabrane vesti

Kem Pejn: Bolje je svakim danom, sad svima u timu znam ime; Majk Džejms profesionalni pogađač

Upravo takva ličnost bila je ono što je Monaku bilo potrebno, barem prema rečima čelnika kluba.
„Želeli smo nekoga na čelu tima ko ima ličnost dovoljno snažnu da zadobije poštovanje svakog igrača. Trenera čiju će viziju i filozofiju igrači slediti bez sumnje. Vasilisovo ime u košarkaškom svetu ne može se dovesti u pitanje. On je savršena osoba za rad sa vrhunskim talentima, jer je i sam bio – GOAT.“

Za Monako, angažovanje Spanulisa prevazilazi okvire sportskog poteza.
„Kada smo udružili snage, za klub to nije bilo samo dovođenje trenera, bila je to strateška odluka koja odražava našu ambiciju da podignemo status Monaka u evropskoj košarci. Dolazak Spanulisa pokazuje da klub ne želi da prestane da zauzima sve važnije mesto na košarkaškoj mapi.“

Za kraj teme Vasilis Spanulis naglašava posebnu zanimljivost...
„On poraze ne doživljava kao neuspeh, već kao deo procesa. Isto je i sa upravom, ne plašimo se da priznamo greške. Razumemo da su one neizbežne. Ako nešto krene loše, spremni smo da preuzmemo odgovornost, prihvatimo to i ispravimo. S druge strane, uspehe ne doživljavamo kao krajnji cilj, već kao nove izazove. Svaki put kada pobedimo, izazivamo sebe da dokažemo da to nije bilo slučajno i da smo to zaista zaslužili.“

Neizbežno je bilo da kada dođemo u Monako ne pomenemo ime Saša Obradović. Uprava Kneževa je tokom prošle sezone procenila da je došlo vreme da se rastane sa srpskim trenerom koji uprkos tome ima posebno mesto u istoriji ovog kluba, ali i u životu našeg sagovornika.
„Saša je čovek koji mi je otvorio vrata mog košarkaškog života. Kada smo se upoznali, imao sam 21 godinu i zajedno smo proveli lepo vreme u Kijevu. Kada je iz Kijeva, koji je bankrotirao, otišao u Donjeck, on me je pozvao da pođem sa njim. Ubedio je vlasnika Donjecka da me dovede i da sam prava osoba za klub. Mislim da to dovoljno govori o tome šta mislim o Saši. Te stvari nikada ne mogu da zaboravim.“

Upravo je sadašnji trener Crvene zvezde neko ko je vodio Monako do prvog nastupa na Fajnal foru Evrolige.
„Saša je ispisao prvo evroligaško poglavlje u istoriji Monaka. Prošli smo zajedno kroz mnogo izazova i stekli neprocenjivo iskustvo.“

Za Partizan i sa jednom nogom ako treba: Pokuševski spreman da igra kao centar

Jefimov je uveren da je Sašin povratak u Crvenu zvezdu bio logičan korak.
„Verujem da se vratio u Zvezdu znajući da može da izdrži sav pritisak i da je sposoban da stvari okrene u pozitivnom smeru. To je jedna od njegovih najvećih snaga – zna kako da unapredi tim koji je formiran pre njegovog dolaska. Dokazao je to u Lokomotivi Kubanj, dokazao je u Monaku, kada je oba puta dolazio usred sezone. I sada to ponovo dokazuje u Beogradu.“

Sada kada Monako dočekuje posrnuli Partizan u 20. kolu Evrolige, još uvek svi pričaju o odlasku Željka Obradovića.
„Imam ogromno poštovanje prema košarkaškoj kulturi u Srbiji. To je nešto zaista posebno i ponos i emocija se osećaju na svakom koraku. Partizan je veliki deo toga, a Željko Obradović znači mnogo više od trenera za ovaj klub.“

Ipak, svestan svoje pozicije, ne želi da se meša.
„Ne osećam da sam prava osoba da komentarišem ovu situaciju, ali sam siguran da svi u Partizanu duboko brinu i žele samo najbolje za klub i njegove navijače. Ovo govorim sa iskrenim poštovanjem i naklonošću prema srpskoj košarci i njenim ljudima.“

Poznanstvo sa članovima stručnog štaba kluba iz Humske dodatno pojačava emociju.
„Lično poznajem Mirka Ocokoljića, koji je pravi Grobar srcem i dušom. Mogu samo da zamislim koliko je neprospavanih noći imao u poslednjih mesec dana. Isto verujem i za vrh kluba.“

NJefimov se osvrnuo na širu sliku i budućnost Evrolige, pre svega kada je u pitanju neminovni dolazak NBA na tlo Starog kontinenta.
„Pre svega, činjenica da NBA, američki investitori i kompanije iz inostranstva pokazuju interesovanje za evropsku košarku je pozitivan znak. To znači da smo već stvorili proizvod sa stvarnom vrednošću.“

Međutim, vidi i suštinski problem.
„Šta je evropskoj košarci najviše nedostajalo poslednjih godina? Jedinstvo. Zato iskreno verujem da moramo ostati fokusirani na ono što Evroliga mora da uradi kako bi obezbedila dugoročnu stabilnost i održivi rast. Još jednom... Jedinstvo je ključ.“

Rešenje vidi u modelu zajedništva.
„To znači da Evroliga ne treba da se fokusira samo na interese 13 akcionarskih klubova, već i da sluša i integriše ambicije ‘novih sila’: Monaka, Dubaija, Valensije, Partizana, Crvene zvezde, Pariza i drugih. Proširenje na 24 kluba, uz povećanje broja akcionara, bio bi najbolji način da se ojača i zaštiti ceo ekosistem.“

Za kraj - jasna poruka.
„Evroliga danas ima veliku prednost, izuzetnu lojalnost klubova, i to se mora štititi po svaku cenu. Prvi koraci su već napravljeni, ali proces mora da se nastavi dosledno i precizno. Dijalog sa NBA ligom treba da postoji, ali samo ako je cilj zajednički rast, a ne stvaranje dva paralelna sveta koji će se međusobno takmičiti.“