Ko je MVP Evrolige, ko zvezda u usponu, a ko igra najbolju odbranu?

Završnica svake košarkaške sezone uz borbu za trofeje donosi i proglašenje najboljih pojedinaca. Kada je reč o elitnom evropskom takmičenju, laureate se biraju na svečanoj ceremoniji pred početak završnog turnira koji će se ove godine održati od 24. do 26. maja u Berlinu. Uz svakako najiščekivaniji izbor za MVP-ja, tu je i odabir najboljeg defanzivca, “zvezde u usponu”, prvog strelca takmičenja, kao i imenovanje idealne postave. Neki od tih pikova se već sada mogu naslutiti, i pre nego što konačnu reč daju navijači i pripadnici sedme sile čiji glasovi igraju presudnu ulogu u izboru.

Jednako jake argumente za zvanje ovogodišnjeg najkorisnijeg igrača Evrolige je tokom sezone iznelo više kandidata. Čovek koji definitivno ima prednost nad ostatkom konkurencije i koji bez sumnje zaslužuje da ponese laskavo priznanje jeste Majk Džejms. Sjajni plejmejker Monaka je ove sezone uspeo da postane najbolji strelac u istoriji lige, i na tom mestu prestigne legendarnog Vasilisa Spanulisa. I za to mu je trebalo pet sezona manje od nekadašnjeg asa Olimpijakosa. Sama činjenica da je ispisao nove stranice istorije bi trebalo da bude dovoljna da pobedi konkurente, a ukoliko nije, ubojiti skorer može da se pohvali kako ima najveći indeks korisnosti (19,9), dok je takođe i drugi strelac sa 18,3 poena po meču (ispred njega samo Markus Hauard iz Baskonije). Takođe, bio je proglašen za najkorisnijeg pojedinca u februaru, a “kneževe” je vodio do trećeg mesta na kraju ligaškog dela sa skorom od 23 pobede i 11 poraza.

Ono što treba napomenuti jeste da se MVP bira na osnovu partija kako u osnovnom delu, tako i u plej-ofu, te Džejms i dalje ima mesta za dokazivanje u četvrtfinalnoj seriji sa Fenerbahčeom. Tim više pošto se dosada nijednom nije desilo da nagrada ode u ruke igrača čiji tim nije učesnik Fajnal fora. Možda se ovog puta dogodi presedan, a možda će upravo, ako do toga dođe, eliminacija iz plej-ofa koštati Džejmsa nagrade (u dosadašnjem toku serije sa turskim klubom se nije proslavio).

Ozbiljan izazivač jeste Fakundo Kampaco iz Real Madrida. Barem je to bio u prvom delu sezone u kojem je igrao kao čigra. U najvećoj meri je bio zaslužan zašto Madriđani nisu imali poraz sve do 10. kola, pa i to što su kao prvoplasirani završili osnovni deo uz samo sedam upisanih neuspeha. Omaleni Argentinac, kao i Džejms, ima jednu nagradu za najboljeg u mesecu, dok je nedavno proglašen za MVP-ja drugog kola plej-ofa u kojem je sa 24 poena i sedam asistencija predvodio svoj tim do novog trijumfa nad Baskonijom. Zna dobro prošlogodišnji član Crvene zvezde kada treba da podiže formu i zasija u najboljem izdanju. Posle Kodija Milera-Mekintajera je drugi najbolji asistent Evrolige (6,4), dok je treći najbolji strelac u svom timu (11,7).

Pored pomenutog dvojca, onaj koga nikako ne bi trebalo zanemariti u nominaciji za prestižnu nagradu je nekadašnji miljenik Partizanove publike, a danas energetska “bomba” Panatinaikosa, Matijas Lesor. Malo je ko, ako i iko, očekivao da je snažni Francuz u stanju da ponovi maestralnu sezonu u crno-belom dresu za koju je bio uvršten u prvi petorku takmičenja, međutim Lesor ne samo da ju je ponovio, već i nadmašio. O tome svedoče njegove brojke koje su fantastične – 13,8 poena i 6,1 skok. Momak sa Martinika je predstavljao jedinu konstantu u timu Ergina Atamana, uvek je imao vidljiv doprinos, kako u energetskom tako i statističkom smislu, a po valorizaciji je četvrti najbolji u celoj ligi. Zeleni iz Atine su prvo deo okončali na drugom mestu, dok su u prilici da posle 12 godina dođu do borbe za titulu što bi samo povećalo Lesorove šanse da se okiti vrednim individualnim peharom.

Poslednji koga bismo ubacili u ovu kategoriju je bez sumnje Najdžel Hejs-Dejvis. Za neke možda i iznenađujuće, međutim objektivnim sagledavanjem činjenica dolazi se do zaključka da uzdanica Fenerbahčea zaslužuje da se nazove MVP-jem i pre svih navedenih.

Kao prvo, Amerikanac je u sudaru sa Albom oborio rekord kada je reč o broju postignutih poena na jednom meču Evrolige. Albatrosima je ubacio ravno 50! Ako već to nije dovoljno da ga se svrsta među kandidate (a realno i nije), onda je potrebno reći da je Hejs-Dejvis krucijalan igrač za sastav Šarunasa Jasikevičijusa. Toliko bitan da je neretko igrao čitavih 40 minuta! Bez predaha. Imali li prigodniji način da se kaže da tim ne može bez njega? Ubedljivo najviše od svih je proveo na parketu, a to ga je posledično dovelo do pozicije prvog strelca (14,5) i skakača (4,8) istanbulskog velikana. Još kada bi uspeo da sa njim dođe do Fajnal fora, bez dvojbe bi ušao u najuži izbor.

Kada je reč o “Alfonso Ford” trofeju koji je namenjen za najboljeg strelca, tu do izražaja ne dolazi lični utisak, već konkretne brojke. One koje se tiču prosečnog broja poena, a ne ukupnog tako da se često dešava da igrač koji je postigao najviše koševa u sezoni ne bude i onaj koji ima najviši prosek po utakmici. Sva je prilika da će ta nagrada otići na adresu Markusa Hauarda. Brzonogi plej Baskonije je ove sezone demonstrirao neke zadivljujuće poenterske izvedbe. U pet utakmica je postizao 30+ poena, a iako je realno prečesto solirao i igrao za ličnu statistiku, sloboda koju je dobio od trenera Duška Ivanovića mu je dopustila da stigne do prosečne brojke od 19,2 poena po meču, ali i da od toga profitira celokupna ekipa koja je uspela da se preko plej-ina domogne plej-ofa što je i bio cilj. Svi srećni, a s obzirom da se računanje vodi do kraja doigravanja, jasno je da ga niko neće ugroziti. Uz sve to, nedostaje mu još samo deset poena da obori rekord Alekseja Šveda (740) po broju postignutih poena u jednoj sezoni elitnog evropskog takmičenja. Šta god mislili o njemu, ovakvo dostignuće zaslužuje poštovanje, a bez sumnje ga čini najrelevantnijim u odabiru za pomenutu nagradu.

Da nisu samo poenterske sposobnosti na ceni pokazuje i nagrada za najboljeg defanzivca. Nekako je po navici praksa da se odmah spomene ime trostrukog dobitnika Valtera Tavaresa, međutim izgledno je da ove sezone centar Reala neće odbraniti tron. Jeste džin sa Zelenortskih ostrva opet bio sjajan u zaštiti obruča, ali veće argumente imaju Džon Braun iz Monaka, Džerijan Grent iz Panatinaikosa i Tomas Vokap iz Olimpijakosa. Prvi predstavlja živu napast po sve bekove i neko ko ima rešenje za svakog protivničkog igrača. Grent je sa druge strane drugi najbolji kradljivac lige, odlično brani perimetar i neko je bez koga defanzivna postavka grčkog velikana ne bi uopšte ni postojala, dok je Vokap predvodnik najbolje odbrane u ligi (Pirejci dopuštaju samo 75,2 poena po meču). Takođe, čvrsta argumentacija u njegovom slučaju je i ta što je u direktnim okršajima sa tri najbolja poentera u takmičenju učinio da se oni praktično i ne vide. Hauard je ubacio samo 11 poena na gostovanju crveno-belima, Majk Džejms deset, a Šejn Larkin osam, što dovoljno govori.

Kod nagrade za najboljeg mladog igrača, tu je stvar potpuno jasna. Umnogome je i određuje pravilo da u konkurenciju za istu mogu da uđu samo igrači koji do jula imaju manje od 22 godine. Tužno je konstatovati da najbolje klupsko takmičenje na Starom kontinentu i nije neki izlog za mlade asove, ali tako je kako je. To je neka druga priča. Sa onim što se ima na raspolaganju, definitivno se može reći da je Albin vunderkid Gabrijel Proćida glavni favorit. Talentovani Italijan je ove sezone shodno klupskoj politici dobio priliku za rast. A kako nije imao nikakav rezultatski pritisak, odlično je priliku i iskoristio. Prosečno je po meču beležio 8,3 poena uz 1,6 skokova i 1,4 ukradene lopte. Najbolju partiju je zabeležio protiv Makabija kojem je spakovao 22 poena, dok je aktuelnom šampionu Realu ubacio 14.

Pretnju ima u vidu saigrača i sunarodnika Matea Spanjole (7,3 poena), kao i Metjua Strazela iz Monaka (4,4 poena), a čisto reda radi treba pomenuti i talente dva španska velikana – Elija Endijaja (Real Madrid) i Džejmsa Nađija (Barselona). Ipak, jasno je da je momak iz Koma bez premca.

Biće zanimljivo videti ko će sve naći mesto u prvom i drugom timu takmičenja. Kako oni nisu obavezujući po pozicijama, tako može da se desi da čak tri beka budu zajedno u petorci. Majk Džejms, Fakundo Kampaco, Vejd Boldvin, Najdžel Hejs-Dejvis i Matijas Lesor su zaslužili da se nađu u idealnoj postavci, ali isto važi za Markusa Hauarda, Kendrika Nana pa i Čimu Monekea koji je pravo otkrovenje ovogodišnjeg izdanja. Mesto barem među rezervama zaslužuju Kodi Miler-Mekintajer koji je postavio rekord po broju podeljenih asistencija na jednom evroligaškom meču (20) i prvi je asistent lige (7,2), kao i Šejn Larkin, Kostas Slukas, Lorenco Braun, Mario Hezonja, Džanan Musa, Kinan Evans ili Alek Piters.

Kakvi god da budu konačni rezultati, jasno je da je Evroliga u sezoni 2023/24 ponudila košarkaškim ljubiteljima mnogo kvaliteta i uzbuđenja, a sve će kulimaciju dostići krajem maja u nemačkoj prestonici.