Koja je tajna Valensije? Dovesti igrača koji je igrao za 1.000€ i radio sezonske poslove

Ugovoreni intervju sa Kameronom Tejlorom iz Valensije trebalo je da posluži kao klasična najava za večerašnji okršaj sa Partizan Mozzart Betom (20.45, Arena Sport). Da momak koji ima i više nego solidnu ulogu kod trenera Pedra Martineza objasni šta je to što ovaj tim čini tako jedinstvenim, jer malo ko je očekivao od Valensije da baš čitave sezone bude u borbi za sam vrh tabele. Iako je Tejlor nama dao i odgovore na ta pitanja, njegov lagani način razgovora i opuštenost nas je navela da razgovaramo malo dublje o njegovoj karijeri što je, neočekivano, zapravo postao i najzanimljiviji deo razgovora, a možda zapravo i otkrivao šta je to Valensijina tajna ove sezone.

Za Kamerona Tejlora iz Merilenda nije bilo velikih koledža, sigurnih ugovora ni brzog uspona. Umesto reflektora najvećih dvorana, njegova priča počela je u gotovo anonimnim halama nižih liga Nemačke, gde je igrao za platu koja nije bila dovoljna ni za osnovne životne troškove. Tokom leta nije trenirao u luksuznim uslovima, radio je kako bi preživeo. Danas, pred prvi nastup u Beogradskoj areni protiv Partizan, Tejlor otvoreno govori o tom putu koji ga je oblikovao.
„Moj put je pun uspona i padova. Kada sam došao u Evropu 2016. godine, počeo sam u Nemačkoj, ali u drugom rangu, a onda posle jedne sezone u drugom rangu spustio sam se u treći. Igrao sam treću ligu Nemačke i nije bilo lako. Nisam puno zarađivao. Prve sezone plata mi je bila ispod 1.000 dolara, druge sezone malo više“, priča američki internacionalac za Mozzart Sport.

U tim trenucima mnogi bi odustali, ali ne i on.
„Ipak, nisam odustajao ni kada sam otišao u treću ligu. Tada me je primetio Bon. Onda su me oni povukli da treniram sa njima. Zbog toga sam došao do prve lige kada sam potpisao za Vircburg. To je generalno priča u mojoj karijeri. Napravim dva koraka napred, pa jedan unazad, ali nisam padao emotivno.“

Posebno teško bilo je van sezone.
„Najgori deo je kada ne zarađuješ pare. Vraćao sam se kući u Ameriku bez previše para, morao sam da radim tokom leta. To je bila česta stvar na početku moje karijere. Veoma brzo sam ostajao bez para jer ne možeš dugo da živiš od plate koju sam imao. Ne mogu da pomognem porodici sa 1.000 dolara mesečno, zapravo teško da mogu i sam da živim od te plate.“

PARTIZAN MOZZART BET ZAVRŠAVA EVROLIGU SA SKOROM 16-22 – KVOTA 3,80

Ipak, vera u sebe nikada nije nestajala.
„Ja nisam igrao D1 košarku na koledžu. Igrao sam nivo ispod i tu nema baš uslova koji postoje u D1. Nema luksuza i tako je bilo u Nemačkoj tih prvih godina. Ja sam međutim bio veoma srećan što mogu da igram košarku za novac. Istina, novca je bilo malo, ali ja obožavam košarku.“

Njegova karijera nije išla pravolinijski ni kasnije, čak ni kada je stigao do velikih klubova.
„Imao sam lošu situaciju u Makabiju koji je evroligaš. Zbog toga sam se vratio u Strazbur koji je nivo ispod i onda odatle eksplodirao i došao do Valensije. Sve je to deo ove igre. Dešavalo mi se da napravim dva koraka napred, pa jedan unazad“

Zbog toga danas drugačije gleda na neuspehe.
„Nije smak sveta ako nešto ne uspe u prvom mahu, samo moraš da ideš dalje i veruješ u sebe.“

Često ga porede sa Kevinom Panterom zbog na prvi pogled sličnog puta u karijeri, ali i tu vidi jasnu razliku.
„Čuo sam poređenja sa Kevinom Panterom jer smo obojica došli u Evropu iste godine. On je krenuo sa dna, kao i ja. Međutim, razlika je što je on konstantno napredovao, uvek išao uzlaznom putanjom. Ja sam imao i uspone i padove, ali bitno je da nisam nikada odustajao.“