Kokoškov nije opravdao očekivanja, Srbiji je sada potrebna čvrsta piroćanska ruka

Rečima prvog čoveka Košarkaškog saveza Srbije Predraga Danilovića da će "tokom ove nedelje početi pregovori sa Svetislavom Pešićem" stavljena je tačka saradnju sa Igorom Kokoškovim. Saradnja od koje se očekivalo mnogo još i pre njenog ozvaničenja.

Valjda je zato, između ostalog, poraz od Italije toliko zaboleo svakog ko se iskreno nadao da je Igor Kokoškov pravo rešenje za klupu Srbije posle Aleksandra Đorđevića i želeo da upravo čovek sa dvodecenijskim iskustvom u najjačoj košarkaškoj ligi sveta podigne lestvicu i srebrnu generaciju konačno pozlati, da uradi (bar) ono što je sa Slovenijom 2017. godine u Istanbulu. Ne samo da se to nije dogodilo, već novi pomoćnik Džejsona Kida u Dalas Maveriksima zbog pandemijskog stanja nije vodio Srbiju na velikim takmičenjima, a posao koji mu je poveren uradio je s delimičnim uspehom. Ostaće zapisano da je uspešno odradio posao u kvalifikacijama za Evrobasket uprkos gotovo nemogućim uslovima za rad i pripreme, ali će iznad svega ostati upamćena predigra za Olimpijske igre, koja je praktično obeležila njegovu tek završenu selektorsku epizodu.

Rastanak je u aktuelnom trenutku apsolutno najbolje rešenje za obe strane. Obraćanje Igora Kokoškova za sajt 24sedam nedugo pošto je Srbija predala olimpijsku vizu Italiji bila je zapravo njegova oproštajna poruka, iako su više od dva meseca KSS i selektor držali javnost u neizvesnosti, bez ikakvih naznaka da li će ugovor zaista i da se raskine. Odlukom da napusti Fenerbahče posle samo godinu dana i prihvati poziv iz Teksasa da se vrati u NBA svet kojem po trenerskom kodu pripada bio je prvi jasan korak ka saopštenju kojim mu se iz Sazonove poželelo sve najbolje u daljoj karijeri.

Ipak je (nešto) do selektora

Posle neuspešnih olimpijskih kvalifikacija, slučaja "Nikola Jokić", načina na koji je Srbija igrala sve tri utakmice i pogotovo svega rečenog u pomenutom izlaganju, postalo je jasno da je spoj kojem se javnost toliko radovala zapravo bio, narodski rečeno, pravi u pogrešno vreme. Nikada se trenerski kvaliteti Igora Kokoškova nisu dovodili u pitanje, niti bi smeli jer su dokazani na gotovo svim meridijanima, a sporazumni raskid trebalo je da se dogodi samo kao poslednje rešenje, što je na kraju bio slučaj. To ne umanjuje činjenicu da je ceo projekat loše postavljen i mnogo toga pogrešnog se dogodilo što je dovelo do preranog rastanka. Tačnije, godinu dana pre zvaničnog isteka ugovora.

Loši rezultati na Mundobasketu u Kini i propuštena šansa da se brani srebro iz Rija opomene su posle kojih svi u srpskoj košarci moraju da se probude i spreče dalje potanjanje u prosek. Srbija na papiru ima jednu od najjačih selekcija na planeti uz zvanično najkorisnijeg igrača NBA lige, Evrolige, prve faze Evrokupa i finalne serije Palakanestra, te Jadranske lige. Neki su posle Italije u pitanje doveli dalji reprezentativni angažman, neki su u zenitu karijera, dok je nažalost sve manje realnog talenta oko kojeg može da se gradi budućnost. Tu računamo i one kojima je sada već bivši selektor želeo da ukaže poverenje, ali su oni odbili poziv da obuku dres s nacionalnim grbom zbog individualnih programa rada...

Da ne bismo upali u novi višegodišnji vrtlog bez uspeha, Srbiji je potreban novi čudotvorac. Neko poput Dušana Dude Ivkovića koji se u leto 2008. godine uhvatio u koštac s nemogućim poslom i kasnije pripremio teren za Sašu Đorđevića. Predrag Danilović takvog čoveka vidi u Svetislavu Pešiću. Prekaljeni stručnjak od odlaska iz Barselone prošle godine nema angažman i u više razgovora javno je isticao da je spreman da pomogne srpskoj košarci, a pogotovo struci da prenese svoj pelcer na mlađe generacije i one koji bi očuvali duh čuvene jugoslovenske škole košarke u kojoj su stasali neki od najvećih stručnjaka svih vremena.

Danilović: Kari najbolje rešenje, počinjemo pregovore

Svetislav Pešić je tvorac poslednjih zlatnih uspeha nacionalne selekcije. Pre nekoliko dana prisetili smo se gaženja rivala na putu do istanbulskog zlata 2001. i čuva viđenog u Indijanapolisu godinu dana kasnije, zbog čega nacija gotovo jednoglasno prihvata njegov povratak. Listu svih kvalifikacija koje ga postavljaju za najbolje rešenje izlišno je uopšte iznositi, a povrh svega najvažnije je da je Svetislav Kari Pešić slobodan i da bi mu posao selektora bio jedini. Srbija takvu priliku ne sme da propusti, jer bi legendarni Kari imao dovoljno vremena i prostora da uspostavi svoj sistem, posveti se vraćanju kulta reprezentacije i uhvati u koštac s tekućim problemima koji potresaju naš tim od uvođenja reprezentativnih "prozora" usred klupskih sezona. To je privilegija kakvu Igor Kokoškov nije imao zbog klupskih obaveza u Sakramentu i Feneru, a jesu Duda Ivković i Saša Đorđević tokom prve dve godine svojih selektorskih mandata. Rezultati njohove posvećenosti isključivo selektorskim obavezama su već poznati...

Pešić selektor Srbije, ali pod određenim uslovima

Pešić tek treba da pruži ruku Daniloviću i prihvati otvoreni poziv. S njim će (verovatno) doći potpuno novi stručni štab, ali i direktor s kojim će biti u direktnoj komunikaciji. Pominje se već ime Dragana Tarlaća. Promene bi trebalo da donesu novu energiju kako bi pokrenule sve strukture da se ozbiljnije pristupi poslu spasa reprezentativne košarke.

Reprezentacija je "potrošila" Kokoškova pre vremena i neka neuspešna epizoda posluži kao opomena za neki sledeći put kada će, nadamo se, čovek sa dugogodišnjim NBA iskustvom ipak uspeti da postigne ono čemu smo se ovih godina nadali... Sada nam je potrebna čvrsta, piroćanska ruka da vrati stvari na svoje.