Košarkaška groznica zvana „Balkon 1995“ ili Igra rokenrol cela Jugoslavija (VIDEO)

Bila je to godina sankcija, ratnih razaranja, patnje, bede i siromaštva, tuge koja je razorila jednu državu na brdovitom Balkanu... Tu 1995. godinu, kao i mnoge ranije, narod okupljen oko jedne države, Savezne Republike Jugoslavije, nikada neće zaboraviti. O nepravdama koje su tih godina počinjene mogle bi da se ispišu stranice i stranice, ali to je priča za neke druge redove... Posle godina progona, izolacije, strepnje i straha, narodu je bila potrebna „zvezda vodilja“. Epski događaj koji će probuditi život i vratiti veru u bolje sutra. A 2. jula 1995. godine nebo nad Jugoslavijom zablistalo je sjajem užarene zvezde, koji je zauvek rasturio crne oblake tuge i depresije... Plavi su ponovo bili na krovu Evrope, a narod i igrači kultnu proslavu na balkonu Skupštine grada, koja će zauvek ostati upisana kao prva, najveća i najlepša u istoriji sporta.

Posle nezapamćene nepravde koja je zadesila jugoslovenske sportiste u periodu od 1992. do leta 1995. godine, košarkaška reprezentacija obrela se u Atini, gde je predvođena Dušanom Ivkovićem otišla u legendu! A po povratku iz grčke prestonice usledio je doček kojem se niko u tadašnjoj reprezentaciji nije nadao. Milioni nasmejanih ljudi slavilo je od Subotice do Ulcinja, preko 100.000 ljudi napravilo je haos u Beogradu, što je članovima delegacije bilo i saopšteno u trenucima kada su leteli ka konačnoj destinaciji - aerodromu u Surčinu. 

Niko od košarkaša i članova stručnog štaba nije mogao ni da pretpostavi šta će se dogoditi pošto se otvore vrata aviona. Zbog nezapamćene gužve koja je nastala na ulicama grada jedan „nepoznati heroj“ dosetio se da zlatni košarkaši budu dočekani ispred Skupštine. A taj događaj promeniće tokove sportske istorije u Jugoslaviji, zajednici Srbije i Crne Gore, kasnije i same Srbije zauvek. 

IGRA ROKENROL CELA JUGOSLAVIJA!!!

Oni koji su izmislili "balkon", kao i oni koji su satima čekali njihov povratak iz Atine danas obeležavaju 20 godina od najsrećnijeg dana u životima tada najtužnije nacije. 

Dve decenije kasnije, mnogi sportisti iz raznih sportova dobili su čast da budu dočekani na balkonu, nedavno je svoje slavlje imala omladinska fudbalska reprezentacija, koja je postala šampion sveta, a pre samo nekoliko dana košarkašice Marine Maljković pozdravljene su kao kraljice Evrope. Ali balkon Skupštine grada Beograda bio je, jeste i zauvek će biti košarkaški!

Čak osam različitih košarkaških generacija imalo je svoju proslavu na mestu gde se i danas piše istorija, poslednji doček imali su vicešampioni sveta iz 2014. godine, vođeni Aleksandrom Đorđevićem. Čovekom koji je najveće slavlje 20 godina ranije propustio zbog odlaska na medeni mesec sa ženom Sekom. 

To, 29. Evropsko prvenstvo u košarci, ljubitelji čudesne igre pod obručima pamtiće po mnogo čemu. Ali krenimo redom -  po kvalifikacijama odigranim u Sofiji, gde je Jugoslavija naređala trijumfe nad Bugarskom (93:87) posle produžetka, Estonijom (89:64), Turskom (84:65) i Bosnom i Hercegovinom, koja je izvojevana za "zelenim stolom" zbog dekreta državnog vrha BiH da ne igraju protiv Dudinih učenika... Po ukupno 13 urezanih pobeda, nezapamćenoj mržnji grčkih navijača nakon što su Đorđević, Divac, Danilović i drugovi  Helenima dva puta očitali lekcije - u grupnoj fazi i polufinalu... Ali možda i najviše po finalu sa Litvanijom i svemu što se tada dešavalo. 

Tada je Aleksandar Đorđević odigrao partiju za pamćenje, pošto je u pobedi rezultatom 96:90 postigao čak 41 poen, čime je nadigrao direktnog rivala iz suprotnog tabora - Šarunasa Marčuljonisa (32 koša). Jugoslavija je tada igrala utakmicu na dva fronta - protiv dominantnih Litvanaca, koji su čak, nezadovoljni suđenjem, u jednom trenutku drugog poluvremena bili napustili parket i pretili prekidom, ali su se na intervenciju Đorđevića i Savića, vratili i sprečili bruku - ali i protiv gotovo 17.000 grčkih navijača, koji su pravili zaglušujuću buku svaki put kada su naši igrači imali loptu u rukama. Ali u momentu kada je današnji predsednik Partizana Predrag Saša Danilović zakucao nezaustavljivog Arvidasa Sabonisa, svima je bilo jasno da se moćna Jugoslavija vratila.

A koliko je reprezentacija tada zaista bila moćna govori i detalj koji će zauvek ostati upamćen - posle odlaska hrvatskih košarkaša sa postolja, jer nisu želeli da se udostoje da sačekaju proglašenje šampiona i saslušaju himnu "Hej, Sloveni", Plavi su zauvek „pozdravili“ hrvatsku reprezentativnu košarku, koja ni 20 godina kasnije osetila slatki ukus pobede, ali ni osećaj ponosa zbog osvojene medalje...

Bilo je to zlato zbog kojeg je vredelo živeti, čak i u godinama najvećih razaranja...

----------------------------------------------------

JUGOSLAVIJA – LITVANIJA 96:90 (48:49)

Dvorana: Marusi
Gledalaca: 17.000

JUGOSLAVIJA: Bodiroga 12, Danilović 23, Obradović 5, Sretenović, Paspalj 5, Berić, Đorđević 41 (10/12 za jedan, 2/3 za dva, 9/12 za tri), Rebrača 1, Divac 5, Savić 4, Tomašević, Koturović.

LITVANIJA: Homičus 3, Visockas, Štombergas 2, Timinskas, Lukminas, Krapikas, Kurtinaitis 6, Sabonis 20, Šarnišovas 19, Marčuljonis 32, Ejnikis 8, Markevičijus.

----------------------------------------------------

(FOTO: MN Press)