Košmar pred očima nacije, Srbija ostala bez Olimpijskih igara

Srbija neće braniti olimpijsko srebro osvojeno u Riju 2016. godine! Usred beogradske dvorane Aleksandar Nikolić košarkaši Italije očitali su Srbiji lekciju iz posvećenosti reprezentaciji i kako se brane boje zemlje čak i kada nema najvećih zvezda, čak i kada je sve protiv njih - od lokacije finalne utakmice, navijača, realnih šansi...

Nastavila se i završila seča domaćina kvalifikacionog turnira baš u Beogradu. Posle Hrvatske u Splitu, Kanade u Viktoriji i Litvanije u Kaunasu pre nekoliko sati, nacija je preživela košmar kakav se zaista ne pamti u novijoj istoriji i na svom terenu pretrpela poraz od sedam poena razlike, s tim da je moglo da bude i mnogo više. Srbija - Italija 95:102 (22:28, 23:29, 18:23, 32:22).

Igrači u suzama, na licima neverica, tuga i bol... Srbija je platila danak lošoj igri. Srbija je platila danak povredama i izostancima. Ne bi bilo fer konstatovati i nedovoljnom vremenu za pripreme, jer kako nama, tako i svima. A, ne treba da zaboravimo da je Italija u Beograd stigla bez Danila Galinarija, Marka Belinelija, Điđija Datomea, Danijela Heketa... I da je Romeo Saketi na kraju morao da kombinuje kao i njegov kolega Igor Kokoškov. Čovek u čijoj koži verovatno niko ne bi voleo da se nađe ne samo ove večeri, već i svih prethodnih dana tokom i uoči kvalifikacionog turnira...

Nije Srbije bilo na Olimpijskim igrama 2008. i tada se smatralo da u haosu kroz koji je reprezentacija prolazila jednostavno nisu realna očekivanja o plasmanu na najveću smotru. Četiri godine kasnije nismo otišli u London i postojala je određena gorčina, ali opet ni tada možda niije bilo vreme. Kvalifikacije za Rio pamte se po najlepšim scenama, jer smo iz Beogradske Arene preko Portorika otišli pravo do finala sa Amerima gde smo pokazali da se košarka vratila kući. I sve te lepe, nezaboravne scene od pre pet godina u Bulevaru Zorana Đinđića zamenio je istinski osećaj nemoći, jer je Italija za našu reprezentaciju izgledala kao NBA univerzum!

Selektor Igor Kokoškov (©Star Sport)

Kako drugačije objasniti 57 primljenih poena za poluvreme, 102 na kraju, devet trojki Italijana za 20 iliti 14 za 40 minuta? Krater u reketu kroz koji su duvali orkanski vetrovi jer ni Boban Marjanović, ni Filip Petrušev, Nemanja Bjelica i ostali nisu znali kako da zaustave siloviti nalet Azura? A pre svega - kako objasniti to što je u utakmici turnira selektor Igor Kokoškov za nepunih osam minuta iskoristio oba tajm-auta u prvom poluvremenu i kasnije nije imao mogućnost da "seče" igru gostiju koji su samo gradili i podizali igru kako je vreme prolazilo? Da ne beše tri uzastopne trojke Danila Anđušića posle čega smo nakratko i poveli, već bi tada na semaforu stajao rezultat kakav je jednostavno teško mogao da se zamisli, čak i pored toga što nismo igrali košarku ni blizu očekivanog kvaliteta u prethodnim danima...

Kada su Akile Polonara, Stefano Tonut, Đampaolo Riči i Alesandro Pajola zapalili mrežicu našeg koša sa pet uzastopnih trojki, a razlika skočila sa dva na dvanaest poena sa koliko se otišlo na pauzu (45:57), naboj straha, brige i zebnje počeo je da obuzima nekoliko hiljada gledalaca na tribinama. Srbija nije imala nikakvo odbrambeno rešenje, dok su se igrači Romea Saketija otvarale dizne sa svakim novim pogotkom, sa svakom novom greškom Srbije, sa izgubljenim posedom ili neuspešnim hicem. I postajalo je sve gore...

Treća četvrtina bila je presudna za konačni ishod. Tamo gde su stali u drugoj, Italijani su komotno produžili u trećoj četvrtini! Prvo ime Italije Nikolo Meli i jedan od najboljih krilni centara Evrolige u prošloj sezoni Polonara su sa nova dva hica van linije 6,75 najavili seriju 16:2 posle koje je na semaforu uz četiri i po minuta na semaforu stajalo maksmimalnih +24 (49:73)! U tim minutima se možda i najbolje videlo koliko naši igrači nisu spremni ne za preokret i pobedu, već da se uopšte bore za bilo šta ozbiljnije... Lopte su počele da ispadaju, napadi da se završavaju soliranjem, a one situacije koje bi inače uvek prolazile, jednostavno više nisu. Za to vreme Azurima je rastao ego, samopouzdanje je već bilo do svodova nekadašnjeg Pionira, pa su scene sa parketa izgledale kao filmsko mučenje...

Usledio je novi tajm-aut, kapiten Miloš Teodosić je dreknuo na saigrače da što pre dođu do klupe, ali nije vredelo... Začuli su se i sa razglasa taktovi dobro poznatog nacionalnog blaga "Marš na Drinu" dok su se naši igrači vraćali na parket, samo je premalo njih taj momenat poneo. Ubrzo je postalo jasno da će košarkaši Srbije Olimpijske igre gledati samo kraj malih ekrana...

Danilo Anđušić (©MN Press)

Svaka čast Danilu Anđušiću i Ognjenu Dobriću. Možda nije u ovakvoj situaciji pravedno izdvajati bilo koga, ali jedino su novi šuter Monaka i najbolji igrač Crvene zvezde večeras igrali košarku dostojnu dresa Srbije! Pogađao je Anđušić trojke u nizu i na momente budio nadu gledaocima koji su nervozno tresli nogama i u neverici odmahivali glavom, borio se Dobrić kao lav za svaku loptu, posed, odbranu, ali su večeras ostali bez podrške. Prvi je meč završio sa 27 (7/12 za tri), drugi sa 17 poena, a jedini čiji je učinak još vredan pomena je Filip Petrušev sa 22 poena.

Ostali su bili daleko ispod... Miloš Teodosić, Vasilije Micić, Boban Marjanović i Nemanja Bjelica, kvartet s najvećim iskustvom i oni od kojih se očekivalo najviše, ubacili su zajedno 25 poena. Malo više od onoga što je sam napravio Nikolo Manion, za koga šira košarkaška javnost verovatno do večeras nije ni čula... Ili Polonare koga će selektor Igor Kokoškov voditi u Feneru naredne sezone.

Anđušićevi pogoci s kraja treće deonice nisu ispraćeni na pravi način. Jednostavno, nije imao ko da to uradi. Micić najveći deo drugog poluvremena nije ni igrao, kao i Bjelica poslednju četvrtinu, dok su pokušaji Teodosića, Anđušića i ostali uglavnom bili ćorci. I to je dovelo do neizbežnog - poraza i toga da se viza za Tokio preda boljem. A to je bez dileme bila Italija.

Kod Azura Manion je ubacio 24, Polonara 22, a Fontekio 21 poen! Tonut je imao 15, a Pajola 10 poena. Italija, koja je od publike u dvorani pozdravljena aplauzom, u Tokiju igraće u grupi sa Australijom, Nemačkom i Nigerijom.