Legendarni Cvele: Dugo će Zvezda da hramlje, sve dok Srbiji ne bude krenulo nabolje

Kada se govori o bogatoj istoriji SD Crvena zvezda, najvažnijim događajima u istoriji košarkaškog i fudbalskog kluba koji su postali crveno slovo za sve koji vole Crvenu zvezdu – jedno ima je uvek prisutno kao nezaobilazno.

Vladimir Cvetković kao košarkaš, reprezentativac, bivši igrač Crvene zvezde, pa kasnije prvi operativac FK Crvena zvezda u vreme kada je naš klub postao prvak Evrope i sveta, 24. maja puni 80 godina!

Cvele je neko koga svaki zvezdaš zna. Kao što zna i šta je dao Crvenoj zvezdi. Neko ko je bio košarkaš među fudbalerima i fudbaler među košarkašima, ali na prvom mestu čovek koji i danas voli Crvenu zvezdu iskreno, iz srca… 

Zbog toga su ljudi iz KK Crvena zvezda u susret 80. rođendana Vladimira Cvetkovića pripremili veliki intervju sa velikanom ovog kluba o njegovim počecima, prvim košarkaškim danima, najvećim uspesima kao igrača, kasnije i prvog operativca FK Crvena zvezda...

Kao najavu ovog intervjua koji će u celosti biti objavljen baš na dan 80. rođendana Vladimira Cvetkovića klub je izbacio i najavu u trajanju od desetak minuta, koji je i prebačen u tekstualnu formu.

Za početak se legendarni Cvele prisetio decenije koju je proveo u poznanstvu neponovljivog Radivoja Koraća.

“Počinjem da igram košarku, da bih povratio ruku (posle preloma). Bilo je to 1956. ili 1957. Radivoj Korać, simbol košarke, da mi je neko tada ponudio da se fotografišem s njim i da mi kaže da više nikad ne pipnem loptu, verovatno bih pristao. Držao bih tu fotografiju u fabrici, birou ili ministarstvu i bio bih zadovoljan. Uvek ću pamtiti 1959. godinu. Ja u Crvenoj zvezdi, on (Korać) u OKK Beogradu, a onda 1962. ili 1963. mi u reprezentaciji, da bih onda 1965. ja slučajno oborio neki njegov rekord. U novinama stajao naslov: ’Cvetković bolji od Koraća’. Onda je 1969. godine nažost poginuo“.

U dahu nastavlja...

“Tada sam shvatio da je u životu sve moguće, nikada ne planiraj ništa dugoročno, nikada ne reci sebi da bi želeo da budeš to i to. Ti možda želiš, ali nikad ne znaš kuda te sudbina vuče“.

Otkrio je i kako je počela njegova veza sa Crvenom zvezdom davnih dana...

“Saša Gecić je bio predsednik i legenda Crvene zvezde. On je jedino išao po mene da potpišem ugovor. Bio sam u Loznici s društvom, kažu mi da me traži Saša Gecić, pomislih kako me neko zeza. Da dođe u Loznicu gde praktično i nema košarkaški klub, da potpišem za Crvenu zvezdu. Ugovor sam kasnije potpisao u hotelu Central. To niko nije mogao da veruje“, kaže Cvetković i dodaje:

“Kada sam došao u Zvezdu i krenuo sa treninzima, nisam znao ni pola košarke. Znao sam da ne pravim korake i da dam koš, ostale tehničko-taktičke stvari, ma kakvi. To sam sve kasnije učio. Kažu da sam imao mekanu ruku, talenat i malo sreće“.

29. maj, 21.00: (2,15) Mančester Siti (3,10) Čelsi (3,80)

Pričao je i o tome kako je počeo njegov igrački razvoj na Malom Kalemegdanu.

“U sportu možeš da uspeš samo na dva načina – da te trener obožava ili da te trener neizmerno poštuje. Treće nema. Musa (Milan Bjegojević prim. aut) je toliko voleo moj stil da sam mogao i nogama da šutiram. Sećam se jednom, neko se žalio kako šutiram mnogo ili ne igram odbranu dovoljno, a Musa kaže: ’Slušajte momci, Cvele može da šutira i nogom, ne sme niko ništa da pita’. E kada imaš takvog trenera, kada imaš slobodu da radiš šta hoćeš, onda si ili totalni idiot da ne uspeš, ili si antitalenat“.

U ono vreme jako je bilo važno da igrač vodi računa i o svojoj karijeri i školi...

“Crvena zvezda je jako vodila računa o meni. Imao sam dobru stipendiju, svaki problem koji bih imao bio bi rešen odmah. Sećam se jednom kada sam mislio da ću da studiram prava... Tada su prava bila jedan od retkih ili jedini fakultet gde nije bilo vežbi, pa sam mogao da treniram. Zvezda mi je rekla: ’Ne, ideš na ekonomiju’. Ekonomski fakultet je bio Zvezdin fakultet, bilo je profesora tamo koji su mnogo voleli Zvezdu i izlazili su igračima u susret u smislu polaganja ispita, vežbi. Ekonomski fakultet sam upisao, praktično da nisam ni znao da postoji taj fakultet“.

Cvele u ulozi prvog operativca Crvene zvezde (©MN Press)

Sledeće reči trebalo bi današnje generacije dobro da pročitaju, prvenstveno zbog vremena u kojem živimo.

“Voleo sam da paralelno učim i treniram. Kada su me pitali zašto to radim, rekao sam im: ’Slušajte, Zvezda je pre mene imala 50 ili 60 reprezentativaca, samo dvojica nisu završili fakultet’. Ne možeš ti da dođeš u takvu sredinu i čitaš stripove, dok ostali uče. Ne mogu svi oko tebe da uče nauke, a ti da budeš budala. To je dosta pomoglo stvaranju dobrog imidža Crvene zvezde“, priča Cvele i dodaje:

“Zvezda je imala svoja pravila i zakonitosti. U redu, talenat ti određuje domet, ali uspeh, bez strahovitog rada, ne postoji. Sećam se kada sam dao 59 poena protiv Olimpije koja je tada bila čudo stajao je naslov: ’Cvetković pojeo pola stotke’. Najgore je što sam počeo tu utakmicu i odmah dobio rampu. Ali, onda me je krenulo i eto...“

28. maj, 18.00: (2,55) CSKA (14,5) Efes (1,60)

Otkrio je legendarni funkcioner Crvene zvezde detalj koji je malo poznat...

“Ljudi ne znaju i kažu da je moja levica bila nepromašiva. U životu, zbog preloma, nikad nisam dao koš levom rukom. Čak nisam hteo ni iz zavitlavanja to da uradim na treningu. Samo desnom sam pucao. Tada sam izgradio specijalni stil šuta sa zadrškom. Ne znam da li je tačno, ali pričali su mi da je na jednoj utakmici protiv nas igrao trener Dirka Novickog (Holger Gešvindner prim. aut) i da je on od mene video taj šut sa zadrškom i da je ubacio Novickom“.

Na pitanje šta za njega znači Crvena zvezda odgovorio je:

“Zvezda je život. Ako isključiš familiju užu, Zvezda je apsolutno sve. Život, prošlost, snovi, sećanja, lepota... Zvezda je nešto neobjašnjivo. Nije ni čudo što ima toliko navijača. Nikada nisam voleo da vređam protivnika, ali i na ulici se tačno vidi ko je zvezdaš, a ko partizanovac. Ta čuvena parola: ’Zvezda je život, sve drugo su sitnice’ može da se primeni kod svakog navijača. Taj osećaj kada Zvezda napravi nešto, to nema cenu. Vi danas nemate navijača kojem kažete ’Red Star’, a da on ne zna da je to Crvena zvezda. To ima veliku vrednost. Lično mislim da će doći vrlo brzo bolji dani za Zvezdu“.

Malo o današnjem sportu i gde je u svemu tome Crvena zvezda...

“Nažalost, danas u sportu je primarna količina novca s kojim raspolaže bilo koji klub. Nema ozbiljnog kluba ni u fudbalu, ni u košarci ili bilo kom drugom sportu, bez ozbiljnog budžeta. Zahvaljujući velikim naporima pojedinaca, pre svega Nebojše Čovića, pa i države koja pomaže i Zvezdu i Partizan, imamo kvalitetan tim. Mnogo je teško igrati protiv ekipa gde jedan igrač ima veća primanja nego što je Zvezdin budžet. To su ozbiljni klubovi, organizacije, skauting... Dugo će Zvezda da hramlje, u fudbalu i košarci, sve dok Srbija kao zemlja ne krene malo ozbiljnije, da poraste, da porastu plate, primanja, standard u zemlji... To nije nemoguće, Srbija ide napred, konstantno napreduje. Težak je period koji će proći, mora da bude bolje, pa će biti bolje i za narod i za Crvenu zvezdu“.

Za kraj, kako bi Vladimir Cvetković opisao sebe ukratko?

“Sudbina i Bog su mu podarili da ceo život bude član Crvene zvezde i pripada ovom klubu. Ne može ništa više da se poželi nego da bude večni deo Crvene zvezde“.