"Magičan cvet" u Šampejnu, plava perika i da - uzbudljivije je od NBA (bar do plej-ofa)

Kada smo već kod hrane i pića, navijače su na startu večeri dočekale promotivne cene u okviru akcije "Illini Half Hour", koja važi od otvaranja hale, što je dva i po sata pre početka meča, pa sve do 30 minuta do prvog sudijskog podbacivanja lopte.

U tom periodu hot-dog, kokice, flaširana voda ili sok mogli su da se kupe po ceni od tri dolara. Ljubitelji alkoholnih pića za limenku koktela od 12 unci (350ml) izdvajali su pet dolara, dok je točeno domaće pivo od 24 unce (700ml) koštalo sedam dolara. Van promotivnog termina cenovnik nismo stigli da proučimo, ali za kupovinu alkohola obavezna je identifikacija, odnosno traže se dokumenta. Plaćanje je isključivo bezgotovinsko, putem kartice ili mobilne aplikacije.

Jedan od hodnika sa štandovima (©Mozzart Sport)

Sala za novinare i konferencije (©Mozzart Sport)

Posle kratke šetnje od štanda do štanda, spuštamo se sprat niže, u medijsku sobu koja ujedno služi i kao sala za konferencije. Tu su kasnije govorili treneri Bred Andervud i Greg Gard. Prostor je opremljen televizorima, pa novinari po potrebi i ne moraju do parketa. Dočekalo nas je prijatno iznenađenje – aparat sa gaziranim sokovima, ledom i flaširanom vodom, korpa sa voćem, čak i kokice. Sve besplatno, u neograničenim količinama, dok traju zalihe. Piće se sipa u duboke kartonske čaše, nalik onima iz lanaca brze hrane.

Pošto smo završili obaveze, krenuli smo ka terenu, ali smo usput svratili do tribina, kako bismo napravili nekoliko fotografija za reportažu. Dok smo prošli zavesu koja deli hodnik od prolaza za tribine, sa razglasa se začula pesma "Oduzet" od Devita. Di-džej je rano morao da ispunjava želje Davida Mirkovića, a činilo se da i publika uživa u ritmu...
"Ko je glavni kada se naručuju pesme? Pa, David, naravno", smeje se Di-džej Tet i kaže nam sledeće:
"Moj muzički ukus se proširio na internacionalni nivo. Šta se najviše sluša kod Balkanaca? Devito, uglavnom, njegove sam pesme sad već zapamtio. Ima i drugih izvođača, ali Devito je glavni".

Jednu numeru maskiranog repera zamenila je druga, sa nazivom "Magičan cvet". Naslov je ostao da lebdi negde u podsvesti sve dok nismo krenuli ka automobilu, pre polaska nazad za Čikago. Tada smo videli da je Stejt Farm Centar obasjan crvenim reflektorima. Više nije ličio (samo) na svemirski brod, već baš na magični cvet...

Stejt Farm Centar (©Mozzart Sport)

Magični cvet Šampejna vredan je preko 85.000.000 dolara. Toliko je koštala renovacija doma Fajting Ilinija izgrađenog davne 1963. godine. Šezdeset i jednu godinu kasnije usledilo je temeljno sređivanje, kako bi eksterijer ostao upečatljiv i jedinstven u "gradu od cigli", a enterijer pružio najmodernije uslove za posetioce i ekipe.

Nažalost, zbog utakmice nismo bili u mogućnosti da zavirimo u svaki kutak hale. Protokoli su morali da se poštuju. Ali ono što smo videli bilo je dovoljno.

Stejt Farm Centar (©Mozzart Sport/Nikola Mikić)

Domaćini su nam dodelili neka od najboljih mesta - fotografsko na sredini putanje od konstrukcije koša do bočne aut linije, te novinarsko odmah iza zapisničkog stola. Ta pozicija dodeljuje se samo novinarima i medijskim kućama koje redovno prate Ilinois, ali je zbog gostiju iz Srbije napravljen izuzetak. Imali smo i dozvolu da snimamo sve što želimo, bez ograničenja.
"Zaboravio sam da ti kažem da poneseš čepove za uši. Oni (pokazuje na navijače u prvim redovima, baš iza mojih leđa) su jako bučni i tako je celu utakmicu", kaže nam u šali Derik.

"Nije problem, navikao sam. U Beogradskoj areni ti 20.000 ljudi skače nad glavom i neretke su situacije da ti se neki od njih nakače na ramena, dok stoje na ogradi". Moja opaska je istovremeno šokirala i nasmejala Derika, ali i nekoliko kolega koje je interesovala naša priča - zašto smo u Šampejnu, da li smo uspeli da uradimo neku priču, jesmo li obišli grad i kakvi su uslovi za košarku u Srbiji, imaju li naši fakulteti ili profesionalni timovi nešto slično... Ukratko, saglasili smo se da Stejt Farm Centar i Uben košarkaški kompleks spadaju u vanvremenske objekte, ravne uslovima tek nekoliko NBA franšiza.

Među lokalnim izveštačima vlada uverenje da će Ilinois uskoro imati četvoricu predstavnika na NBA draftu: Tomislava i Zvonimira Ivišića, Davida Mirkovića i Kitona Vaglera. Akcije potonjeg rapidno rastu, u projekcijama ga vide među prvih deset, možda čak i pet pikova. Zamera mu se manjak mase, ali primeri Četa Holmgrena i Viktora Vembanjame danas govore da to više nije presudno.

Protiv Viskonsina je Vagler, u odsustvu nekoliko povređenih i rovitih igrača, uključujući Andreja Stojakovića i Mihaila Petrovića, odigrao 44 minuta. Upisao je 34 poena (12/23 iz igre, 5/10 za tri), sedam asistencija, jedan skok i pet izgubljenih lopti. Imao je i šut za pobedu u produžetku. Delovalo je da lopta ulazi, iako je šutirao s jedne noge. Nedostajalo je tek malo snage.

Na konferenciji nije krio razočaranje. Smatrao je da je morao agresivnije na skok i da je Viskonsin sitnim korekcijama usporio Ilinois. Iako je rotacija bila svedena na šestoricu, niko nije tražio alibi u umoru. Ni Kiton Vagler, ni Tomislav Ivišić, koji je zajedno s njim izašao pred novinare. Fajting Ilini su prokockali dvocifrenu prednost, izborili produžetak i tamo posustali.

Sam meč doneo je i varnice. Tokom čitave utakmice navijači Ilinoisa imali su pik na Nika Bojda, skandirajući "Boyd, you suck (Bojd, nemaš pojma)". Po završetku utakmice je došlo i do verbalnog konflikta, u kojem su članovi stručnog štaba Viskonsina tražili glasno reakciju policije. Razloga za tenzije bilo je delom i zbog toga što su Nik Bojd i najbolji pojedinac gostiju Džon Blekvel konstantno 'peckali' i publiku. Na oko bezazleno prepucavanje umalo se pretvorilo u pravi metež na terenu i kraj njega...

Uverili smo se iz prve ruke da je koledž košarka most između NBA spektakla i evropske strasti. Između želje da budeš viđen i toga da svoje miljenike iskreno poguraš do pobede i budeš remetilački faktor protivniku. Sve je tu - univerzitetski bend koji je dodavao ritam, čirlidersice, razne aktivacije i akcije... Tu su i unikatne reakcije na pogodak za tri - podignuta tri prsta, pa brzo spuštanje uz povik 'bum' - i potpuna tišina dok domaći košarkaši izvode slobodna bacanja.

U poređenju sa gotovo kamernom atmosferom na nedavnom duelu Čikago Bulsa i Denver Nagetsa, ovo je bio susret na ivici zapaljivog. Momci i devojke na tribinama bili su vrlo uključeni, dobro upućeni ne samo u pravila, već i stanje u timu. Navijačka energija varira. Skala ide od neprijateljskog, preko sugestivnog - recimo, ukazivanje na očigledne greške sudija - do infantilnog. Od ukazivanja na greške arbitara, do vrištanja i najsočnijih uvreda. Sve to je deo ovdašnje navijačke "kulture", a opet bilo je i izliva emocija zbog šanse da se dobiju besplatni pileći nagetsi ili nešto slično, ako bilo koji protivnički igrač promaši dva slobodna bacanja zaredom. To se nije dogodilo...

Džejk Dejvis i njegovi "fanovi" (©Mozzart Sport/Nikola Mikić)

S druge strane, simpatična je bila akcija nošenja plavih perika. Cela dvorana bila je u narandžastoj boji, sa plavom kosom na glavi. Zašto?
"Razlog je Džejk Dejvis. Momak ima dugu, plavu, kovrdžavu kosu, što se danas praktično i ne viđa u muškom sportu. Njegove kolege i koleginice su to prihvatile i Džejk je postao omiljen među njima, svi g jako vole. Nedavno smo čak snimili i reklamu kako bismo najavili akciju nošenja perika, imao ju je i trener Bred", prepričava nam Derik sa osmehom.

Možda je uzorak mali, ali utakmica NCAA lige bila je uzbudljivija od pomenutog NBA meča. Bar dok ne krene plej-of najjače lige na svetu. Jedan kolega je ukazao na to da je najveći koledž derbi između Djuka i Severne Karoline ispratilo gotovo 1.500.000 gledalaca u dvorani i kraj malih ekrana, što takođe daje određenu težinu ovoj konstataciji. Drugi ističe da je Martovsko ludilo najuzbudljiviji turnir i da NBA čak ne može da mu parira sa živopisnim plej-of serijama. Dvorana u Šampejnu je bila puna do maksimalnog kapaciteta od gotovo 16.000 mesta, energija je bila konstantna, na momente čak i preterana. Ali, to je valjda i normalno kada si mlad... Ulaznice nisu jeftine, kreću se od 85 do više od 700 dolara, ali interesovanje ne jenjava.

U razgovoru sa navijačima saznali smo da im je David Mirković najdraži Balkanac, a da je odmah iza njega Tomislav Ivišić. Mihaila Petrovića još nisu dovoljno upoznali, Zvonimir Ivišić ide stopama svog brata, dok za Andreja Stojakovića nisu svi ni znali da je „pola-pola“. Ipak, svi su im simpatični – naročito zbog izbora muzike.
"David je ovako najzanimljiviji lik, ima dobar smisao za humor i harizmu", rekla nam je jedna devojka koja je držala baš karton sa Davidovim likom u dresu Crne Gore. Na pitanje da li ga poznaje lično, odgovorila je negativno, ali joj "odaje takav utisak". Njen kolega iz reda iza je dobacio:
"Uspeće u NBA, biče kao Nikola Jokić".

Želje jesu velike, ali za crnogorsku, evropsku i svetsku košarku bilo bi sjajno da vidimo još igrača kvaliteta nalik najboljem na planeti...