Majstorica kao ogledalo Partizanove sezone
Vreme čitanja: 4min | čet. 11.05.23. | 19:13
Mnogo uspona i padova, maestralnih sekvenci i zatim odluka kojima Željko Obradović nije bio zadovoljan...
Partizanovo evropsko putovanje imalo je sve elemente bajke, na kraju je izostao “srećan kraj“ kakav je realno mogao da se zamisli posle druge utakmice u Madridu. Umesto “hepienda“, sastav Željka Obradovića proživeo je košmar otvorenih očiju, a Babaroga u opremi Reala je u iluziju pretvorila razmišljanja o Kaunasu koji je i posle one tuče delovao nikad bliži.
Nema ni trunke sumnje da je pomenuti incident sa drugog susreta potpuno izmenio sliku kompletne serije i odnos snaga na parketu, ali treba se vratiti na reči Željka Obradovića u obraćanju srpskim novinarima posle majstorice. Mnogo toga izgovorio je trener crno-belih, a verovatno ključna stavka prošla je donekle neprimećeno, pogotovo među onima koje su preplavile snažne emocije zbog konačnog raspleta četvrtfinala...
Izabrane vesti
“Generalno je utisak da smo pomogli da izgubimo utakmicu“.
U tih devet reči stala je suština jučerašnjeg neuspeha, ma koliko nepravedno ili jako to zvučalo imajući u vidu da se za poslednjeg putnika na Fajnal for sve rešavalo u Madridu, protiv najtrofejnijeg evropskog kluba. Kralj je bio na ivici ambisa, a slamka spasa dala mu je zamajac da napravi presedan i bukira kartu za Kaunas.
Partizan Mozzart Bet je naposletku sve imao u svojim rukama, uprkos svim faktorima koji su uticali da se serija vrati u Madrid. Posle tesne i pomalo nervozne prve četvrtine, serijom 9:0 došlo se do dvocifrene prednosti (35:25) posle samo trinaest minuta utakmice, dva minuta kasnije Valter Tavares je skrivio treći faul, a zonska odbrana na kojoj je ponovo insistirao Čus Mateo više nije bila tako efektna. Nije zato što su je u paramparčad razbili Kevin Panter, Džejms Naneli i Zek Ledej baražnom paljbom koja je Partizan Mozzart Bet dovela do rezultata 55:39.
Real Madrid bio je razbijena vojska, a u završnih pet minuta poluvremena crno-beli su napravili seriju 17:9 kojom su diktirali temp utakmice. Kada je Panter ubacio novu trojku za 59:41 u 23. minutu teško da je neko mogao da zamisli scenario u kojem će Blankosi za preostalih četvrtinu i ubaciti 57, a Parni valjak 35 poena. Ali, upravo se to dogodilo posle reinkarnacije Bendžamina Batona u liku Serhija Rodrigesa, te lucidnih poteza Serhija Ljulja i Rudijevih lekcija o požrtvovanju koje bi svaki mladi igrač trebalo da nauči.
Ukratko, jučerašnja majstorica odraz je u ogledalu Partizanove dosadašnje sezone. Nervozan i stegnut početak utakmice, što je donekle podsetnik na partije iz uvodnih meseci, praćen brutalnom demonstracijom sile u napadu i dobrim rešenjima u odbrani gde se i te kako vidi lepota Partizanove košarke u prethodna dva meseca, na šta dolazi pad koji je uslovio bolan poraz kao slika aktuelnog trenutka.
“Znamo razlog poraza, ne može da se primi skoro 60 poena u drugom poluvremenu. Čestitam Realu, treba da budemo ponosni na sezonu Partizana svi, ovo je sjajan uspeh, na korak do fajnal-fora. Glavu gore, gleda se kao sjajna sezona, ostaje žal posle 2:0, tri meč lopte, moramo da budemo realni”, rekao je Miroslav Berić za Sportklub posle utakmice i dodao:
”Da se nije izdešavalo sve ono u drugoj utakmici, ne bi bilo verovatno ove pete, završilo bi se u trećoj. Mora i to da se kaže. Igrao je Partizan sjajno prvo poluvreme. Potom je kvalitet Realovih najiskusnijih igrača došao do izražaja, oni su velemajstori. Rodrigez je promenio meč, dugo ga nisam video ovakvog, onda na to i Ljulj pogađa one dve bitne trojke i diže publiku na noge, pa Hezonja daje trojku. Videli smo da je gazio aut liniju tom prilikom. Ne možemo da se žalimo sada, oni su veliki tim, to je to. Čestitam Realu i naglašavam da Partizan treba da bude ponosan na kompletnu sezonu. Sad sledi plej-of ABA lige”.
Veliki su izgledi bili da bi Partizan Mozzart Bet prošao Real Madrid već posle tri utakmice da Serhio Ljulj nije posegao za potezom očajnika, ali to više nije važno jer se od prošlosti i razmišljanja “šta bi bilo, kad bi bilo“ ne živi. Realnost je surova, u njoj nema Partizana na Fajnal foru.
Crno-beli mogu da se izvuku iz trenutnog emotivnog rastrojstva samo ako se prihvate činjenice, pogledaju u to ogledalo i priznaju da je drugo poluvreme bilo svojevrsni antiklimaks onoga što je posle dve i po četvrtine zaista delovalo kao simfonija i put ka toliko željenom vrhuncu. Da bi se to dogodilo treba progutati trunku ponosa i ega, što neretko uopšte nije lako, ali je i te kako potrebno kako bi se nastavilo dalje jer sezona nije završena.
Pred Partizanom je četvrtfinale Jadranske lige sa Studentskim Centrom, na talonu je i dalje regionalni tron na kojem se crno-beli nisu našli već deset godina. Sezona završena sa titulom koja na papiru garantuje prvenstvo dobijanja specijalne pozivnice i te kako je velika stvar, bez obzira na to što se uveliko najavljuje kako će obe beogradska velikana i naredne godine biti deo elite. U suprotnom, još jedna godina bez pehara dovela bi do toga da plasman u četvrtfinale Evrolige i svi postavljeni rekordi izgube deo realne vrednosti.
Partizan i dalje ima za šta da se bori...