Marina Maljković: Razmazili smo navijače medaljama, a pre šest godina nismo imali reprezentaciju

Danas je u prostorijama Košarkaškog saveza Srbije održana konferencija za novinare povodom produžavanja saradnje sa Marinom Maljković, koja će za kormilom ženske košarkaške reprezentacije Srbije ostati još dve godine. Ona se u društvu predsednika KSS Predraga Danilovića obratila medijima, a saopšten je i spisak košarkašica koje će se braniti boje državnog tima na kvalifikacionom turniru za Svetsko prvenstvo koji se od 10. do 13. februara održava u novobeogradskoj Hali sportova "Ranko Žeravica".

--

Danilović je izrazio zadovoljstvo povodom postizanja dogovora.

"Izuzetno sam srećan što smo postigli dogovor sa, pre svega, mojom prijateljicom, a onda i selektorkom ženske reprezentacije Marinom Maljković. Činjenica koja treba da se naglasi jeste da je Marinina predanost i odanost ovoj kući, Košarkaškom savezu, kao i reprezentaciji i u tome da svaki put kada treba da dođe provodi vreme u karantinu. Od pola godine ili koliko već bude sa reprezentacijom, provede sigurno tri-četiri meseca u karantinu, što pokazuje njenu predanost KSS i devojkama koje trenira. Ponavaljam da sam stvarno srećan i zadovoljan što će Marina sa nama biti još najmanje dve godine", rekao je predsednik Saveza.

Selektorka se zahvalila predsedniku Daniloviću na lepim rečima i istakla da sportskim motiv nije bio presudan u odluci da ostane u reprezentaciji.

"Danilović je veliki razlog mog ostanka ovde, to je sasvim sigurno. Verujem da je Saša Danilović garancija za ispunjavanje mojih košarkaških ambicija. Sportski motiv uvek mora da postoji, ali on nije bio presudan u mojoj odluci da ostanem selektorka Srbije. Kao neko ko je obišao sva mora i okeane, dobro znam tradiciju koja obavezuje kapetana da zadnji napusti brod u slučaju nekog problema. Reč patriotizam je toliko istrošena da ne želim da je koristim. Naša stara lepa reč, koju koristi jedan od mojih omiljenih pisaca Jovan Dučić, jeste rodoljublje i ona meni mnogo lepše zvuči. Smena generacija je teška i u zemljama sa mnogo bogatijim biološkim rezervoarom nego što je naša. Na primer, 12 francuskih reprezentativki daje nacija od 75 milona, a 12 španskih daje 45 milona. O Rusiji, Kini i Americi da ne govorimo... A sve te ekipe su naši direktni protivnici u borbi za medalje", rekla je Maljković.

Vratila se i nekoliko godina unazad.

"Setimo se za trenutak Vidovdana 2015. godine. Od prvog do drugog evropskog zlata ženske košarkaške reprezentacije prošlo je šest godina. Uporedite ta dva tima, koliko personalnih izmena, koliko novih imena… Razmišljala sam puno o tom putu, obično velike ekipe drže jednu istu grupu ljudi mnogo duže. Crkva meri vreme zagledana u večnost, a košarka meri vreme u sekundi, sekunda je večnost… Zlato iz 2021. godine u Valensiji je već davna prošlost, istorija… Ko to ne zna, ne treba da se bavi ovim poslom. Imajući sve navedno na umu, sve čudne poglede i pitanja “Kako možeš više”, ja sam ipak odlučila da, pored brojnih ponuda koje su stizale sa bukvalno svih kontineta, ostanem tu, kod kuće u Srbiji. Nakon Tokija, našu reprezentaciju i košarku napustile su velike igračice. Mi smo ostali na manje od pola tima iz Tokija. Igračice sa klupe postaju lideri, a one koje nisu ni igrale – sedaju na klupu. To je mnogo, mnogo teška priča. Ali, mene i te kako inspiriše rad sa njima. Užasno me motiviše ta nova krv i nove stvari kroz koje ću prolaziti na treninzima sa mladim devojkama sa kojima ću raditi. Mi smo svojim radom i rezultatima, sa četiri velike medalje – zlato iz 2015, bronza iz Rija, nama vrlo važna bronzana medalja koja se retko pominje, 2019. u Beogradu jer je došla posle mnogo problema, kao i ova poslednja zlatna iz Valensije, razmazili domaću publiku i prelako zaboravljamo da do pre šest godina praktično nismo imali reprezentaciju".

Dotakla se i stvari koji je čine ponosnim.

"Više nego na medalje, i kao sportski radnik i kao Srpkinja, ponosna sam na Pokret za žensku košarku i na Insistut za ženski sport koje sam osnovala. Zašto? Zato što sam uspela da uđem u bazu, u srž našeg društva i da kroz socijalno odgovorne akcije više hiljada devojčica uključim u trenažni proces. Ali ne treba zaboraviti da sam ja sve to radila dok sam sedam ili deset dana, kad dođem iz dalekog Šangaja ili Tokija, umesto da provodim vreme sa svojom porodicom i prijateljima, obilazila male gradove i sela po Srbiji propovedajući deci o bavljenju sportom, tako da mi danas u košarci, ali i svim drugim sportovima, treniramo od Kikinde do Pirota. I zašto postojimo? Zato što stvaramo reprezentativke u košarci i svim drugim sportovima. Radeći sa mladima mi radimo za budućnost. Najbolji primer je upravo ženska košarkaška reprezentacija, koja u ovim FIBA prozorima, devojke koje se tu budu takmičile, nisu bile na Eurobasketu, ni na Olimpijskim igrama, ali su tri meseca prošle godine vredno radile sa mnom u reprezentaciji sa članovima mog stručnog štaba. Zato je bitno da se kaže da je ovo sistem koji ništa ne prepušta slučaju. U tom karantinu koji je Saša pomenuo, a koji je zaista težak, ja se bavim i ženskom košarkaškom reprezentacijom, a ne samo svojim klubom, gledam sve utakmice svih naših igračica, imam vremena da se posvetim skautiranju svakog detalja, svake lige, kao i naravno traženju nekih novih imena. Ovo je sistem koji dovodi perfektnog stranca za reprezentaciju, a to je nešto što je izuzetno teško, a vama su kao takve dobro poznate Danijel Pejdž i sada Ivon Anderson".

Foto: MN Press

Selektorka se osvrnula i na aktuelnu reprezentativnu akciju kao uvod u kvalifikacioni tunir za Svetsko prvenstvo.

"Moj posao kreće sa sedam-osam dana, ali svoje slobodno vreme koristim da od juče radim sa najmlađim devojkama iz domaće lige koje vidite na spisku i presrećna sam zbog toga. Ni u jednom momentu ne dozvoljavamo da bilo šta promakne i to je ono što pravi rezultat sve ove godine. Činjenica da nas i radu podržava naša država je za svaku pohvalu i mi to svi znamo i stalno ponavljamo. Način na koji se pripremamo je isti kao i najveće ekipe sveta. Imamo zaista najbolje uslove. Međutim, moram da se pohvalim nečim što je izuzetno važno. Zahvaljujući celom ovom našem radu, Pokreta, Instituta i reprezentacije, pre tri dana je naša zemlja primljena u „Sports diplomasi program SAD“. Dakle, naš trud i rad cene i van granica Evrope, od Šangaja pa do Vašingtona. Radi se o najvišem nivou sportske razmene gde jedna velika Amerika bira baš Srbiju. I, na kraju, slikari iza sebe ostavljaju legate, ja iza sebe ostavljam medalje i vrhunsku sportsku organizaciju. Jedno bez drugog ne ide. Pauzu u osvajanju medalja imaju svi, i NBA zvezde, ali je meni izuzetno važno nešto drugo – jaka organizacija je uvek kadra da iznova proizvodi igračice, rezultate i na kraju opet medalje", zaključila je Marina Maljković.

Obelodanjena su i dva spiska pred kvalifikacioni turnir u zavisnosti od datuma okupljanja.

27. januar 2022.

Sofija Olić

Maša Janković

Tina Selaković

Olga Stepanović

Tamara Čorto

Marta Jovanović

Jovana Boričić

Nevena Rosić

Nataša Bučevac

Aleksandra Punoševac

Marta Mitrović

Marina Stojić

Nadija Smailbegović

2. februar 2022.

Tina Krajišnik

Nevena Jovanović

Saša Čađo

Dragana Stanković

Ivon Anderson

Ivana Katanić

Sanja Mandić

Mina Đorđević

Katarina Zec

Kristina Topuzović

Ivana Raca

Maja Škorić

Jovana Nogić

Teodora Turudić

Aleksandra Crvendakić