Mekinli Rajt: Kondića čeka blistava budućnost; dolazak u Evropu najbolja odluka u životu

Kako se nosite sa velikim brojem utakmica u kratkom periodu i stalnim putovanjima?
“Slično je kao u NBA“, smeje se plejmejker Dubaija i dodaje:
“Dosta je putovanja, ali trener, stručni štab, medicinsko osoblje i nutricionisti rade sve što je u njihovoj moći da nama bude dobro, da nam tela budu netaknuta i pripremljena za opterećenja. Imamo dobre uslove, stvarno vode računa o nama i to nam dosta olakšava svakodnevicu. Letovi i vremenska razlika ostavljaju posledice na tela, ali je dosta toga urađeno da se mi odmorimo“.

Šta je ključna stvar u smislu odmora, posle dugih putovanja i, recimo, tri utakmice u jednoj sedmici?
“Kvalitetan san, da se noge dobro odmore, da ne šetamo po ceo dan. Pošto smo u putu po ceo dan, najvažnije je da se nadoknadi san, kada dođete na konačno odredište. Posebno još zbog vremenske razlike“.

Dovoljno je vremena prošlo da biste napravili analizu o razlikama između Evrokupa i Evrolige, koje su glavne razlike?
“Evroliga je definitivno fizikalnija liga, mnogo je više taktike i zavisi od ljudi koji su u sistemu. Dosta je iskusnih igrača, definitivno je Evroliga takmičenje u kojem igraju dosta iskusniji košarkaši. Ne želim da kažem da kažem da je liga matoraca, ali definitivno jeste puna iskusnih košarkaša, koji su tu duže vreme i znaju kako da 'manipulišu' igrom i sudijama, navijačima... Znaju sve te sitne stvari, fore koje njima olakšavaju igru. Brža je igra, atletska komponentna je izraženija, centri su viši, snažniji, bekovi takođe... Sve to utiče na intenzitet košarke. Zasad mi je bila zabavna kompletna adaptacija na Evroligu, uživam u procesu“.

Kao neko ko je posle NBA do Evrolige došao preko Evrokupa, da li sa ove distance verujete da je to lakši put za adaptaciju na evropsku košarku ili, shodno kvalitetu, treba ići odmah iz najjače svetske lige u najbolje takmičenje sa ove strane Atlantika?
“Zavisi, kao što ste rekli, pre svega od kvaliteta, ali i želja igrača. Svako gleda stvari na različite načine. Recimo, meni se sviđa što sam posle NBA išao prvo u Evrokup, pa sada u Evroligu. Neki su, opet, spremniji da se lakše adaptiraju i iz NBA idu odmah u Evroligu. Nema tu pogrešnog odgovora, koji god put da izaberete, Evroliga je jedna od najboljih na svetu i predstavlja cilj za igrače koji ne uspeju u NBA. Svako gradi svoj put, ali konačni cilj je, ako je već ovde, da zaigra u Evroligi“.

OD DOLASKA U EVROPU OČEKIVAO SAM NAJGORE, A ISPALO JE NAJBOLJE

Bivši košarkaš Crvene zvezde i Budućnosti Eron Vajt je svojevremeno za Mozzart Sport govorio o tome kako ljudi u SAD znaju malo ili nemaju nikakvo znanje o evropskoj košarci, čak i među igračima. Koliko ste vi znali o igri ovde, pre nego što ste odlučili da potpišete za Budućnost?
“Iskreno, nisam znao ništa o evropskoj košarci. Posle Letnje lige, kada sam dobio poziv, sedeo sam sa agentom i odbio sam dva ili tri puta, pre nego što sam prihvatio da dođem“.

Zašto?
“Nisam znao šta da očekujem, nisam želeo da napustim svoju porodicu, prijatelje, ni SAD“.

Kako sada gledate na odluku da se ipak upustite u ovo iskustvo?
“Sada mogu da kažem da je ovo možda i najbolja odluka, koju sam mogao da donesem. Jako sam srećan što me je agent ubedio na kraju da dođem. Nisam imao pojma koliko je košarka zapravo dobra u Evropi, koliko je nivo visok. Baš nisam znao ništa o evropskoj košarci i celog života sam znao samo za američki sport i to je to (smeh). Očekivao sam najgore, ali je ispalo najbolje za mene i moju situaciju. Jako sam uzbuđen što sam izabrao da dođem i igram u Evropi“.

Šta je napravilo takav preokret u razmišljanju, pored nivoa košarke?
“Uspeo sam već da proputujem svet i vidim toliko prelepih mesta, na koja verovatno nikada ne bih otišao sam. Košarka me je odvela na toliko sjajnih mesta. Pravi blagoslov i ostvarenje sna, moja porodica baš uživa i verujem da će zauvek čuvati uspomene na sve ovo što proživljavamo zajedno. Baš poseban osećaj“.

Koji grad ili država su ostavili najveći utisak dosad?
“Dubai“, smeje se Rajt i nastavlja:
“Pored Dubaija, Grčka je jako lepa. Čak i Beograd. Ovde su navijači nešto posebno, to u životu nisam video. Takvu strast za košarkom nisam osetio nigde na svetu. Nisam igrao još protiv Panatinaikosa u Oaki, ali čuo sa da su i tamo navijači ludi, kao i Žalgirisovi. Iz dosadašnjeg iskustva, mogu slobodno da kažem da nisam video ništa slično Partizanovim i Zvezdinim pristalicama. Američki navijači nisu ni blizu, kada govorimo o načinu kako pružaju podršku svojim timovima. Dan i noć“.

Koliko je tačna priča da su navijači koledž timova bučni, glasni i da pokazuju tu vrstu strasti?
“Tačna je, navijači koledž timova su definitivno više fokusirani na igru nego u NBA, osim ako nije plej-of ili baš finale... Ali, to i dalje nije ni približno onom što sam video i doživeo ovde“.

Da se vratimo samo korak unazad... Da li ste uspeli i koliko da se naviknete na život u Dubaiju?
“Dubai je sjajan grad. Moja porodica obožava grad i ne bismo ga nikada napuštali (smeh). Ja radim svoj deo posla, kako ne bismo otišli u skorije vreme. Mnogo je sadržaja za porodice, za decu... Svaki dan je nešto novo. Tržni centar je fantastičan, vreme je sjajno, pogotovo sada. Kada sam dolazio, bilo je pakleno vruće i nisam mogao da izađem napolje i napravim dva-tri koraka, a da se ne oznojim skroz. Generalno, adaptacija je bila sjajna, verovatno je vremenska razlika najveća stvar. Pogotovo kada sam na putu, a oni su tri sata ispred mene, onda se navikavamo na to. Takođe, vremenska razlike utiče na čoveka i kada se vratiš sa puta, pa je praktično tri sata unapred u Dubaiju, ako dolaziš iz Evrope. Sve ostalo je bilo lagano, pogotovo jer stvarno ima mnogo toga zanimljivog da se radi tamo svakog dana. To mi olakšava život. Moja žena radi veliki deo posla, olakšava mi odmor, sa decom je stalno...“

O RAZLIKAMA IZMEĐU NBA I EVROPE...

S obzirom da pokrivate verovatno najzahtevniju poziciju na parketu, koliko je bila laka ili teška adaptacija na evropske košarkaške uslove u celom procesu?
“Dosta je potrošnje, ma protiv koga da igrate. Pozicija plejmejkera je definitivno najzahtevnija, morate da vodite računa o širokom spektru stvari na terenu, da sve teče kako treba, da svih pet saigrača bude zadovoljno i na svojim mestima, kako bi dobili loptu na pravom mestu i na način kako svako od njih voli... Na parketu se trošiš mnogo, ma koliko da igraš, moraš u svakom trenutku da guraš napred, da braniš razne situacije... Mnogo toga je u fokusu, ali meni se to sviđa, zato i verujem da je plejmejkerska pozicija najbolja. Možda sam malo i subjektivan, ali sam zahvalan što mi je Dubai ukazao poverenje, što me je pozvao da budem plejmejker ovog tima, pravi blagoslov za mene. Igrao sam protiv baš talentovanih igrača u ovih desetak kola, baš je bilo zabavno“.

Kao neko, ko sada ima iskustvo igranja u NBA i Evropi, da li možete da otkrijete koje su po vama najvažnije razlike, kada ste na parketu?
“NBA je definitivno više fokusiran na 'spejsing', odnosno otvaranje prostora. Samo prosta činjenica da postoje tri defanzivne sekunde u NBA, otvara se prostor mnogo lakše, nego što je to slučaj ovde, gde igrač može da ostane u reketu tokom celog trajanja odbrane. U NBA ligi je takođe više pokušaja za tri, ali sve je to rezultat i dužeg trajanja četvrtina i generalno stila koji se gaji u SAD. Fokus je na 'run&gun' košarci, odnosno da trčiš i uputiš što više šuteva za tri. U NBA je sve manje igre leđima, jako se retko to viđa, recimo još kod Jokića, Embida, Šenguna... Ali, toga je sve manje i u NBA je trend da se igra sve više sa nižim petorkama. U Evropi je, opet, mnogo više taktike, čitanja situacija na parketu, košarkaških osnova, pametne igre... Manje je prostora, kao što rekoh, pogotovo kada imate situaciju da vam centar od 220 centimetara stoji u reketu sve vreme i štiti obruč. Ovde je takođe važna stvar kako se prave faulovi pre ispunjenja bonusa, to se recimo retko viđa u NBA... Tamo se o tome ne vodi računa, faul je faul, ali ovde je to obaveza, da napraviš faul kada je situacija loša, kako ne bi protivniku dao lake poene. U NBA je više fokus na svakoj sledećoj rotaciji, ovde kada te 'tuku', očekuje se od tebe i da napraviš faul“.

Kada ste istakli detalj o 'spejsingu' u NBA ligi, baš nedavno je objavljen zanimljiv video-snimak o tome kako se taj segment menjao kroz protekle decenije... I recimo, na primeru San Antonio Sparsa, vidi se da su Tim Dankan i Manu Đinobili ili Toni Parker pik'n'rol pravili na nekih pet-šest metara od koša, sada se to radi na devet-deset metara i kao primer su uzeli Oklahomu, baš zbog 'spejsinga'...
“To baš pravi veliku razliku. Recimo, pre desetak godina i ranije, niste imali mnogo centara da šutiraju trojke, ako i uopšte izađu na šut s te distance. Sada, NBA traži igrače na pozicijama od 'jedan' do 'pet' i da svi šutiraju trojke. Sada se mnogo više igrači fokusiraju na pik'n'pop (igrač koji postavlja blok iskače na šutersku poziciju, odnosno ne spušta se ka košu prim. aut.), nema igre leđima. Dobro ste pomenuli Tandere, oni nemaju igrača koji igra leđima. Od Tima Dankana ste to, recimo, uvek očekivali, kao i da igra licem blizu koša, da šutira sa poludistance... Košarka se promenila mnogo u poslednjih deceniju i kusur, objektivno je Stef Kari učinio tu promenu drastičnom“.

Da se vratimo Dubaiju... Klub je za kratko vreme učinio da uslovi za igrače budu sjajni, a koliko su isti blizu ili daleko od onoga što se nudi u NBA?
“Uslovi su sjajni u Dubaiju, baš uživamo. Dosta, dosta je slično onom što sam doživeo u NBA ligi, tako se vodi računa o igračima. Imamo svoj avion, posle treninga nas čeka ručak, imamo svakodnevne tretmane koji su na najvišem nivou, fizioterapeuti vode računa o nama. Cela strategija kluba i osnova je bazirana na NBA modelu. Arena je takođe pravljena po NBA standardima, jedna je od najlepših u Evroligi. Sjajno je sve“.

Kakav utisak vam je ostavio tim Dubaija i kako gledate na dosadašnju saradnju sa Juricom Golemcem?
“Sve je super. Neke momke znam odranije, pošto sam ili igrao sa njima ili protiv njih. Svi su me dočekali raširenih ruku. Momci koji su bili tu prošle godine, trener i ostali su uradili sve da se osetimo dobrodošlo. Trener Golemac se dobro zna sa mojim trenerom iz Budućnosti, tako da je cela tranzicija prošla lako. Golemac mi daje samopouzdanje da igram svoju košarku i budem agresivan, da budem glava 'zmije', pogotovo u odbrani. Uvek mi daje zeleno svetlo da postavljam igru, da igram organizovanu košarku. Izgradili smo dobar odnos zasad, ali cilj nam je da bude još bolji. Naravno, hoću da budem lider ovog tima, da imam apsolutno poverenje svih. Kapiten Prepelič radi sjajan posao da svi budemo kao jedan, svi komuniciramo, što mi je značajno olakšalo adaptaciju“.

O RITUALIMA MOMAKA SA BALKANA, JEZIKU, KONDIĆU, JOKIĆU...

Kada već govorimo o odnosima u timu, iako nije evropski klub, Dubai ima dosta momaka sa Balkana. Da li si možda pokupio neke navike od njih? Recimo, kod nas mnogi vole da popiju jutarnju kafu u miru, da se druže dosta međusobno...
“Video sam taj momenat sa kafom (smeh), mada je nisam neko ko preterano voli kafu. Vidim njih da baš uživaju u tome, da je to poseban trenutak za momke. Iskreno, pokupio sam neke stvari koje se tiču jezika, kako se izgovaraju neke reči, da možemo malo da razgovaramo na srpskom, ali ništa preko toga. Svakako, uživanje je biti sa ovim momcima, gledati njihove navike“.

Sa kim iz ekipe provodite najviše vremena?
“Sa dosta njih, ali najviše sa Dvejnom (Bejkonom), Džastinom (Andersonom), Bugijem (Elisom)... Kostu (Kondića) mnogo volim, on je moj brat. Ali, generalno dosta vremena provodimo zajedno, tako da se družimo svi“.

Kosta Kondić je neko ko igra na vašoj poziciji, verovatno ga vidite kao mlađeg brata...
“Kosta je smešan momak, zovemo ga 'mali'. Ima veoma lepu budućnost pred sobom, sjajan momak i igrač. Igrao je dosta, pokazao je samo deo kvaliteta, ali je prihvatio svoju ulogu jako dobro. Videli smo da je momak za velike utakmice, da voli da pogađa velike šuteve, kad je gusto. Ne plaši se momenta, ni protiv koga igra. Baš se radujem zbog njega i zanima me dokle će dogurati u budućnosti, jer mu lično predviđam prelepu karijeru u Evropi“.

Interesantno je da ste tokom četiri godine na Univerzitetu Kolorado stasavali kao igrač gledajući Nikolu Jokića nedaleko od vas, u Denver Nagetsima... Je l' bilo zanimljivo gledati njegov igrački rast ka statusu superzvezde, sada najboljeg košarkaša na planeti?
“Pratili smo Jokića mnogo, teško je ne pratiti ga. Pogotovo kada ste tako blizu. Znao sam momke iz tima, pa sam dobijao karte, kako bih gledao Denverove utakmice. Takođe, kada sam stigao do NBA, imao sam prilike da igram protiv njega u svojoj ruki sezoni“.

Kakav vam je utisak ostavio?
“Posebna vrsta talenta, kada vam je neko praktično u 'dvorištu', teško je da vam ne privuče pažnju, morate da gledate takvu veličinu. Jedan od najboljih igrača na svetu, sve ono što je učinio za NBA i igru uopšte, sjajna je stvar. Veliki igrač, baš mi je drago što sam imao priliku da ispratim njegov put ka zvezdama, ka statusu jednog od najboljih na svetu“, završava Rajt razgovor za Mozzart Sport.

ABA LIGA - 7. kolo

Petak

Zadar – Mega 88:73
/Mihailović 25 – Drezgić 21/

Studentski Centar – Kluž 82:95
/Ilić 22 – Miletić 18/

Split – Borac Mozzart 80:89
/Kučić 16 - Boldvin 21/

Subota

Bosna – Spartak 72:57
/Kovačević 16 – Rebić, Henlan, Tompson 10/

Budućnost – Ilirija 84:78
/Tanasković 20 – Jaramaz 19/

Ponedeljak

15.00: (3,05) FMP (15,0) Dubai (1,45)
17.00: (2,15) Cedevita Olimpija (14,5) Crvena zvezda (1,80)

Odloženo

Igokea – Partizan Mozzart Bet (16. januar 2026.)

*** Kvote su podložne promenama