Miša Lakić: Dejan je trebalo da preuzme veliku reprezentaciju, bio je čovek svih rekorda

Ko je poznavao Dejana Milojevića, zna da je bio porodičan čovek i da nije imao nijednu mrlju u karijeri. Da je bio osoba velikog srca i širokog osmeha, po kojem će ga svi dobro pamtiti...

Kao neko ko je bio tu od prvog dana kada je Dejan Milojević ušao u košarkaške vode, kada se kao dete od 13 godina pojavio na treningu Beovuka na nagovor druga, Miša Lakić najbolje zna šta kako je kalio čelik. Košarkaški otac jednog od najsnažnijih i najdominantnijih krilnih centara koje je Srbija imala, govorio je za Mozzart Sport, iako isprva nije želeo. I, razumeli smo njegovu odluku. Ali, ubrzo je smekšao. Pre svega jer je on Dejana Milojevića poznavao mnogo bolje od ostalih i nije želeo da priča bude sportska, nego pre svega ljudska. Da se ukaže na to kakav je kao osoba bio as koji nas je prerano napustio...

"Pogledajte samo, da li je ikada neko rekao nešto loše o njemu. To je čovek o kojem nikada niko nije napisao, ni rekao ništa loše. Umeo je on i da se potuče na utakmicama i sve, ali su ga i dalje svi gledali sa izuzetnim poštovanjem", počeo je Lakić razgovor za Mozzart Sport.

Kako pamtite Dejana?

"Ne znam šta bih rekao, a da već nije poznato o njemu. Specijalan čovek, ne znam kako bih ga drugačije opisao. Takav se čovek rodi i svuda je ostavio trag, svuda je bio omiljen, voljen... Jednostavno, takav se rodiš. Iskreno, katastrofa je ovo što se desilo. On je bio toliko posvećen, deo svoje karijere je, da tako kažem, zanemario zbog porodice jer je bio posvećen onima koje je voleo. Ljudi to ne znaju, on je Dudi Ivkoviću otkazao pripreme reprezentacije jer je obećao porodici da će ići na more. Bio je jako posvećen ženi i deci, poseban čovek. Pogledajte samo njegove fotografije, da li ima jedna na kojoj nije nasmejan? Ima, verovatno, ali baš su retke takve... Uvek sa osmehom, sa pažnjom, sa željom da svima pomogne".

Fredi Haus o čoveku Dejanu Milojeviću: Hteli smo zajedno na palačinke, pa na utakmicu Partizana

Rade Zagorac: Dve su priče o Dekiju koje ću zauvek pamtiti - o istini i veri

Ne krije Miša Lakić da je njegov učenik poseban odnos gajio prema Beovuku...

"Mi u Beovuku najbolje znamo koliko nam je pomogao. Jesmo pomogli i mi njemu, ali je on to vraćao i možda klub danas ne bi postojao da nije bilo njega i još nekoliko igrača koji su pomagali, a pogotovo Deki. Sve do sada..."

Kaže iskusni pedagog i trener da se sa svojim Dekijem čuo neposredno pre srčanog udara...

"Bukvalno smo se čuli četiri-pet sati pre nego što se sve desilo", zastao je Lakić i dodao:

"On je zaista bio poseban... Ne znam kako bih drugačije mogao da ga opišem, a sada ima onih koji pričaju o njemu, pa neka pričaju".

Ipak, želeo je da istakne sledeće:

"Gledajte, da vam kažem nešto... Ja svoju decu, igrače i trenere vaspitavam da u životu ne budu poslušnici, nego da imaju svoju glavu i da sve odluke donose sami. Uvek sam se nalazio da im pomognem, kad god je trebalo. Dovešću ga donekle, ali on dalje mora da donese odluku. Isto je i sa Dekijem. On se sa mnom za sve u životu konsultovao, ali se u nekim stvarima nismo slagali. Na kraju je ispalo da je bio za sve u pravu. Donosio je uvek prave odluke".

A onda je Miša Lakić rekao i da je bilo planirano da Dejan Milojević postane selektor... Podsetimo, Darko Rajaković je tokom obraćanja američkim novinarima rekao da je Milojević "sanjao da postane selektor Srbije".

"Konsultovali smo se, ne mogu i neću da kažem, dok to neko drugi ne bude rekao, ali trebalo je da postane selektor jedne velike reprezentacije. Ali, jeb**a, šta da radiš, život je takav".

Darko Rajaković kroz suze: Deki je bio uzor; Majk Braun: Veliki meda, divna i inteligentna osoba

Rajaković o poslednjem razgovoru sa Milojem: Sanjao je da postane selektor Srbije

Ono što je Dejan Milojević uradio kao kadet u dresu Beovuka ostaće zapisano u košarkaškim almanasima zauvek. Sa svega 14 godina, nedugo pošto je uopšte počeo da se bavi košarkom, postigao je 141 poen protiv OKK Beograda, čime je postavio apsolutni rekord, koji je dotad držao Zoran Radović.

"Ta utakmica je bila baš specifična. Tada je moj dobri prijatelj Bora Cenić, sa kojim sam deset godina bio u reprezentaciji, pitao da li to jurimo neki rekord (smeh), pošto je on bio trener OKK tada. Potrefilo se i zalomilo tako", priča nam čuveni pedagog i nastavlja:

"Pitaju me ljudi i danas da li se Deki vraćao u odbranu. Naravno da jeste. Da nije bilo njega da 'skine' loptu ne bi imao ko da je uhvati. Igrao je odbranu i napad, pa dao toliki broj poena. I danas ne znam koliko je to tačno. Neki su pisali 131, a znam da je on kasnije ispravljao ljude i rekao da je bilo 141".

Da je ta generacija, u kojoj je nastupao i Dejan Milojević, bila nešto drugačija u odnosu na mnoge pre i posle, najbolje govore reči čoveka koji je na licu mesta gledao rast tih momaka...

"Deki je bio 1977. godište, a generacija je bila mešano '76 i '77, a posle je bila čisto '77. Koliko su oni bili bliski najbolje govori to što su ljudi donedavno zajedno išli na more sa suprugama i decom. Jednostavno, znate kako je kada se ljudi vežu, drugari koje je imao su mu do juče bili ti isti ljudi sa kojima je tada počinjao. Iz tog vremena. Bili su baš vezani jedni za druge. To je generacija koja je dala neke predsednike klubova, neke kondicione trenere reprezentacije, uspešne igrače, privrednike i pre svega ljude. To je najbitnije, od svega. Vukli su jedni druge, baš su vukli napred. Baš u svemu. Tako je to kada se potrefi jedna generacija, takmičili su se u svemu i gurali jedni druge".

Igor Kokoškov: Ne mogu da verujem šta se izdešavalo za 12 sati, juče smo se dopisivali...

Sećanje Svetislava Pešića: Za njega nije bilo izgubljene lopte i duela, sve je postigao velikim radom

Kako pamtite Dejana, iz vremena kada se prvi put pojavio na treningu?

"On je došao kao klinac koji ništa ne zna o košarci, koji nikada nije igrao košarku. Došao je relativno kasno. On i cela ekipa tih klinaca došla je iz Padinske skele. I sad zamislite šta je bilo tamo. Ništa. Sreća pa je ušao u sport. A koliko je posle bio uporan najbolje vam govori ovo... Pančevački most je bio zatvoren na nekoliko dana zbog nekih radova, a on je dolazio na treninge peške. To vam govori koliko je bio posvećen".

Šta će vam ostati asocijacija na Dejana, uz nezaboravni osmeh?

"To da je sve preporodio, gde god se pojavio. Da ne pričam o Beovuku, FMP-u, Partizanu, Duletu, Budućnosti... Gde god se pojavio, napravio je neku vrstu boljitka. Mega je sa njim procvetala, kao i agencija".

Ostaće upamćem po indeksu 59 iz utakmice protiv Lovćena, što je i danas rekord ABA lige, te koeficijentu 55, drugom najvišem u istoriji Evrolige...

"Ma, bio je čovek svih rekorda".

Za kraj...

"Kažu ljudi da je sve genetski. Evo, baba mu je još živa, žena ima 90 godina. Nju je neizmerno voleo. Život je čudo..."