MOZZART ANALIZZA: Kako je #88 postao MVP Tajrik Džons

Pokušao je Partizan Mozzart Bet prošle sezone da odlazak Matijasa Lesora nadomesti komitetom centara različitih profila, ali uprkos tome što su objektivno posedovali visok nivo kvaliteta u drugim poljima, energija Francuza je izostala. Upravo je taj nedostajući nuklearni zamajac Partizan pokušao da ponovo izmisli, ovoga puta sa momkom iz Konektikata. Imao je Tajrik Džons interesantnih partija, kako u dresu Ksejvijera na koledžu, tako i u evropskim klubovima ali bez konačne potvrde da u potpunosti može i u kontinuitetu da preuzme lidersku ulogu u timu koji puca na najviše ciljeve sa ogromnom bazom navijača. To je ipak pritisak čiji je konkretan efekat najteže predvideti prilikom dovođenja igrača. Nesumnjivo stoji kao realna pretpostavka da će igrač koji nosi emocije na taj način u dresu manjih klubova ekspresivnost da prenese u grotlo Arene ali da li uvek na korist ekipe i njega samog?

Bilo je ove sezone uspona i padova na tom planu, ali stručni štab Partizana na čelu sa trenerom Obradovićem je izgurao Tajrika Džonsa kroz teže trenutke da bi on to na najbolji mogućni način vratio u ABA plej-ofu. Verujem da je takva opklada mnogo lakša kada nivo energije igrača u kontinuitetu ne opada kao što je to bio slučaj sa Džonsom. Nekako je lakše gledati ispred krivine u takvim okolnostima i očekivati rast jer imate konkretne znake koji upućuju na mogućnost pozitivnog ishoda, a jako je teško na tržištu naći igrača sličnog profila. Neki od elemenata ćete pokriti, ali kombinaciju snage, eksplozivnosti, dominantnog karaktera i fizikalnosti sa srčanošću do granica izdržljivosti, jako teško.

Priča o Tajriku Džonsu i njegovim vrednostima ima duboko utemeljenje u načinu odrastanja. Broj na dresu nije uobičajen, a ni slučajan. Sa šesnaest godina mu je to bila prva tetovaža a nadimak ,,88" dobio je od svog oca na rođenju zato što je imao 8 funti i 8 unci po američkim standardima merenja (otprilike 3,9 kilograma). Dva dana pre petog rođendana otac se utopio pod nesrećnim okolnostima što je znatno otežalo život njemu, starijem bratu i majci. Uspomenu na oca čuva kako nadimkom i brojem na dresu koji nosi, tako i tetovažom broja 32 koji je nosio njegov otac a najviše izborom profesije. Otac Lester je bio košarkaš, poreklom sa Bahama, ali od roditelja sa Jamajke, odakle je i njegova majka Petronija. Ona je sa 11 godina otišla iz Kingstona u Hartford kod majke i u srednjoj školi upoznala Tajrikovog oca. Oboje su bili sportske zvezde, samo što je majka bila sprinter (kako drugačije kad je Jamajka u pitanju). Brat se nije bavio sportom jer je morao da počne rano da radi kako bi pomagao majci. Blizak odnos sa porodicom ga je pratio kroz sve naredne godine a pre utakmica obavezan je bio kratak razgovor sa majkom.

Kod nas treneri vole da košarkaši u ranijim stepenima razvoja prođu druge sportove, posebno fudbal zbog osećaja za prostor, navika u timskom okruženju i fizikalnosti istog. U Americi ,,soker" nije tada bio još uvek u fokusu, ali njihov ,,fudbal" i te kako jeste. Tajrik Džons u početku nije ni razmišljao o košarci već je idolizovao Dvajta Frinija, alumnija Blumfild srednje škole koju je pohađao. Baš kao i proslavljeni igrač Indijanapolis Koltsa, Džons je u odbrani igrao defanzivnog enda, a u napadu je bio tajt end. To je možda i najčešća pozicija uspešnih konvertita između sportova, ali su se dve stvari isprečile. Prvo je došlo da perioda rasta između sedmog i jedanaestog razreda od 22 santimetra, a sudbinu je zapečatio trener fudbalske ekipe. Nakon što mu je današnji igrač Partizana tražio da odsustvuje dva dana sa trening kampa zbog košarkaškog turnira, trener mu je dozvolio odsustvo bez problema, ali trajno. Nije to lako podneo, niti je njegova košarkaška karijera instant eksplodirala, ali je na svakoj usputnoj stanici pokazao sve one osobine koje su ga učinile zanimljivim Partizanu i navijačima.

U početku se mučio za minute čak i u srednjoj školi da bi do kraja zaslužio čak i prebačaj u košarkaški pismeniju Vermont akademiju. Partije tamo su dovele do interesovanja mnogih velikih univerziteta a između Ksejvijera, Sinsinatija, Teksas Teka i Florida Stejta odlučio se baš za ,,Musketare". Pogađate, ni tamo nije igrao odmah. Međutim, čak i kao brucoš pokazivao je povremeno potencijal da bude noseći unutrašnji stub tima kada stvari legnu na svoje mesto. Možda je presudno bilo leto kada se uz pomoć kondicionog dela štaba odlučio za rigoroznu dijetu i gubitak od čak devet kilograma. Toliko je bio rešen da napravi iskorak da se odrekao čak i omiljenog jela majke iz domovine, mesnog gulaša sa pasuljem, pirinčem i knedlama.

Interesantan je skauting izveštaj koji su o njemu pisali navijači ,,Musketara" u najavi sezone 2018/2019 zato što su istaknute stvari u mnogome slikale primedbe koje su opstale i šest godina kasnije u prestonici Srbije. Kritike su se uglavnom odnosile na amplitudu između najboljih i najlošijih izdanja, kao i na probleme sa ličnim greškama usled agresivnosti. Džons je bio sposoban da napravi četiri faula za deset minuta i da tako sebe isključi sa utakmice ali i da pokupi 20 skokova uz približan broj poena i nekoliko blokada pride. Konstanta je falila.

Svaki trener u teoriji zna šta igrači treba da rade na terenu, ali samo retki i odabrani, ujedno i uspešni, uspeju da dopru do igrača. Često se ne radi o samom kvalitetu prenete informacije već o odnosu poverenja između onoga koji je prenosi i usvajača. Baš se u tome oslikava tajna uspeha trenera Obradovića kako sa Lesorom, tako i sada sa Džonsom. Ne postoji jedan univerzalni recept, ali usudiću se da primetim da je u oba slučaja ključna bila kombinacija slobode i kontrole. Sa jedne strane trener je dozvolio emotivnim, visoko energetski angažovanim borcima da budu to što jesu i da se na taj način osete komforno i bezbedno u sredini koja ih podržava a kada je došlo do te tačke onda su i oni spustili gard i dozvolili da budu ,,učeni". Kontrola nad potezima, kontrola nad emocijama i igrom, posebno u kontekstu okruženja, vremena, sata i rezultata su neophodni za uspeh tima koji puca na trofeje a upravo se u tome krije suština napretka Tajrika Džonsa u dresu Partizana. Prikazaću i na primeru brojeva i situacija to zapažanje.

Kada na prvi pogled uporedimo naprednu statistiku iz perioda u Turskoj i u Partizanu, dobićemo naznake napretka, mada ne u potpunosti. Primera radi, dok je Džons branio boje Efesa četvrtinu svojih poseda završavao je iz rola, još jednu četvrtinu utrčavanjima i prijemom lopte u blizini koša, nešto više od petine iz ofanzivnih skokova i tek 13,4 % sa posta. Tranzicija je činila samo pet posto njegovih poseda. Efikasnost je bila raspoređena tako da je logično najveću uspešnost imao u tranziciji sa 1,42 poena po posedu dok su za našu uporednu analizu najvažnije kategorije rola i posta. U Efesu je iz rola imao 1,14 ppp, dok je sa posta pogađao za 0,92 ppp. U crno-belom dresu je nešto ređe završavao odmotavanjem iz bloka na igraču sa loptom, 22% svojih poseda, ali je podigao efikasnost na 1,24 poena po posedu. Što se igre na niskom postu tiče, tu postoji veliki skok u učestalosti za čitavih 10%. Nije uvećanje prisutno samo u volumenu, već i u kvalitetu iskorišćavanja jer je uspeo da podigne i broj poena po posedu na 1,01. Tranzicija se podigla na 8% poseda sa poboljšanjem na 1,52 ppp a čak je i u utrčavanjima i finišu u blizini obruča broj poena narastao na 1,28 po posedu.

Nije to samo po sebi dovoljno jer je Džons i u Turk Telekomu (stoji opaska da je internacionalno takmičenje bilo Evrokup umesto Evrolige) imao odlične brojke. Da bismo do kraja pronašli kvantifikaciju razvoja Džonsa pod stručnim štabom Partizana moramo da otvorimo folder igre na postu sa uključenim proigravanjima, skupljanjem odbrane i udvajanjima. U situacijama kada je na postu bio uključen pas, Džons je u dresu Partizana na 1,14 ppp u odnosu na 0,94 u Efesu i 1,13 u Turk Telekomu. O, pa te brojke iz Turk Telekoma deluju slično, zar ne? Da, dok ne uključimo reakciju odbrane i izlazak na njega jer je u tim situacijama tada imao jako loših 0,27 ppp. Ne dao Bog da je neko tada i udvajao, jer je padao na gotovo neverovatnih 0,13 ppp. Kako je stajao sa te dve kategorije u Partizanu? Sa reakcijom odbrane je bio još bolji nego bez jer je imao 1,29 poena, dok je protiv udvajanja išao i do najboljih 1,3 ppp. Ovde je prikazan unapređen pregled igre detekcijom utrčavanja Vanje Marinkovića i spajanje sa zicerom efektnim dodavanjem iza leđa.

Na slikama dole je prikazan jedan od primera otvaranja na kratkom rolu i adekvatnog čitanja odbrane. Obratite pažnju na inicijalni položaj glave Džonsa tik pre dobijanja lopte i kako okreće glavu i skenira otvaranja dok se još uvek nije dočekao na zemlji. Na taj način on može da prepozna situaciju i na vreme obradi stanje na terenu kako bi mogao da prosledi pas ili eventualno napadne driblingom. Baš ovaj segment uvek može da se primeti u radu trenera Obradovića sa visokim igračima. Lesor je tu napredovao dosta, a mogli smo da vidimo slična čitanja i kod Balše Koprivice. Ovakav oprezan rol sa naskokom iz prijema stavlja igrača u poziciju kontrole i smanjuje rizik od izgubljene lopte i faula u napadu bez preteranog gubitka oštrine u napadanju dubine.

Cilj Partizana u ovom dvomeču je bio da na taj način u potpunosti eksploatiše agresivnu odbranu Budućnosti na piku gde su Podgoričani insistirali na visokom pritisku usmerenom ka spoljnim igračima Partizana. To automatski uzrokuje i jaču reakciju pomoći na rol ili slip skrinera i ako se igrač osposobi za pravovremeno čitanje i odgovarajuću tehničku izvedbu rezultat je po pravilu otvoren pogled ka košu, bio za tri ili dva poena.

Varijacija iznad je u biti sa istom polaznom osnovom, ali sa dve bitne razlike. Pod jedan, saradnja iz koje Džons ulazi u rol nije pik već uručenje iz driblinga, a rol nije kratak do penala već gotovo do koša. To je još teža situacija za čitanje zato što se kratki rolovi uglavnom svode na automatska čitanja a kada igrač već dođe do dublje pozicije sa loptom retko gleda druge opcije osim završetka, posebno kada poseduje eksplozivnost tog nivoa. Baš zbog svega toga je ovo proigravanje sa početka drugog poluvremena treće utakmice finalne serije dodatno impresivno, a i timski protok koji je tome prethodio pokazao je viši nivo sinergije u igri tima.

Treći i poslednji primer iz ove serije čitanja rola je možda tehnički i individualno taktički najzahtevniji. Osim što je nakon prijema Džons bio primoran da upotrebi dribling, pas u korner je Ferel počeo da zatvara što je Džons pročitao i vratio dodavanje na 45 stepeni za otvorenu trojku.

Osim čitanja igre koja prikazuju napredak, prikazao je Džons i iskustvo iz američkog fudbala. Opis posla na poziciji defanzivnog enda često podrazumeva rat sa ofanzivnim linijašima na liniji skrimidža i različite tehnike kojima pokušavaju da prođu u želji da dođu do kvorterbeka ili trkača sa loptom. Baš je tako Džons naterao Kamenjaša da zapliva u pokušaju da obezbedi defanzivni skok prilikom građenja slobodnih bacanja.

Nije to jedini duel u kojem je trijumfovao nad centrom Budućnosti. Na više načina je pravio probleme kako njemu, tako i čitavom timu Budućnosti. Napadao je sa posta leđima ali i licem. Baš jedan takav napad licem u produžetku sa 45 stepeni doneo je Partizanu ključne poene za ostvarivanje prednosti od dva poseda. Napao je Kamenjaša direktno i onda rolingom i akrobatskim finiširanjem kontra rukom u stilu Ledeja potvrdio sjajnu partiju.

Bez prikazanih finesa ne bi bio heroj ABA plejofa, ali je glavni kvalitet fizikalnosti uspeo da zadrži. Protiv Dubaija je prodrmao ekipu a protiv Budućnosti izborio važan ofanzivni skok i poene koji su ostavili Partizan dovoljno u životu da Sterling Braun izrežira preokret.

Nakon jakog finiša, verujem da prave stvari od Tajrika Džonsa mogu da se očekuju u narednoj sezoni jer još jedna stvar radi u korist kluba i navijača. Krilni, a danas potpuni centar Partizana je kroz čitavu svoju karijeru napredovao u kontinuitetu i nikada nije na ime u praksi nedokazanog hajpa dobijao poklon šanse. Nije ni tehnički bio posebno nadaren da mu sve dođe prirodno već je svaku od svojih 136 unci morao da zaradi. Kao takav, mala je verovatnoća da će šansu da ode na sledeći stepenik razvoja propustiti. Ključne reči: konstanta i kontrola.

Piše: Miloš VUJAKOVIĆ