MOZZART ANALIZZA: Partizanovih 17 poena sa centra i Jagovo ‘kratko pamćenje’
Vreme čitanja: 7min | uto. 14.05.24. | 09:45
Brazilski plejmejker jeste povremeno ulazio u probleme, ali je izmišljao poene kada je protok lopte stao
(Od stručnog konsultanta Mozzart Sporta)
Konačno smo dočekali i to večito finale beogradskih rivala, samo u nešto drugačijem raspoloženju od očekivanog. Obe ekipe su u sezonu ušle sa najvišim evroligaškim ambicijama, ali nisu uspeli u krajnjem cilju. Partizan je bio znatno bliže doigravanju za doigravanje, dok je sa druge strane Zvezda relativno rano ostala bez prilike da se umeša u nikad neizvesniju borbu za plejof i plej-in mesta. Takav ishod je i jednima i drugima stavio pečat na sezonu, ali kao da je Zvezda bila spremnija da sva svoja preostala uskršnja jaja prebaci u ABA korpu i da lakše podnese takvu prekvalifikaciju glavnih ciljeva sezona. Partizan, barem je takav utisak, kako zbog prošle sjajne evro sezone, tako zbog ovogodišnje milimetarske blizine plasmanu, kao da više pati na tom planu i da se teže prebacuje na realnost domaćih takmičenja.
Izabrane vesti
Imali su stručni štabovi dovoljno vremena da pripreme prvu utakmicu i donesu nova i interesantna rešenja u odnosu na ono što smo gledali cele godine. Utisak je, ipak, da i uz sva nova rešenja, kao i neverovatno neizvestan meč, nemogućnost da obe ekipe dođu da maksimizacije forme i timske sinhronizacije utiče na sam kvalitet meča više od standardno teških ruku i nogu zbog važnosti derbija. Prošle sezone su obe ekipe imale dosta jasniju sliku koji su igrači u formi, a koji ne, i koji je modus operandi, dok su oscilacije na možda čak i šire rostere donele jednu vrstu neizvesnosti koja se manifestuje i kroz veći prostor za taktičko manevrisanje, pa zašto ne i iznenađenje protivnika.
Utakmica prava prvenstvena, nema šta, a slobodno možemo da kažemo i moderna u smislu konstantnog kretanja rezultata u serijama. Brzina igre, nedostatak mogućnosti da u sporijem tempu igrači danas prave viškove pojačao je popularnost rezultatskih rolerkostera i brzih, ali i kratkih perioda ushićenja za navijače praćenih razočaranjima i obrnuto. Partizan je u prvom poluvremenu izgledao kao rival koji ima bolji protok lopte na terenu i jasniju ideju kako da eksploatiše svoje individualne napadačke prednosti. Zvezda je sa druge strane odlučila da pored Jaga stavi nešto viši ostatak petorke i da tako neutrališe veliku prednost Partizana u pozicionoj veličini i širini seta veština.
Koliko je prednost Partizana taj set veština velikih bekova i niskih krila, toliko je Zvezda sposobnija da odgovori čvrstinom i manje širokom, ali konkretnijom lepezom takmičarske košarke na način na koji to radi pre svega kapiten Branko Lazić, ali i ponovo rođeni Dejan Davidovac uz standardnog Luku Mitrovića. Da bi se iznivelisali nivoi kreativnosti, crveno beli protagonističku palicu u štafeti finala stavljaju u ruke Miloša Teodosića i Jaga očekujući da njih dvojica centralizuju kreativnost i da nadomeste činjenicu da su ostali tu da izvršavaju zadatke. To je u ovoj utakmici dalo rezultat, jer su Lazić i kompanija isporučili kada je bilo najvažnije, bile to njegove trojke, ofanzivni odbici i skokovi Džoela Bolomboja i Davidovca ili mirnoća na slobodnih bacanja. U drugom poluvremenu je čak i lopta brže putovala van ruku plejmejkera i tako su se otvarali viškovi za pravovremene ekstra pasove.
Odsečenost Kevina Pantera u drugom delu u kombinaciji sa energetski nedovoljno prisutnim Pi Džej Doužerom napravila je probleme Partizanu u organizaciji i dovela do tupljenja oštrice napada koji se u potpunosti sveo na fenomenalnog Džejma Nanelija. Aleksa Avramović je doneo neophodnu dozu energije i intenziteta, ali nije u potpunosti uspevao da uhvati kontrolu utakmice, što opet mora da se poveže sa nedovoljno kvalitetnim učinkom unutrašnje linije. Letimičan pogled na statistiku jasno ukazuje da je trener Željko Obradović kroz čitavu utakmicu pokušavao da nađe petorku sa pravim balansom unutrašnjeg i spoljašnjeg balansa i kroz igru je do toga i dolazio, ali je konstantno falila završnica. Frenk Kaminski, Bruno Kaboklo, Alen Smailagić i Zek Ledej su zajedno postigli ukupno 17 poena, što ne bi samo po sebi bio problem da nisu šutirali za tri poena osam puta bez ijednog pogotka, od čega je većina šuteva bila potpuno otvorena. Kaboklo je u drugom poluvremenu doneo bolju energiju i čvrstinu i tako sebi zaradio veću ulogu, posebno svrsishodnijim korišćenjem albatroskog raspona ruku u odbrani, ali ni on nije uspeo da pogodi tu jednu, ali izuzetno važnu trojku. Nisu ni za dva poena briljirali “visoki” Partizana pa su tako uspeli da ubace samo pet lopti u koš iz igre od 18 pokušaja, ako računamo i dvojke i trojke.
Očekivani doprinos koji je izostao od njih četvorice, a možda najviše od Partizanovog stuba Ledeja koji u ovom trenutku nije u prepoznatljivoj formi, iznenađujuće je doneo Džejlin Smit. Odlična rola, posebno u drugom poluvremenu i važni poeni vraćali su Partizan u utakmicu i njegova aktivacija u ABA plej-ofu može da igra izuzetno važnu stratešku ulogu u nastavku serije.
Iks faktor za Zvezdu i heroj pobede, kada se svi ostali doprinosi međusobno ponište, bio je Dejan Davidovac bez bilo kakve dileme. Kada bi uzorak vrednovanja bio ova sezona, rekli bismo iznenađenje, ali njegov minuli rad i sposobnost da igra ovakve mečeve i doprinosi u najtežim trenucima iz drugog plana još jednom su došli do izražaja. Ofanzivni skok, izborena mrtva lopta, pogođena slobodna bacanja i mirnoća koju je doneo ekipi na taj način, posebno u duelima sa Ledejom, bili su ključ. Upravo je taj nedostatak produkcije na poziciji četiri kroz sezonu, kao i veliki prostor koji je na ranijim derbijima imao Zek Ledej mogao da bude važan faktor na ovom meču i bio je, samo zahvaljujući Davidovcu, ovoga puta u korist crveno-belih.
Spoljna linija Zvezde je isporučila neophodno uz novu povredu Nikole Topića, bez koga će Zvezdi znatno teže biti da priprema ostale utakmice ako se ispostavi da je povreda ozbiljnije prirode. Teodosić je uspevao da iskoristi u potpunosti svoje minute, da poveže redove, ali i odbrani par mismečeva na postu frontiranjem, kako onemogućavanjem prijema, tako i građenjem za defanzivni skok. Usled nešto slabije produkcije Nemanje Nedovića, još jednom se Jago izdigao kao jedan od najvažnijih igrača i to njegovo kratko pamćenje kada su loši potezi u pitanju i ogromno samopouzdanje omogućili su Zvezdi da izmišlja poene kada je protok stao. Poput raning beka u američkom fudbalu, stavljao je loptu pod mišku i napadao bez oklevanja što ga je dovodilo u problem, ali i do važnih poena. Sa njim je uvek takav plus minus, a kada protivnik ne uspe da u potpunosti iskoristi visinski mismeč u odbrani, njegov napadački učinak dobije na važnosti. Bila je ta jedna važna situacija kada je Mateuš Ponitka sa niskog posta uspeo da ga otrese, ali je onda na scenu doleteo Bolomboj i sjajnom blokadom okrenuo tok.
Interesantno je da su se obe ekipe odlučile da pik brane pojavljivanjem na liniji, pa i iskakanjem na momente i da su preuzimanja bila mahom rezervisana za bek-bek situacije i kasnije trenutke na satu za napad. Partizan je sa Kaminskim tako branio i kroz sezonu, ali je ova taktička odluka bila veće iznenađenje za Zvezdu koja čitave sezone zavisi od sviča. Pretpostavljamo da je to bio način za Janis Sferopulosa da zaštiti Teodosića i Jaga koji su bili važni činioci koji su bili neophodni zajedno na terenu u važnim trenucima utakmice.
Partizan je uz povremene normalne ispade odigrao jednu taktički napadački ozbiljnu utakmicu gde je problem na kraju češće bio realizacija nego sama igra. U odbrani je bilo u odsudnim trenucima sitnih propusta i dekoncentracija koje su omogućile igračima Zvezde da realizuju napade čak i onda kada ti napadi nisu obećavali poput izolacije i teškog koša Bolomboja u četvrtoj četvrtini.
Utakmica je bila u potpunom egalu što najbolje govori i kretanje rezultata. Nije moglo nijednog trenutka sa sigurnošću da se utvrdi ko kontroliše tok meča, a dase mišljenje ne promeni relativno brzo. Ovo je defintivno serija koja miriše ponovo na pet utakmica.
Ključ za Partizan u narednom meču: Prosto i jednostavno, aktivacija Pantera i unutrašnje linije, pre svega Ledeja. Naneli voli da igra velike mečeve i često bude važan faktor i kada ne postigne 27 poena, ali ne očekujemo da replikuje ovaj nivo partije lako i zato je neophodan Panter u pravom svetlu. Tu bismo dodali i bolji učinak Doužera i Ponitke jer barem jedan od njih mora da bude raspoložen kako bi Partizan uzeo brejk. Kaminski je u teoriji važno oružje za potencijalni svič, ali i iskakanje Zvezde i da bi ostatak linija prodisao, on jednostavno mora da bude na višem nivou zato što donosi plejmejking kakav Kaboklo i Smailagić ne mogu da isporuče. Sa druge strane, oni donose znatno viši nivo atleticizma i brzine, ali su direktno vezaniji za učinak spoljne linije. Možda u narednom meču vidimo i Danila Anđušića ili Uroša Trifunovića sa većom ulogom, a važno je i da Smit nastavi sa uzlaznom putanjom.
Ključ za Zvezdu u narednom meču: Sistemsko nadoknađivanje potencijalnog izostanka Topića što uz otpalog Adama Hangu predstavlja potencijalno veliki problem. To označava potpuno drugačiji tok meča za štab Partizana i manji prostor za manevar, ali i potencijalno uključivanje Smarta u rotaciju ili korišćenje Nedovića više u organizaciji, kao i veću zavisnost od Jaga, što je mač sa dve oštrice. Dobra stvar je pobeda uprkos nula od deset za tri poena Nedovića i Rokasa Giedraitisa, ali njihov šuterski uspon mora da bude imperativ jer ne možemo da zamislimo scenario da Partizan ponovo šutira podjednako loše, jer je to poništilo slabiji šuterski učinak Zvezdinih udarnih igli. Stručni štab mora ponovo da pronađe način da obezbedi produkciju sa pozicije četiri, da li kroz Davidovca, Treja Tompkinsa, podignutog Giedraitisa ili spuštenog Mitrovića, manje je bitno. Videćemo kako će se ponovno skraćena plejmejkerska rotacija odraziti na Miloša Teodosića bez kojeg nema ni igre Zvezde.
Piše: Miloš VUJAKOVIĆ, košarkaški trener i analitičar