.jpg.webp)
MVP MOZZART SPORT: Biramo najboljeg sportistu Srbije u 2025. godini
Vreme čitanja: 7min | ned. 30.11.25. | 15:58
Evo ko su kandidati...
Nema tu šta da se krije, niti bilo ko to želi – pamtimo mnogo uspešnije godine srpskog sporta. Štaviše, retko koja nije bila bolja od 2025, jer ćemo je, sva je prilika (mogle bi to da promene samo rukometašice podvigom ravnim svetskom čudu), završiti bez medalje sa velikih takmičenja u ekipnim sportovima.
A opet, da nemamo čime da se pohvalimo – neće biti. I neuporedivo bogatije i razvijenije države čeznu za ovakvim rezultatima. Zato, imaće ko da se bira i za šta da se glasa u anketi Mozzart Sporta, koja kreće već 1. decembra. Kao i prošle godine, proglasićemo najbolje u brojnim kategorijama, ali šlag na torti je izbor najboljih sportista u globalu. U jedinstvenom „žiriju“ su novinari, treneri i kapiteni svih superligaških klubova u Srbiji, ali i vi, poštovani čitaoci. Zato, evo kandidata u muškoj konkurenciji...
Izabrane vesti
Prošlogodišnji dobitnik nagrade za najboljeg sportistu možda je i najbolja ilustracija gore izrečenog. Polufinale na sva četiri grend slem turnira. Možda malo za standarde Novaka Đokovića iz većeg dela karijere, ali san snova za srpski tenis i pre, a bojimo se i posle njegove ere, učinak za divljenje za čoveka koji je ušao u 39. godinu života.
Ovu godinu, Nole će pamtiti po jubilarnoj, 100. tituli, osvojenoj na turniru u Ženevi. Nedavno je, u od skora „njegovoj“ Atini, stigla i 101. Na grend slemovima se znalo – i dalje nedodirljiv za sve ostale, osim za Sinera i Alkarasa, koji su, ipak, trenutno u svom „prajmu“. Mada je Španca savladao u četvrtfinalu u Melburnu, ali se povredio, pa je morao da preda Zverevu. Kaže da još ne razmišlja o završetku karijere. Neka igra dok god uživa, jer uživamo i mi u privilegiji da ga i dalje gledamo.
Donekle je slična priča sa Nikolom Jokićem. Toliko nas je navikao na nestvarne brojke iz noći u noć, da nam dođu kao ’dobar dan’. Teško je i pobrojati sve individualne rekorde koje je poobarao. Eto, samo primera radi, pre neko veče je kao od šale ubacio Klipersima 55 poena. Ili, setimo se pobede nad Finiksom s početka marta, kada je zabeležio 31 poen, 21 skok i 22 asistencije, što je tripl-dabl kakav niko nikada nije ostvario u istoriji najjače košarkaške lige na svetu. Regularni deo prošle sezone završio je kao prvi centar u istoriji NBA lige sa tripl-dabl prosekom. Na istom nivou je i u aktuelnoj sezoni.
Denver je na svojim leđima nosio do polufinala plej-ofa Zapadne konferencije, gde je od najjačeg tima u ligi, kasnijeg šampiona Oklahome, eliminisan tek nakon sedam utakmica u seriji. I reprezentaciju je nosio svojim učinkom, nažalost samo do osmine finala Evrobasketa i onog košmarnog poraza od Finske.
Za Dušana Mandića, Liga šampiona i okršaji sa Novim Beogradom postali su nešto lično. Prošle godine ih je maltene sam pobedio u polufinalu, ove je imao veliku pomoć saigrača u finalu. Ferencvaroš je drugu godinu zaredom osvojio pehar namenjen najboljem klubu na kontinentu, a levoruki bombarder bio je jedna od ključnih karika. Nedavni trijumf nad Pro rekom u Superkupu Evrope, kao još jedna potvrda da im nema ravnih u Evropi. Na Svetskom prvenstvu u Singapuru, Srbija je završila na najbolnijem, četvrtom mestu, sa „drvenom“ medaljom. No, i takav rezultat, najbolji je od svih naših reprezentativnih selekcija u ekipnom sportu u ovoj kalendarskoj godini...
Kad bi mogao, Bogdan Bogdanović bi najradije zaboravio poslednjih nekoliko meseci. Da ima čarobni štapić, učinio bi da se oni nikad nisu ni dogodili. Reprezentaciju je kao kapiten odveo u Rigu po zlato, već na startu druge utakmice u grupi uhvatio se za zadnju ložu i, ispostaviće se, bio je to početak kraja naših snova o medalji. Bez Bogdana u timu, krajnji domet osmina finala na poslednja dva evropska prvenstva, sa njim smo išli do medalja u Manili i Parizu. Kao i mnogo puta pre. Nema ga u krupnom kadru u Klipersima ove sezone, u tom smislu proživljava svoje možda i najteže NBA dane, ali ne zaboravljamo prethodnu, kada je u februaru trejdovan iz Atlante u Los Anđeles. Igrao je kao preporođen, sjajno se uklopio u novu franšizu. Baš kao i Denver protiv Oklahome, Klipersi su iz Nagetsa izvukli poslednji atom snage. Igralo se svih sedam utakmica, a Bogdan je imao najbolju naprednu statistiku u svom timu u toj seriji.
Gde god je igrao, Andrija Prlainović znao je samo za trofeje. Tako je bilo i u Marselju, gde je sebe utkao u pet titula nacionalnog šampiona. Borio se sa Francuzima i za pehar namenjen prvaku Evrope, malo je falilo, ali isprečio se u polufinalu neprikosnoveni Ferencvaroš. Traje li, traje Prle! „Ispisnik“ Novaka Đokovića pojačao je minulog leta Radnički iz Kragujevca, vratio se u srpski vaterpolo, ne da karijeru privodi kraju u laganom ritmu – već kao top pojačanje.
Nije kraj sa košarkaškim imenima na ovoj listi kandidata. Marko Gudurić se prošlog maja upisao na listu srpskih velikana koji u svojoj riznici imaju pehar Evrolige. No, ne radi se samo o pukom dopisivanju na taj spisak, jer Gudura je na Fajnal foru u Dubaiju bio – protagonista. Sa 19 poena u finalu protiv Monaka, odigrao je jednu od partija karijere. Bio je jedan od lidera ekipe Šarunasa Jasikevičijusa u pohodu na triplu krunu, pošto je Fener u finalima oba domaća takmičenja bio bolji od Bešiktaša. Pozicionirao se kao jedna od najtraženijih „roba“ na letnjem evropskom marketu, najviše je bio spreman da plati Milano i doveo ga je u svoje redove, dok ga je publika u Istanbulu ispratila kao heroja. Žrtvovao se za reprezentaciju, Evrobasket je, nažalost, odigrao pod ozbiljnom povredom i bio ispod uobičajenog i očekivanog nivoa.
Oprostio se Aleksandar Atanasijević od reprezentacije posle Olimpijskih igara u Parizu i u 2025. godini mogao je prvi put u potpunosti da se poseti klupskoj karijeri. A sezona u Olimpijakosu bila je skoro pa kao iz snova. Tri pehara, na domaćoj sceni – u Superkupu, Kupu i Liga kupu, dok je u Ligi šampion popularni Bata predvodio crveno-bele iz Pireja do pobeda nad francuskim Sen Nazerom i plasmana u četvrtfinale Lige šampiona, gde je Jastrežebski ipak bio prejak. Međutim, izmakao je najvažniji trofej, onaj u nacionalnom prvenstvu, i to je glavni cilj za naredno proleće. U svakom slučaju, još jedan, uslovno rečeno, veteran na našoj listi, kao potvrda da one floskule baš i nisu samo izlizane fraze – godine su samo broj, klasa je večna!
Rvači Srbije nastavili su fantastičan niz i sa devetog uzastopnog svetskog šampionata vratili su se makar sa jednom medaljom. Iz Zagreba ovog septembra ne sa bilo kojom, već zlatnom koju je u rvanju grčko-rimskim stilom, u kategoriji do 87 kilograma, osvojio Aleksandar Komarov. Rus se već drugu godinu takmiči pod srpskom zastavom, lane je bio evropski, sada, evo, i svetski prvak, pošto je na putu do najsjajnijeg odličja zabeležio čak pet pobeda. Redom je savladao Japanca Soha Sakabea, zatim Amerikanca Pejtona Džejkobsona, potom je u četvrtfinalu eliminisao Islama Jevlojeva iz Kazahstana, a u polufinalu je bio bolji od Milada Alizrajeva iz Rusije. U finalu se borio sa Irancem Alirezom Mohmadipjanijem i slavio je sa 4:3.
Za strelce važi poseban režim tempiranja forme tokom olimpijskog ciklusa. Ova, 2025. godina prva je u ciklusu „Los Anđeles 2028“, tako da je to kontekst u kojem treba posmatrati rezultate Damira Mikeca, zlatnog sa Igara u Parizu. Godinu je počeo furiozno, već sa prvog Gran prija, iz bugarskog grada Rusea, doneo je zlatno odličje, nakon velike borbe i raspucavanja sa Slovakom Tuzinskim u finalu. Tako je počela godina, a završava se uz trijumf sa posebnom dozom emocije, pošto je Damir u paru sa bratanicom Teom trijumfovao na turniru „Salona open“ u Solinu. Između toga, rezultati su bili šareni, a najvažniji je bronza u paru sa Zoranom Arunović u miksu na Evropskom prvenstvu u Osijeku, dok su na šampionatu sveta u Kairu bili deseti, te dupla kruna na turniru „Interšut“ u Hagu, uz potvrđenu dominaciju na državnom prvenstvu.
Nisu uspeli Martin Mačković i Nikolaj Pimenov pre godinu dana na Olimpijskim igrama u Parizu, ali im se zato sve vratilo na Svetskom prvenstvu u Šangaju. Preboleli su Grad svetlosti i zablistali na Dalekom istoku, gde su odveslali do srebrnog odličja na planetarnom šampionatu. Srpski dubl skul je do drugog stepenika na postolju stigao sa vremenom od 6:13,57. Najsjajnije odličje pripalo je Poljacima Miroslavu Zjetarskom i Mateušu Biskupu koji su na cilj stigli sa 6:11,97. Ovo je prva velika medalja za dubl skul koji je trener Nikola Stojić formirao prošle sezone. I koji je kao svoju konačnu destinaciju odredio pobedničko postolje na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu.
Dakle, da sumiramo. Kandidati za najboljeg sportistu Srbije u 2025. godine su:
Novak Đoković (tenis)
Nikola Jokić (košarka)
Dušan Mandić (vaterpolo)
Bogdan Bogdanović (košarka)
Andrija Prlainović (vaterpolo)
Marko Gudurić (košarka)
Aleksandar Atanasijević (odbojka)
Aleksandar Komarov (rvanje)
Damir Mikec (streljaštvo)
Martin Mačković i Nikolaj Pimenov (veslanje)



.jpg.webp)


.jpg.webp)








.png.webp)










