Najdominantnija figura koja se pojavila u reketu Crvene zvezde
Vreme čitanja: 3min | sub. 11.01.25. | 09:54
Džoel Bolomboj je uspeo da posle teške povrede i dužeg odsustva, sebe opet učini nezamenjivim delom crveno-bele mašinerije koja hita ka istorijskom rezultatu u Evroligi. I sa pravom probudio raspravu oko toga da li je ekipa sa Malog Kalemegdana imala boljeg centra
Definitivno najkonstantniji, možda najvažniji, a bez dileme najzahvalniji igrač Crvene zvezde ove sezone je Džoel Bolomboj. Ne možemo reći i najzaslužniji za odlične rezultate crveno-belih u Evroligi jer zasluge na ravne časti mogu da podele još nekoliko momaka i naposletku ceo tim. No, ne treba smetnuti sa uma da je ruski košarkaš zbog teške povrede odsustvovao sa parketa solidan deo ove sezone i dosad odigrao tek devet utakmica u elitnom evropskom takmičenju, međutim i u tako svedenom boravku na terenu je uspeo da sebe učini možda i najdominantnijom figurom u sastavu Janisa Sferopulosa.
Već smo pisali, još na početku aktuelne takmičarske godine, da Zvezda nije imala ovako dominantnog centra još od Majka Cirbesa, ipak posle svega viđenog za ovih godinu i po i naročito u proteklih nekoliko meseci možemo da konstantujemo da momak iz Donjecka bez dileme može da stane u vrstu zajedno sa pomenutim Ognjenom Kuzmićem, Bobanom Marjanovićem i pomenutim Nemcem kao trilingom koji je u modernoj eri ostavio najdublji pečat u reketu crveno-belih. Za nešto duži vremenski interval još je teško reći. Ako ekipa sa Malog Kalemegdana bude uspela da ostvari dugo čekani plasman u doigravanje, a možda ode i još dalje, miljenik zvezdaša pozicioniraće sebe na vrh liste najvećih centara koji su obukli crveno-beli dres.
Izabrane vesti
Ovoliki uticaj na igru nije odavno viđen. Pritom, što je za još veći naklon, Bolomboj je maltene odmah po povratku na parket nastavio tamo gde je stao, uopšte ne odajući utisak kao da je odsustvovao više od dva meseca. I ono što je posebno važno i što ga čini onim što jeste je to što njegov doprinos nije isključivo napadački ili odbrambeni, već jednak na oba kraja parketa.
Uvek je spreman da poentira iz reketa ili da obezbedi ofanzivni skok, ali je isto tako jedan, ako ne i igrač koji najbolje preuzima. Malo koji protivnički bek je bio u stanju da pored njega prođe lako, sa tim se debelo sinoć mučio i Ti Džej Šorts, prva violina Pariza. Fantastičan je zaštitnik obruča što ilustruju i 15 skokova te tri blokade koje je obezbedio u duelu sa francuskim predstavnikom. I sve ovo ga bez sumnje može staviti među kandidate za defanzivca godine, a možda i člana jednog od najboljih timova sezone.
"Definitivno važna pobeda, možemo da naučimo mnogo iz ovog meča. Od početka se igralo sa mnogo snage i fizikalnosti. Uspeli smo da se prilagodimo situaciji na terenu, da umanjimo njihov učinak iz tranzicije, što im je glavna stvar. Uspeli smo da se podignemo, da preuzmemo kontrolu i držimo ključeve utakmice do kraja. Svi su dali veliki doprinos pobedi, nije sve zavisilo od jednog čoveka. Uspeli smo da ostavimo jak utisak kroz dobar učinak više ljudi, u odbrani smo svi podelili teret i napravili dobar posao", kao i obično je Bolomboj posle trijumfa fokus stavio na doprinos celog tima.
Statistički gledano je najbolji skakač Evrolige sa devet uhvaćenih lopti po meču, međutim brojka je izvedena na manjem učinku od ostalih centara (drugi je Edi Tavares sa 7,9 skokova na 20 odigranih utakmica). Ipak, to ne menja činjenično stanje koje je kristalno jasno. Ovako dominantnu figuru na unutrašnjim pozicijama crveno-beli zaista nisu imali od perioda kada je crveno-beli dres poneo div iz Boljevca. Koji je između ostalog u sezoni 2014/15 bio izabran u idealnu petorku elitnog takmičenja.
Možda se nešto slično sprema i nekadašnjem asu moskovskog CSKA i Olimpijakosa koji je, podsetimo, u Crvenu zvezdu došao kako bi bio rezervni centar. Ipak, svojim skromnim pristupom, izuzetnom radnom etikom i ponašanjem na terenu pokazao da sa punim pravom nosi epitet startne 'petice' Crvene zvezde. Uprkos svemu, on bi zasigurno trampio individualni za timski uspeh. A Zvezda je na strelovitom putu ka uspehu kakav nije viđen skoro deceniju. Možda i onom koji nije viđen od 1974. godine i osvajanja Saporta kupa.
Ali, da ne trčimo pred rudu. Sve u ovom trenutku zasad ide jako dobro i zvezdaška javnost ima mnogo razloga da bude euforična.