.jpg.webp)
G. KelićNajteži protivnik Srbije na Evrobasketu se ne nalazi na parketu
.jpg.webp)
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | ned. 24.08.25. | 08:15
Već unutar njih samih. I da bi posle 24 godine konačno osvojili zlato, moraće pre svega da savladaju "unutrašnje demone"
Najteže je kada si unapred proglašen za šampiona. Kada te svi, čak i nekoliko meseci pre početka turnira, već vide na najvišem podijumu. Kada znaš i sam da je neuspeh sve sem zlata. Kada nemaš objektivne pa i neobjektivne izgovore za eventualno bilo koji drugačiji scenario. Sve to važi za košarkašku reprezentaciju Srbije pred start Evrobasketa na koji odlazi sa lovorikama kao da joj je najsjajnije odličje obećano, a ne da će za njega morati da savlada velike prepreke. Najveću zapravo ne na parketu, već u glavi.
Jer, jasno je da na papiru, igrački, Orlovi poseduju najviši kvalitet od svih 24 timova. Debelo najviši. I da su sami sebi najteži protivnik. Te da će kako bi se konačno, posle 24 godine, ponovo ustoličili za kontinentalne prvake, biti prinuđeni da najpre nadjačaju "unutrašnje demone".
Izabrane vesti
Istinska šteta bi bila da ova generacija, koja u svojim redovima ima najboljeg igrača današnjice, nekoliko osvajača Evrolige i sve u svemu neke od najkvalitetnijih košarkaša na Starom kontinentu, ostane zauvek upamćena kao "srebrna generacija". Pa tako i nikada ne dostigne visine nekih prethodnih. Činjenica je da je u prošlosti mnogo puta obradovala narod medaljama sa sva tri najveća međunarodna takmičenja (SP, EP i OI), ali joj je uvek nešto nedostajalo da bude šampionska.
POGLEDAJTE SVE KVOTE ZA UČESNIKE EVROBASKETA
Iako možda to niko neće otvoreno da kaže, jasno je da takve stvari stvaraju određenu blokadu. Onu nevidljivu. Ona koja se nalazi unutar glave. I ona koja može da skrati ruku, klecne kolena, ostavi bez daha, iako imaš svo samopouzdanje ovoga sveta. A, Pešićevi momci to zaista imaju, i zaista, što je apsolutno pohvalno, sportski i poželjno, prihvataju ulogu glavnog favorita i od nje ne beže niti se skrivaju.
Svi jasno i glasno poručuju da je došlo vreme da im konačno na grudima zasija zlato. Od kapitena Bogdanovića pa do debitanta Vukčevića. Imaju sve potrebne odlike i karakteristike. Pravi odnos iskustva i mladosti, znanje, valjda naučene lekcije iz prošlosti, podršku cele (ali cele) nacije i najosnovnije - nadljudsku želju. Od nje sve počinje. Nešto i završava.
Glavne vedete u liku Jokića i Bogdanovića se nalaze u "prajmu", drugi poput Petruševa, Nikole Jovića, Avramovića i Dobrića za reprezentaciju igraju na jedan poseban način, dok Stefan Jović, Nikola Milutinov i Vasilije Micić plene stabilnošću. A, svi zajedno, s obzirom da im je ovo četvrto veliko takmičenje u manje-više istom sastavu - su sazreli. Sazreli za najviše domete. Da ne zaboravimo i selektora koji zna kako do pomenutih visina stići i koji i dalje traje zato što zna da se prilagodi situaciji.
Čini se da je sve posloženo u savršenu sliku, da su zvezde u idealnoj konstelaciji i da su im nebesa nakonjena. U pripremnom periodu su bili savršeni (7-0) pokazavši da sve što se priča o njima nije tek tako, već je sa ogromnim pokrićem. Samo što ovakva dominacija zna da bude mač sa dve oštrice. Ne u smislu da opusti, jer do toga sigurno neće doći kod Orlova, već u smislu da neke stvari zamaskira. Kao što je bio slučaj na prošlom EP. kada su posle besprekorne prve faze, naši momci neočekivano poklekli već u osmini finala. I to od tima od kojeg su kvalitetniji.
Slično će kada je reč o grupnoj gazi biti i u Rigi s obzirom da nemaju toliko "strašne" rivale. Zato moraju biti oprezni. I držati tenziju sve vreme. Onu pozitivnu. Koliko god to bilo izazovno i koliko god zbog toga bili "kao na iglama". Navikli su na pritisak. Sa time žive i rade praktično celu karijeru. I sa njim će da se srode u narednih, nadamo se, 19 dana.
Na kraju i da ga savladaju, kako bi u konačnici savladali sve koji im se nađu na putu.
SRBIJA OSVAJA EVROBASKET - KVOTA 2,85!
