Najveći gubitnik NBA sezone

Od tog objašnjenja Kajrija Irvinga zašto je incirao odlazak iz Boston Seltiksa, sve do februara 2023. godine kada su ga Netsi trejdovali u Dalas Maverikse, jedan od najboljih plejmejkera u 21. veku živeo je svoju "delulu fazu". Blago rečeno.

Malo su bila dva oka za plakanje ljubiteljima košarke i NBA lige koji su od njegovog pojavljivanja u ligi po automatizmu počeli da obožavaju njegove poteze, kada je Kajri počeo sa vannastavnim aktivnostima. Sve je delovalo rogobatno, preglumljeno, neartikulisano, a Irving je sa loptom među najartikulisanijim igračima u istoriji - sva ona njegova veština u driblingu, dobila je svoj antipod u javnom prostoru.

Mogli ste da birate šta ćete kod Kajrija opravdano mrzeti. To što je počeo da menja priče o svom poreklu i status sopstvene religioznosti kao Luka Dončić narodnjake na plejlisti pred utakmicu; ili to što je počeo da kadi terene tokom zagrevanja; ili vrlo jasan antisemitizam koji mu se "potkrao" (kao da tako nešto može da se potkrade); ili to što na terenu više nije ličio na sebe preopterećen ratovima koje vodi sa barjakom teorija zavere u rukama.

Nije hteo da igra košarku, nego da lično pobedi "farmakomafiju" i sve druge "pošasti" modernog doba. I bilo ga je lako prezreti.

Onako kako ga je lako voleti kada radi ono za šta mu je bog - kako god ga on tumačio u poslednjoj iteraciji - dao vrlo očigledan dar.

Dolazak u Dalas Maverikse bio je neka vrsta usputne stanice na njegovom "delulu" putu, bili smo uvereni. Počele su opklade na društvenim mrežama šta će prvo krenuti da ispituje kad je već u Teksasu - ubistvo Kenedija ili sletanje na Mesec u centrali NASA. Ali nas je konačno sve izdriblao na pravi način.

Kajri i Luka su kliknuli u dresu Mavsa kako ljudi sa čistim košarkaškim instinktom jedino i mogu. Sve je delovalo savršeno.

Napisane su stotine hiljada reči o tome kako je Dalas uspeo da dođe do velikog NBA finala prošle godine - kakva su personalna, taktička i atmosferska prilagođavanja bila potrebna timu. Kako je Dončić postao novi gradonačelnik lob sitija. Kako je Džejson Kid svojim odbrambenim rizicima dobija sve kad god bi odigrao "all in". Kako je Luka na jednoj nozi pokazivao karakter.

Ali ništa se od toga ne bi dogodilo, da Kajri nije dolaskom u Dalas završio svoju fazu dugog lutanja. Ponovo se pronašao i to sa loptom u rukama.

Način na koji je igrao čitav plej-of do velikog finala, imponuje svakome ko voli veštinu, osećaj, tehniku, ono čisto košarkaško zbog kog je ovaj sport toliko voljen. Mekani šutevi sa poludistance. Visoko plasirani ulazi na tablu. Provlačenje polaganja na drugi obruč između šest ruku. Beskonačno levitiranje i traženje rešenja u bestežinskom prostoru, dok blicevi aparata prave fotografije za istoriju.

Kajri je bio pravi i usput je stvorio jako bliske veze sa saigračima, naročito sa njegovim novim "hermanom", prvom violionim tima, Lukom Dončićem, čime je pokazao da je pobedio svoje ego-tripove.

Nova sezona - ova kojoj smo skuvali sikterušu - donela je samo nastavak te priče. Kajrija kao verovatno prvu violinu Mavsa usled Lukinih povreda. Mirnog i fokusiranog tipa koji kada radi ono što najbolje ume, nema način da vas ne zaljubi u svoj stil. A onda se sve srušilo u paramparčad, a Irving za razliku od onog rastanka sa Kavalirsima, nije "mogao da oseti da se svemu bliži kraj".

Niko Herison je doneo odluku koja će suditi njegovom identitetu i njegovoj ostavštini, kada jednom odluči da se mane košarke, a pored svih ostalih ljudi koji su zbog te odluke trpeli, u redu je stajao i Kajri. U tim mu je došao Entoni Dejvis, njegov stari pajtos, ali je igrač sa kojim je sklopio jako unikatnu i plodonosnu saradnju, njegov "hermano", doslovno najuren iz tima.

Bio je to prvi udar. U predelu srca.

Drugi je usledio u predelu kolena. Podmuklo. Da se na snimku ne vidi šta se tačno događa, osim da u njemu nešto vezivno i žilavo, puca na komade.

Usledile su suze na liniji za slobodna bacanja i omaž onoj Kobijevoj slici kako povređen šutira i šutira i šutira.

"Hvala ti, Bože", govorio je Kajri uplakan, sebi u bradu, svestan da je ovoj sezoni došao kraj.

I ne samo ovoj sezoni. Posle dve pune godine bez neizvesnosti, u kojoj je pokazao sklonost lelujanju ka onostranom, Kajri ponovo mora da krene ispočetka. A novi su počeci, naročito za velike igrače, naročito za velike igrače u tim godinama, uvek lutrija.

Biće otkaza i poraza. Biće ponižanja i udaraca ispod pojasa. Biće suza i srama do kraja ove NBA sezone. Ali niko u njoj nije izgubio kao Kajri Irving.