Nedović o reprezentaciji: Da mogu ponovo, ne bih izlazio; u Riju su me zvali "Stanoje"

A, na treningu...
"Izlazim, vidim Pefija i Tea sa Saletom. Sale rukama maše, oni ga smiruju. Prilazi mi Pefi: 'Magarče jedan, idi tamo, izvini se Saletu. Popizdeo je, hoće da te tera iz reprezentacije. Idi se izvini'. Priđem mu i kažem: 'Sale, izvini. Mislio sam da imamo slobodno posle pobede, tek igramo protiv Grčke za dva dana.' On kaže: 'Nije problem, samo mi kažeš da izlazite i nije nikakav problem. Ne da se šunjaš iza paravana kao da se kriješ.' A ja kažem: 'Ali išao sam stvarno po led.' Tad sam slagao. Rekao sam da idem po led za koleno, a ja u komplenom autfitu za izlazak. Kažem mu: 'Jeste, u pravu si, Sale. Izvini, molim te, neće se ponoviti.' I ništa, kreće trening. On je imao onu vežbu zagrevanja, idemo u krug, polažemo, radimo neke promene. Na jednoj strani Joca Antonić, na drugoj Sale kao igra neku lažnu odbranu. Uradiš promenu ispred njega i prođeš. Ja sam mislio da smo mi dobri, rešili smo sve, sve je kul. On igra odbranu, raširio noge, a ja, bum, kroz noge mu provučem".

Tada je nastao problem.
"Joj, brate... Od tada, ja vam se kunem u život, to je takvo maltretiranje bilo, i na treninzima i na utakmicama. Onda me ne skine protiv Grčke, uopšte me nije skinuo, ode na konferenciju i kaže: 'Pitajte Nedovića što nije igrao danas protiv Grčke.' Onda me zovu novinari, deset njih u minut. Bukvalno me bacio pod autobus. Menja me za svaku grešku, za svaku sitnicu, uvek me gazi, gazi, gazi. Mislim, ja sad iz ove perspektive gledam - zasluženo. Nije trebalo to da uradim. Tad sam bio mlad, imao sam 25 godina. Međutim, poveo je on mene u Rio. Igrao sam okej, ono što sam igrao, igrao sam okej. Osvojili smo srebro u Riju, tako da se sve lepo završilo, iako sam nekoliko puta bio na ivici da odustanem, jer hoću da igram, on me ne pušta, kažnjava me na neki način. Bilo je baš turbulentno leto, ali zanimljivo".

Nije, međutim, to bio jedini put da su se Nedović i Đorđević sasvim slučajno sreli tokom noći. Jedna slična epizoda dogodila se u Tel Avivu.
"Mislim da je bilo 2015. Igramo sa Izraelom, ja nešto 17 poena, četiri trojke. Ja i Boca tad NBA fazon, sve proslave, sve ful. I svi izađemo u grad. Majke mi, cela ekipa. Radulja nas vodio u neku rupčagu, brate. Ja rekoh: 'Gde smo došli?' Pokupim se sa Gagijem i mi odemo u hotel. Tri ujutru u Tel Avivu. Rekoh: 'Spavaju svi sto posto.' Dolazimo ispred hotela, ja pogledam, Sale sa koferima, on i njegov pomoćnik, izlaze iz hotela. Rekoh: 'Gde će ovi u tri ujutru, brate? Koji avion ima u pet?' On je tada išao u Atinu da potpiše ugovor sa Panatinaikosom. Tačno kad smo mi stigli taksijem, on izlazi iz hotela. Ja i Gagi Milosavljević se spustili skroz u sedištima, a ja govorim vozaču: 'Drive, drive, drive.' On kaže: 'No, no. Hotel. This is your hotel.' Rekoh: 'Je l' moguće, brate?' Naravno, Sale nas je video. Ali video mene, naravno. Gagija nije video".

Bio je to novi povod za raspravu.
"Sledeći dan, kad su se vratili iz Atine, okupljanje na sredini. Sale kaže: 'Uvek jedni te isti. Uvek jedni te isti prave probleme. Izlasci, kriju se tamo, nemaju m**a da dođu pred mene i kažu da izlaze u grad.' A ja pogledom u fazonu: 'Tako je, treneru. Jeste, jedni te isti.' I on meni: 'Je l', Nedoviću, nemaš m**a da dođeš pred mene i kažeš da izlaziš?' Gagi se javi: 'Treneru, ja sam bio.' Ali ja sam bio tu, razumeš? Uvek ta meta. Sećam se, oko hotela su bili neki kontejneri, nešto je smrdelo katastrofa. On meni: 'Ti nemaš m**a da dođeš kod mene da mi kažeš da hoćeš u grad. Ideš tamo, kriješ se gde smrdi. Oko hotela sve smrdi, ti se kriješ tamo gde smrdi.' A ja kao: 'Nije, prvi sam se vratio, majke mi. Ovi su i dalje u gradu.' Tako da je bilo situacija nerealnih. Nameštalo mi se nerealno, brate. Gde ćeš u tri ujutru? Spavaj, čoveče".

Tu se lista ne završava. Na pripremama reprezentacije na Kopaoniku dogodila se još jedna epizoda zbog koje je Nedović unapred očekivao da će Đorđević prvo posumnjati upravo u njega.
"Grand Hotel Kopaonik, pripreme. Dosadno nam gore, brate. Šta ćemo da radimo? Idemo na kvadove. Ima da vozimo kvadove po planini. Neću sad imena, ali desi se ozbiljan incident. Prva grupa ode da se vozi, mi smo u drugoj i čekamo njih da se vrate. Jedan moj saigrač se povredi. Kvad mu je nešto skrenuo, on proleteo i pao, polomio se. Ne znam sad koja je godina, 2015. ili 2016, ali ozbiljna povreda", priča Nedović i dodaje:
"Mi čekamo dole. Sećamo se da su otišla četiri kvada, vraćaju se tri. Rekoh: 'Je**te, nešto se desilo.' Vode njega u hotel, a druga grupa sad kao: 'Pa je l' idemo mi ili šta radimo?' Bobi Marjanović kaže: 'Momci, hoćemo da nam ovo bude za nauk, da vozimo sporo, ili da ne idemo uopšte?' Ja rekoh: 'Naravno da ne idemo.' Prvi put odgovoran, kao, ja donosim odluku: ne idemo".

Ipak...
"I sastanak, naravno. Počinje sastanak, Sale kaže: 'Nedoviću, ja ne znam kako ti nisi bio na kvadovima, ali evo, prvi put ti nisi napravio sr**je. Čestitam ti.' Bio sam kao onaj u školi koji prvi pravi sr**ja. Ali opet, s druge strane, on je znao na terenu šta mogu da mu donesem. Tu energiju. On je mene tad koristio da pritiskam preko celog terena, ja sam tada mogao da pritiskam Kampaca, bukvalno. U napadu isto eksplozivnost, da malo promešam, da promenim ritam. On je to znao i znao je da ceni. I nekako sam u reprezentaciji uvek bio omiljen. Ja sam puštao muziku, organizovao druženja, neke igrice i tako dalje. I za atmosferu je on shvatao da je dobro da ja idem. Zato je mene, mislim, 2016. i poveo. Bilo koga drugog bi samo sklonio, bukvalno. Ali mene je poveo iz dosta razloga".

Čak i kada je Đorđević posle svega odlučio da ga povede u Rio, Nedoviću se dogodila još jedna situacija koja je selektoru mogla da zvuči kao izgovor.
"Posle svega toga on mene povede u Rio. Pre Rija imamo utakmicu u Kordobi, u Argentini, protiv Hrvatske. Ja sedim na klupi, neko daje trojku, ja ustanem da se radujem i mene zglob zaboli. Nešto mi se zaglavilo, nije to da sam se povredio, neki nerv, nešto, nemam pojma. Ja ne mogu da ispravim nogu. A ja i on u tenziji, jedva me poveo. Kaže: 'Ajde, ulazi.' Ja rekoh: 'Ne mogu, boli me noga.' Kaže on: 'Kako te boli noga?' Odgovaram: 'Pa sad kad sam skočio, zabolela me noga dok sam se radovao.' On je mislio da ga zaj***vam, a mene stvarno bolelo. Hoću da vam kažem, takve neke stvari su mi se nameštale da je to nerealno. Mene su posle zvali Stanoje, onaj iz 'Montevidea'. Nosim zvučnik i ćopam, a vode me u Rio".

Kada danas pogledaš sve te godine u reprezentaciji, šta bi promenio?
"Ne bih izlazio. Ne bih izlazio uopšte, majke mi. Eto".

Uprkos svim povredama, sukobima, propuštenim turnirima i turbulentnim epizodama, reprezentativni dres za Nedovića je ostao nešto posebno.
"Bio je jedan period kada se igrači nisu odazivali, bila je malo neka tmurna atmosfera oko reprezentacije. Ali kad god napraviš neki rezultat, to ti daje podsticaj. I mislim da je stvarno najlepša stvar koja može da ti se desi da predstavljaš svoju zemlju", priča Nedović u podkastu "6.75".

Kompletan intervju Nemanje Nedovića za podkast "6.75" možete pogledati na zvaničnom Youtube kanalu ili klikom OVDE.