Neka najslabija verzija Srbije ostane u Abu Dabiju i samo da povrede ne skroje tim za Igre

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Abu Dabija)

Ne može da se kaže da smo podbacili, mada se nismo ni proslavili. Srbija je nedugo posle ubedljivog poraza od SAD napustila Abu Dabi i zaputila se prema Beogradu kako bi se u miru slegli utisci, te spremile glave i tela za nadolazeće utakmice protiv Japana i Grčke pre odlaska u Lil.

Srbija tokom dve kontrole u Etihad Areni nije pokazala mnogo, opet nema preteranog razloga za kritiku. Duel sa Amerikancima nije pokazao ništa novo ni epohalno, samo smo dobili uvid u to kako izgleda kada se najveće zvezde svetske košarke razgoropade i zainate, pa hoće da pumpaju mišiće i samopouzdanje.

Kada se sagleda kompletan boravak na Bliskom istoku, Srbiju su teške noge i povrede onemogućile da igramo našu košarku i podignemo lestvicu. Nismo ni nazadovali, ali nije baš ni da smo uhvatili nekakav uzlet ka željenoj formi za grupnu fazu u Lilu.

Sa Amerikancima se sinoć moglo nekih 20-25 minuta kada smo na momente igrali odličnu košarku. To što su u ostalih 15-20 minuta Amerikanci izgledali kao vanzemaljci iz Svemirskog basketa, samo je dokaz koliku širinu i dubinu sastava ima Stiv Ker. U takvom pogonu se izostanak Kevina Duranta i Kavaja Lenarda ne oseti, dok mi nemamo taj luksuz da izgubimo bilo koga, ako želimo do najviših rezultata. O tome je posle utakmice govorio Uroš Plavšić, koji je dobro poznatu tezu o moći američkog sastava dopunio činjenicom da je Bem Adebajo u sredu uveče igrao drugačiju poziciju od one u Majamiju i da je pogađao trojke kao da mu je to svakodnevnica.

“Mogli smo dosta bolje. Držali smo se na početku, ali nedostajali su nam neki momci, Bogdan kao kapiten, Milutinov koji dosta znači ovom timu na centarskoj poziciji, Deka i Jovke... Sa njima bi ova utakmica dosta drugačije išla. Nadamo se boljoj utakmici i pozitivnijem rezultatu kada se oni vrate“, rekao je Plavšić i dodao:

“Sve ovo bilo je jako lepo iskustvo za mene, da vidim sve ove momke na jednom mestu, pogotovo za mene koji sam prvi put deo reprezentacije. Veliko zadovoljstvo je biti sa momcima ovde, družiti se sa njima i videti sve neke ljude protiv kojih svi sanjaju da igraju. Velika čast, mi samo treba da idemo dalje, imamo dobar tim i mislim da će biti sve super. Dosta je dobro bilo sve dosad, trenira se jako, poznato je da selektor Pešić drži sve pod kontrolom. Momci imaju veliki respekt, izvršavaju se zadaci koje on postavi. Nekad je malo lakše, nekad malo teže. Nadamo se najboljem na Igrama“.

Vasilije Micić (©Star Sport)

Ovog puta nisu samo teške noge i umor uticali na loše šutersko izdanje Srbije. Entoni Dejvis je delovao kao neprobojna brana i sa šest blokada brzo je razbio samopouzdanje srpskih košarkaša. Nikola Jokić ni ovog puta nije imao svoje veče, šutirao je 6/19 iz igre (0/4 za tri), mada treba reći da se maltene sam nosio Džoelom Embidom i Entonijem Dejvisom. Dobro je što su Aleksa Avramović, Filip Petrušev i Ognjen Dobrić bili u solidnom ritmu, kao i buđenje Marka Gudurića koji je sinoć odigrao vrlo dobru odbranu i ubacio neke šuteve u napadu.

Nije pohvalno to što smo iz igre šutirali nešto ispod 41 odsto (29/71), ni ispod 30 procenata za tri (10/34), mada s druge strane nismo protivniku dozvolili veliki broj ofanzivnih skokova (osam), dok smo jedan deo utakmice odlično kontrolisali loptu i bili na minimumu izgubljenih poseda. Na kraju ih je bilo 12, što je bila posledica visokog presinga rivala...

Pozitivno iz iskustva sa Amerikancima je što se na manjem uzorku pokazalo da možemo da igramo sa njima. Ako budemo uspeli da se oporavimo i na otvaranju Igara smanjimo jaz, mogli bismo da imamo šansu da odigramo mnogo kvalitetniju utakmicu. Da li i neizvesniju najviše zavisi od toga koliko su branioci olimpijskog zlata držali nogu na kočnici prethodnih dana, odnosno koliko je izdanje protiv Srbije daleko od realnog maksimuma. Mi svakako nismo bili ni blizu ’plafonu’, i ne treba da se u toj zoni nalazimo sada.

SA POVREDAMA NISMO IMALI SREĆE

Bogdan Bogdanović (©Mozzart Sport / Nikola Mikić)

Najveći razlog za brigu ne treba da predstavljaju simultanka Petija Milsa ili to što su se američki košarkaši razgoropadili, već povrede koje su nam ranijih godina krojile sastav za velika takmičenja.

Prošle godine nismo imali Vladimira Lučića, potom ni Alekseja Pokuševskog, na Evrobasketu nije bilo Bogdana Bogdanovića i Nemanje Bjelice, za Svetski kup u Kini povredili su se Miloš Teodosić i Dragan Milosavljević, u Istanbul smo 2017. godine otputovali desetkovani neigranjem Miloša Teodosića, Nemanje Bjelice, Miroslava Raduljice, Nikole Kalinića, Marka Simonovića, Nemanje Nedovića... Dakle, Srbiju maltene nikada ne zaobiđu zdravstveni problemi.

Pred Olimpijske igre postoji opravdana bojazan da se tako nešto ponovi. Kapiten Bogdanović nije odigrao nijedan meč u UAE, što je prilično zabrinulo srpsku košarkašku javnost. Baš kao i izostanak Nikole Milutinova koji se zagrevao za meč, ali kasnije nije igrao. Ognjen Dobrić se posle solidnog uvoda u meč sa Francuskom vratio na parket i odigrao 30 solidnih minuta. Vanja Marinković je obradovao navijače pojavljvanjem na parketu odmah pošto je dobio nezgodan udarac protiv Australije. U Beogradu su i dalje Nikola Jović i Dejan Davidovac, na terapijama i oporavku...

Karijeva matematika: Prvi deo smo izgubili 14, a drugi 12 poena

Petrušev: Šta nam je rekao Jokić? Ništa, Avram drži motivacione govore

Selektor Svetislav Pešić ostao je zakopčan do grla i nije se upuštao u razgovore sa srpskim novinarima u Abu Dabiju, zbog čega nije bilo moguće dobiti nikakav izveštaj osim onog koji je stigao iz svlačionice posle utakmica. Povratak Dobrića i odluka Marinkovića da stisne zube i ide preko eventualne granice bola ili nelagodnosti ohrabruje, kao i video snimak Jovićevog treninga u Beogradu.

Najveća nepravda za ceo tim Srbije bila bila da povrede odrede konačnih dvanaest. Zato je selektor Pešić i naglasio u monologu posle SAD: “Ako ne bude daljih povreda, Srbija može dobro da se spremi za Olimpijske igre“.

Zato, neka za mečeve sa Japanom i Grčkom, pa i u Lilu, slika tima bude mnogo bolja.