Nikola Mišković: Nisam zaboravio da igram košarku, u Podgorici ću vratiti mir i samopouzdanje

Najbolju partiju u seniorskoj karijeri prikazao je u januaru 2019. godine pred 5000 navijača u dvorani "Aleksandar Nikolić". Ubacio je tada Partizanu 30 poena, zabeležio je i četiri skoka, pogodio je pet trojki. U tom trenutku je delovalo da za Nikolu Miškovića (22) ne postoje granice i da će uzleteti visoko. Zapravo cela ta sezona 2018-2019, njegova druga u seniorskom timu Mege Mozzart, bila je prilično uspešna. Imao je nekoliko blistavih izdanja, ostala su bila sasvim solidna, pa kad se sve sabere i podeli dobije se prosek od 11,6 poena, četiri skoka i 1,2 asistencije. Na 22 utakmice na terenu je boravio u proseku 23 minuta, a Mega je završila ligaški deo odmah ispod plej-of crte na petoj poziciji sa učinkom 10-12.

Očekivalo se da naredna takmičarska godina za nekadašnjeg zlatnog Orlića bude blistava. Međutim, sve je krenulo nizbrdo. Mega je izgubila mnogo utakmica, bila je na 11. mestu sa samo šest ostvarenih trijumfa i 15 neuspeha. Sezona je prekinuta zbog korone. Nikolina izdanja su bila na nižem nivou nego godinu ranije. Igrao je preko 25 minuta, borio se, ali sve ukupno kao da je sa lošim timskim rezultatima otišao i on korak nazad... Sledeća takmičarska godina (2020-2021) nije donela njegov napredak, iako je sjajno počela sa trenerom Jovanovićem. Ali, onda je silaznom putanjom krenula minutaža, učinak, pa i sigurnost i samopouzdanje. To je dovelo do raskida saradnje, pa je pokušao sreću da pronađe u zemlji u kojoj je rođen - Poljskoj.

Nije se mnogo zadržao, spakovao je kofere i preselio se u Podgoricu. Od nedavno je igrač kluba koji nosi naziv po glavnom gradu Crne Gore i na tom mestu se sprema da ponovo uzleti...

"Otišao sam u poljsku Arku Gdinju, koja je u tom trenutku imala skor 0-3. Najavljen sam kao veliko pojačanje, ali neke stvari nisu ispoštovane. Igrao sam malo, bio sam nezadovoljan, a i oni. Nismo našli zajednički jezik i sporazumno smo se razišli. Želeo sam odmah da se sklonim, da bih što pre našao novu sredinu gde ću igrati i osećati se bolje", priča u razgovoru za Mozzart Sport Nikola Mišković, juniorski evropski šampion iz 2017. godine koji je takmičenje završio sa MVP nagradom. "Nisam želeo da mi se ponavljaju neke stvari, da to bude repriza prethodne sezone koju sam uglavnom presedeo na klupi. Otvorila se opcija da dođem u KK Podgorica, nisam želeo da čekam ništa, samo da što pre krenem da igram. Svidelo mi se sve što smo pričali i odlučio sam da prihvatim odmah".

Stigao je kod trenera Nebojše Bogavca i već na drugom meču pokazao da će ekipi Podgorice biti od velike pomoći. Na kup utakmici protiv ekipe Pljevlja je bio drugi najbolji igrač u pobedi sa 14 poena i osam skokova.

"Prvi moj meč je bio u prvenstvu Crne Gore prošlog vikenda, tek posle dva ili tri odrađena treninga sa ekipom. Igrali smo sa Studentskim Centrom, ali je sam bio rovit, zbog povrede noge - stopalo mi je i dalje upaljeno, pa se polako vraćam. Većinu vremena sam provodio u teretani, nisam mnogo da trčim i da mnogo radim sa loptom. Vodili smo na poluvremenu, a onda smo na kraju izgubili malom razlikom. Promašili smo mnogo otvorenih šuteva, penala, trojki... Gađali smo 20 odsto za tri, što se ne dešava često. Ekipa Derbija ima dugačak roster, igraju ABA ligu, svih 12 igrača se rotiraju. Tako da, znali su da kazne naše promašaje. Bez obzira na taj poraz u prvenstvu, uslovi za rad i trening su veoma dobri. Hala je sjajna, nova, moderna... U njoj treniraju ženska i muška reprezentacija Crne Gore, kada se okupi, tako da što se tih stvari tiče - prezadovoljan sam".

Pored aut-linije je čovek koji je nekada nosio dres Asvela, Le Mana, Lovćena, Hemofarma, Breograna, reprezentacije Srbije i Crne Gore...

"Trener je bivši igrač, ima dobar pristup - moderan. S obzirom na to da se bavio košarkom profesionalno, mislim da mnogo bolje razume igrački ugao gledanja. Prošao je mnogo toga kao i mi, pa zna kako da priđe, zna kako se osećaš, kada treba da te obori, kada da zategne... Hemija u ekipi je dobra, momci su pozitivni i sve je super. Većinu saigrača znam od ranije - sa nekima sam trenirao, a sa nekima se susretao na terenu u nacionalnim selekcijama. Sve to je olakšavajuća okolnost za uklapanje".

Starsport

Danas će Podgorica odigrati od 18 časova prvenstvenu utakmicu protiv Lovćena, a onda će se okrenuti mislima ka ABA 2 ligi.

"Idemo na turnir u Sarajevo gde će nam ponovo prvi protivnik biti Lovćen, pa Mladost i Sutjeska. Pa kad se vratimo igramo u ligi sa Sutjeskom. Trebalo bi u decembru da izvučemo što više pobeda i da se u novu godinu uđe kako treba - raspoloženo i motivisano".

Sin nekadašnjeg košarkaša Dejana Miškovića veoma dobro zna šta želi da postigne u Podgorici.

"Glavni cilj mi je da se vratim, da uživam i da igram. Jednostavno, želim da vratim mir i samopouzdanje, a to ću uspeti kroz dobre utakmice. Hoću da napredujemo i ekipa i ja. Ne gledam dolazak ovde kao korak unazad, već samo kao neki restart za dalje. Mislim da sam igrač koji i u ABA ligi može da pravi razliku. Za godinu i po dana nisam zaboravio da igram košarku... Ako se setimo početka prethodne sezone - ubacio sam Igokei 14 poena, ekipi koja je na kraju igrala plej-of. Onda u drugom kolu protiv Zadra dao sam 15. Posle sam došao u situaciju da više ne ulazim u igru. Mislim da sam sasvim dobro igrao kada sam dobijao priliku. Sezonu sam stvarno lepo otvorio, mislio sam da će ići u drugačijem smeru sve to, međutim... Neću da se obazirem niti da ulazim u dublje priče, želim da guram napred i da razmišljam o budućnosti".

Prevrteo je zatim film na kompletan period proveden u dresu Mege. Tokom prve seniorske sezone bio je i na pozajmici u Beovuku, tokom druge je već pokazao raskošan talenat (2018-2019).

"Tada sam imao najveću šansu da prođem dobro na draftu, ali povukao sam se... Očekivalo se da naredna, treća sezona bude još bolja, pa da bude neka veća pozicija. Ali, sledeća cela takmičarska godina je bila turbulentna, mi smo igrali veoma slabo u ABA ligi, korona je prekinula na kraju takmičenje. Želja svakog mladog igrača je da iz Mege napravi iskorak napred, ali meni se neke stvari nisu poklopile".

Najbolja partija Miškovića protiv Partizana (Starsport)

Dobro se Mišković seća samopouzdanja koje je osećao upravo posle tog čuvenog meča sa Partizanom u punom Pioniru, kada su i oni slabi poznavaoci košarke pitali: Ko je ovaj dečko? Uskoro će biti tri godine od tada.

"Goga Bitadze je otišao u Budućnost, a nama je stigao Zoran Nikolić. Ja sam se posle Goge, najviše isticao u timu, a i Edin Atić je igrao baš lepo. Celu tu sezonu sam dobro odigrao, ne samo utakmicu sa Partizanom. Ali, naredna je bila prilično teška. Ekipa je bila baš neiskusna, većina igrača nije igrala do tada ABA ligu, krenuli smo sa skorom 1-7. Raspored je bio baš težak, jaki su bili protivnici, liga kvalitetna. Ja sam igrao gore-dole, kao i ceo tim. Jednu utakmicu solidno, pa slabo i onda u krug. Na kraju je došla i ta korona... Trebalo je u martu 2020. godine da idem u Ameriku, a ostao sam u Srbiju u karantinu, kao i svi. To je mnogo poremetilo neke moje planove... Ali, ne žalim ni za čim. Nisam draftovan, pa nije kraj sveta. Mnogi igrači su napravili velike karijere, a da nisu birani na draftu. U krajnjoj liniji Nikola Jokić je biran kao 41. pik, ko je tada očekivao da će napraviti ovakvu karijeru? Pa stvarno niko".

Kad sve sumira, ipak iz Mege nosi lepe uspomene, bez obzira kako je tekao igrački razvoj.

"Najviše ću pamtiti druženje, svi smo bili mladi, istih godina - pa smo mnogo vremena provodili zajedno i van terena. Izlazili smo, išli na ručak redovno, igrali igrice... Na treninzima i na putovanjima je uvek bila dobra atmosfera. Čak i kada su nam se priključivali stariji momci, to su bili super likovi. Bane Ratkovića, Stefan Sinovec, Milenko Tepić, Dragan Milosavljević... Bilo je uživanje samo sedeti i pričati sa njima. Gagi je pozitivno lud, veliki radnik i profesionalac. Tepa je vrhunski čovek, sa njim sam proveo mnogo vremena. Celu prošlu sezonu je odigrao sa nama, a bio mi je cimer u 90 odsto slučajeva. Pričati sa čovekom koji je igrao za Srbiju, osvajao medalje, podizao trofeje sa PAO, igrao Evroligu i sa Partizanom... Baš smo često pričali, gledali utakmice zajedno, nekad čak i četiri u isto vreme", uz osmeh pojašnjava za kraj razgovora Nikola Mišković.

PIŠE: Miljana ROGAČ