Operacija "Mundobasket 2014" može da počne: Kako posle Furije?

Ipak, ne treba gubiti nadu. Vreme radi za ovu momčadiju, koju tek čekaju izazovi velikih takmičenja i borbe za medalje.

Ekipi kojoj su mnogi predviđali da će teško proći grupnu fazu, da će još teže doći do nokaut runde sada ima veliku priliku da obezbedi vizu za Mundobasket naredne godine, što bi bio izuzetan podvig ove mlade selekcije. Četa Dušana Ivkovića ima dve prilike da ovaj cilj i ostvari, a prva dolazi već u 14.30, kada na megdan dolazi domaćin šampionata - Slovenija. 

Izabranici Božidara Maljkovića nisu bili dostojan rival Francuskoj (62:72), koja je uspela da se izbori sa pritiskom prepune dvorane Stožice i plasira se u polufinale. 

Težak i bolan poraz od Furije definitivno ne ide na ruku Orlovima, jer sigurno je da su igrači razočarani zbog prikazane partije i propuštene šanse da se ekspresno dođe do zvezda. Sada postoje dva puta za ove momke - jedan koji vodi do željenog cilja, dok je drugi onaj pogrešan, kojim nijedan tim ne želi da ide. Jer, nova pauza i propuštanje velikog takmičenja bio bi veliki korak nazad za celu srpsku košarku. Koliko god da zvučalo čudno, situacija i okolnosti u kojoj su košarkaši Srbije doživeli poraz možda i nisu toliko strašni. Naime, uvek postoji i ona druga strana medalje - da su Orlovi odigrali egal utakmicu i na kraju izgubili sa pola koša ili možda pet razlike postojao bi mnogo veći rizik "pražnjenja" i nemogučnosti da se naredna utakmica odigra na visokom nivou. 

Setite se samo poraza od Turske u polufinalu prošlog Svetskog prvenstva i one krađe sudija. Posle tog događaja Dudini učenici su igrali meč sa Litvanijom za bronzu... I izgubili, glat. Još svežiji primer je onaj iz Litvanije 2011. godine. Posle tesnog poraza od Rusije u četvrtfinalu, naši košarkaši su imali priliku da se domognu mesta u doigravanju za Olimpijske igre. Međutim, Srbija je prvi meč, sa Grčkom izgubila više nego lako, uz prisećanje da je prva četvrtina završena rezultatom 34:8 za Helene... Nešto slično kao sa Španijom sada...

Jasno je kao dan da su oba puta Orlovi doživljavali "pražnjenje" od kojeg nisu mogli da se oporave na vreme. Posmatrajući sadašnje stanje i činjenicu da imamo vrlo mlad tim, ni sada situacija nije bolja. Slovenija ima znatno iskusniji sastav, podršku domaće publike, koja će sigurno biti uz svoje miljenike... Mi se, s druge strane, nadamo novom buđenju, kao u susretu sa Francuskom, kada su Krle i drugari pokazali svoju "ludu" stranu i očerupali Petlove bez trunke saosećanja.

Sa Zmajčekima smo se do sada susretali tri puta na velikim takmičenjima, sva tri puta na prvenstvima Starog kontinenta. Prvi put se to dogodilo u drugoj fazi Evropskog prvenstva u Francuskoj 1999. godine, kada smo slavili rezultatom 71:66. Deset godina kasnije, sudbina je ova dva tima spojila dva puta na istom šampionatu. U grupnoj fazi Slovenija je posle naše pobede nad Španijom bila bolja rezultatom 80:69, da bi se kasnije sa komšijama sreli i u polufinalu. Verovali ili ne, ta utakmica je odigrana na današnji dan pre tačno četiri godine. Orlovi su slavili posle produžetka sa 96:92 i otišli u finale. 

Nadamo se da će fortuna i ovog puta biti na našoj strani i da će naši momci uspeti da smognu snage za još jedan veliki podvig. Čak i ako ne uspeju u tome, dobiće još jednu, poslednju šansu da odu na okupljanje najboljih ekipa sveta.

Teško jeste, ali izlaz postoji. A to je da se držimo jedni drugih "i u dobru i u zlu". Ovi momci ne zaslužuju kritike, već duhovno ohrabrenje. Da u sebi osete prisustvo vernih navijača, čak i kada nisu tako blizu. Španija je prošlost, Slovenija je sadašnjost, budućnost nećemo ni gledati. Bitno je sada pokazati pravu reakciju, mentalnu snagu i doći do cilja. O drugoj prilici ćemo govoriti onda kada bude došlo vreme... Ako uopšte bude bilo potrebe. Orlovi, verujemo u vas!

(FOTO: Star Sport - Peđa Milosavljević)