M. MiškovićOrlići protiv sedmostrukog uzastopnog šampiona napadaju svetski tron
Vreme čitanja: 4min | ned. 05.07.26. | 10:48
Košarkaška reprezentacija Srbije uzrasta do 17 godina se u finalu Mundobasketa sastaje sa Sjedinjenim Američkim Državama, reprezentacijom koja je osvojila svako dosadašnje izdanje planetarnog šampionata u ovom uzrastu
Istanbul i srpska košarka jednostavno idu u istu rečenicu. Poslednji veliki uspeh u gradu na Bosforu naša reprezentacija je napravila 2017. godine kada je pod palicom Aleksandra Đorđevića osvojila srebro na Evrobasketu, a večeras će omladinci, odnosno zlatna generacija momaka rođenih 2009. godine imati priliku da se popne na krov sveta.
Protivnik je najteži mogući – Sjedinjene Američke Države. Orlići, koji su se prošle godine popeli na krov Evrope, večeras će imati priliku da odmere snage sa najboljim košarkašima iz njihove generacije. Amerikanci su favoriti na kom god takmičenju i u kakvom god sastavu se pojave, a ništa drugačije nije ni na ovogodišnjem Mundobasketu. To govori istorija, ali i sama igra na terenu.
Izabrane vesti
Naime, na dosodašnjih sedam svetskih prvenstava za košarkaše do 17 godina, Jenkiji su osvajali zlatnu medalju na svakom izdanju, te su i u Istanbul doputovali kao veliki favoriti. Ako na to dodamo činjenicu da su na ovom turniru svaku ekipu isprašili sa preko 30 poena razlike, jasno je da Orliće čeka paklen posao u finalu. U polufinalu Ameri su demolirali Australiju sa 49 poena razlike, ekipu koja u svom sastavu ima Luka Pola, jednog od najvećih talenata ove generacije. Perspektivni plejmejker je portiv Amerikanaca postigao svega 12 poena, te je jasno da se Jenkiji ne ponašaju u stilu „bolji smo od svih, lako ćemo“, već je skauting protivnika na visokom nivou, naročito kada je reč o najboljim igračima iz suparničkih redova.
Amerika jeste sila, ali finale se ne igra sa strahom od neuspeha, nego sa verom u pobedu koja proizilazi iz dobre pripreme i demonstracije taktičkih zamisli na parketu. Jenikiji će sigurno najviše pažnje obratiti na Nikolu Kusturicu, a srpski košarkaš je igrao sa prvom zvezdom Amerikanaca u Barseloni minule sezone – Žoakimom Butjeom Butjeom.
Ovaj tandem je osvojio juniorsku Evroligu pobedom nad Real Madridom u finalu, a upravo je američki centar dobio laskavo MVP priznanje, iako je Kusturica takođe odigrao sjajno, zabeleživši dabl-dabl od 20 poena i 10 skokova u meču za trofej. Činjenica jeste da košarkaš iz Novog Sada odlično poznaje Butjea Butjea, ali igrače takve klase je zaista teško čuvati, koliko god da znate šta planira da uradi sledeće.
Sin nekadašnjeg košarkaša Portlanda Rubena je prava sila pod košem, što je pokazao i na pomenutom meču protiv Ozija, zabeleživši nekoliko izuzetno atraktivnih zakucavanja. Naravno, Amerikanci poseduju veliki kvalitet i na spoljnim pozicijama, a posebno je opasan Entoni Vilijams, koji na ovom Mundobasektu ima sjajne procente u šutu za tri poena, preko 40 odsto, a u polufinalnom duelu je pogodio pet šuteva sa distance iz devet pokušaja.
Poene u rukama svakako ima i Navoro Boumen, a košarkaš koji igra za Notr Dam voli da poentira iz reketa, sa dosta kontakta, ili eventualno šutevima sa poludistance. Šut za tri poena mu nije jača strana, ne forsira ga, te je jasno da će bekovi reprezentacije Srbije morati da zatvore prilaze košu. Koncentracija u defanzivi će biti od izuzetne važnosti, Boumen ima izuzetno brz prvi korak, a ako jednom „proleti“ – gotovo ga je nemoguće stići.
Još jedan košarkaš sjajnih fizičkih predispozicija jeste Asa Montgomeri. Momak koji nastupa za Hilgrov srednju školu se bez oklevanja zaleće na poster zakucavanja, što je najviše bilo primetno u utakmici protiv Kameruna, kada je „lomio obruč" u čak sedam navrata. Mladi krilni igrač zaista leti, na čitavom turniru je promašio svega četiri šuta za dva, a srpski košarkaši će morati da se čuvaju lob dodavanja kojih će svakako biti napretek. Rekli bismo, standardno za Amerikance.
Deluje ovo zaista moćno, nema govora, ali nije kao da će Jenkiji da prave šou, a naši da plješću i gledaju. Ono što krasi ovu ekipu Srbije je – karakter. To se videlo u sinoćnjem duelu sa Turskom, nakon pada u trećoj četvrtini. Igraš utakmicu protiv domaćina prvenstva koji se nalazi u boljem momentumu, preti da će u potpunosti preuzeti kontrolu nad duelom, a ti ostaneš dovoljno smiren i pribran, to je zaista odlika velikih ekipa.
Kao heroj u toj utakmici isplivao je Matija Lukić, momak rođen u Holandiji, koji se ipak odlučio da nastupa za Srbiju. Kako je govorio u nekoliko navrata, čekao je poziv domovine jer ga je otac vaspitao na pravoslavni način i kod njega nije bilo dileme za koju će reprezentaciju igrati. Teško da kod Amerikanaca postoji neki sličan slučaj, a ukoliko bi naši košarkaši uspeli da održe rezultatski priključak tokom većeg dela meča, moguće je da bi upravo taj emotivni momet „osećanja“ državnog grba mogao da presudi.
Ali, o tom po tom. Rano je za takvu vrstu prognoze, za početak je potrebno izdržati paklen tempo koji Amerikanci forsiraju, a visok nivo igre u defanzivi će biti od ključnog značaja. Utakmica je na programu od 19:15 časova po srpskom vremenu, dok je meč za treće mesto u kojoj se sastaju Australija i Turska na programu od 16:15.
Svetsko prvenstvo U17, finale
19.15: Srbija - Sjedinjene Američke Države