NASTAVAK:
"Posle mandata Crne Gore, na mesto predsednika KSJ 2003. dolazi ponovo Miša Babić, koji je predsedavao i krajem osamdesetih, ali i kao prelazno rešenje posle smene Nebojše Čovića do postavljanja Dragoslava Ražnatovića 1997. Želja Zvezde i Refleksa za Draganom Kapičićem nije imala većinu, uz previranja oko punomoćja i napuštanja sednica u Kući košarke. Međutim, samo godinu kasnije Babić se našao na udaru Partizana, pošto je promenio tabor u vezi Jadranske lige, uz optužbe za ucenjivanja i druga uslovljavanja oko napuštanje KLS i odlaska u Jadransku ligu. Zbog protivljenja da se pristupi Jadranskoj ligi leta 2004. Partizan napuštaju Divac i Danilović, ali se Predrag ubrzo vraća, ovog puta na predsedničko mesto uz nove unutrašnje sukobe. Tada odlaze eks-predsednik Jovica Pavlović i njegovi ljudi, koji su godinu pre ušli da pomognu obezglavljenom klubu. Organizovana su čak dva odvojena slavlja šampionske titule, a prepucavanja oko kamata i kredita Marfin banke još dugo će trajati. Partizan uprkos turbulencijama nastavlja dominaciju u Srbiji, počinje i u regionu, ali i da pobeđuje velikane Evrolige. Naslovni sponzor postaje Igokea, prvi čovek RS Milorad Dodik – počasni predsednik, ulazi i portparol DSS-a Andrija Mladenović, ali se za sve u klubu pitaju i dalje Danilović i Vujošević, koga treneri Evrolige biraju za najboljeg u Evropi 2009. (iako nije stigao na završni turnir). U narednoj, godini pariskog fajnal-fora i triple krune, Partizan nije imao naslovnog sponzora, kao što su to početkom decenije bile privatne kompanije ICN, Mobtel, MB pivara. Predsednik Danilović izneo je više puta javno opužbe da svaka kompanija koja uloži u Partizan ubrzo dobija telefonski poziv „odozgo“ da mora da uloži isto toliko i u komšiluk, ili dobija inspekcije. Do najuspešnije sezone posle istanbulske, Vujošević je došao slabiji za Pekovića, Veličkovića, Tepića, Tripkovića, Lazmea. Planirane Palasija i povratnika Milojevića zamenili su tek tokom oktobra anonimni plej turskog Mersina, Bo Mekejleb i zbog povreda iz Zvezde otpušteni Roberts. Iz Granade, gde skoro nije ni igrao, stigao je – na preporuku Vlade Šćepanovića – još manje poznat Aleks Marić, koga je u Top 16 zbog povrede menjao Milošević, uz Vraneša i Đekića na centarskim pozicijama. Tim po imenima slabiji od prethodnog, a čini se i nastupajućeg sa Džavaijem, Gistom ili Džerelsom, koji je zaustavljen u Top 16. Za razliku od crno-belih, posle svakih izbora Zvezda je dobijala nove čelnike. Nakon Đinđićevih kadrova – Vesića, Anđelkovića i Žeželja, u UO crveno-belih iz DS je ušao i premijer Zoran Živković. Dolaskom DSS i Koštunice na vlast – braća Petrović, prvi ljudi najvećih državnih kompanija i sponzora kluba, Telekoma i Dunav osiguranja. Dovođena su zvučna trenerska imena, od Mute, Trife, Zmaga, Šakote, Karija Pešića, Amera i stranaca – Pena, Ekezija, Frimena, Hendersona, Viznevskog, Avodžobija… do srpskih asova Rakočevića i Gurovića, Aleksandrova, stranaca sa srpskim prezimenom Antića i Markovića… Titula nije bilo, pa čak ni ABA finala, posebno Evrolige. Nije bilo ni priliva od prodaje igrača, kao kod komšijskog Partizana koji je preživljavao prodajom Krstića, Perovića, Vujanića, Veličkoviča, Tripkoviča, Tepića, Marića, Veselog, Lučića. Ili Ercega, Tea, Savanovića, Rašića, Raduljice, Muslija, Đekića, Mačvana, prethodno Radmanovića… u FMP-u, koji se okitio dva puta ABA prstenjem, odnosno nacionalnim kupovima Koraća. Hemofarm je od transfera Darka Miličića, drugog pika na NBA draftu, ostvario rekordno obeštećenje u istoriji srpske košarke. Novi spasioci Zvezde, povratkom na vlast DS, bili su privrednici bliski demokratama, Vučićević i Drakulić. Grb je založen kod Milana Beka, Opačić 2009. postavljen za generalnog menadžera, u UO sadašnji gradonačelnik prestonice Siniša Mali. Umesto rezultata – novi, treći kolaps. Posle godine posrtanja klub ispada iz Jadranske lige, i dolazi do čuvenog leta 2011. i UPPR-a, kad Zvezdu preuzima Čović uz asistenciju DS gradonačelnika Dragana Đilasa i njegovog pomoćnika Žike Anđelkovića. Po prvi put posle 2004. se izlazi iz „blokade“. Dele se mesta u organima, pa se Žika Anđelković, pomoćnik gradonačelnika, vraća i postaje predsednik Skupštine. Taj deo uprave je obezbedio novac za ABA pozivnicu, pošto je FMP (promenio ime u Crvena zvezda Beograd) bio četvrti u KLS, za povratak Karija Pešića, „odricanje od dugova“ poverilaca bliskih stranci, ali i podršku KSS za preregistraciju, dok je Čović dao logistiku, infrastrukturu, igrače i mlađe selekcije. Proleća iste te 2011. Đilas je izabran, uz podršku Partizana, Zvezde, FMP i Hemofarma, na mesto predsednika KSS, takođe kao gradonačelnik Beograda i drugi čovek DS. Prethodno je Boris Tadić stopirao dolazak prvog čoveka Telekoma, Branka Radujka, na to mesto, a sredstva Telekoma su iz KSS prebačena u Crvenu zvezdu Beograd, pošto se reprezentacija 2011. nije plasirala za Olimpijske igre u Londonu naredne godine. Inače do odlaska Crne Gore i osamostaljenja Srbije 2006, predsednik Košarkaškog saveza bio je Goran Knežević, tada funkcioner DS i gradonačelnik Zrenjanina, koji je ubrzo posle unutarpartijskih previranja završio iza rešetaka (kasnije postao SNS ministar poljoprivrede). Između Kneževića i Đilasa, na čelu KSS, bio je as Zvezde, Dragan Kapičić (od 2007. do 2011.). On je tada uživao podršku Partizana u odnosu na protivkandidate Čovića i Boru Stankovića, a posebno posle novih sukoba zbog obaranja trogodišnjeg ugovora crno-belih sa Evroligom i izborenih bodova kroz sva četiri takmičenja. U međuvremenu Lajonsi iz Vršca su izborili plasman u ABA, ali se iz kluba povukao finansijer i prvi čovek kompanije Rodoljub Drašković (polubrat Vuka Draškovića). Umesto u Milanovcu, novi ABA ligaš je zvršio u Kragujevcu. I to sa novim imenom, Radnički KG, sponzorima Verkom Stevanovićem i Mlađanom Dinkićem, tačnije „Ujedinjenim regionima Srbije“ . Sa Mutom Nikoilićem na klupi klub je rastao, ali i dugovi. Imao je podršku publike, ali je posle novih parlamentarnih izbora sve stalo. U godini u kojoj su igrali Evrokup, i došli u Laktašima na šut za finale ABA i Evroligu, desio se krah u Superligi. Vojvodina (ne ona originalna, kao što nisu bili ni Zvezda, Radnički i FMP) došla je do četvrtog mesta, koje je uz plaćanje pozivnice vodilo na Jadran. Uprkos tome što je u rukovodstvu kluba bio Goran Elezović, iz Demokratske stranke, posle političkih i promena u DS Novi Sad je izvisio za ABA, koja je ostala u Kragujevcu jer je taj grad imao novca za pozivnicu, za razliku od Vojvođana. Ipak, zbog dugova, a bez priliva, i Kragujevac ubrzo ostaje bez elite, jer mu „reorganizacija“ nije dozvoljena, a slična „gimnastika“ ni Virtusu i Fortitudu u Bolonji, potom Montepaskiju u Sijeni, pa ni FK Crvena zvezda. Novi parlamentarni izbori 2012. doneli su nove košarkaške promene. Nakon pobede Nikolića nad Tadićem, i nove koalicije SPS i SNS, Đilasovi ljudi iz DS u UO Zvezde, uključujući predsednika skupštine Anđelkovića, bivaju zamenjeni SNS kadrovima. Andrej Vučić postaje potpredsednik kluba, ali samo godinu dana. Ubrzo se u Beogradu uvode privremene mere, a gradonaćelnika Đilasa menja privremeni organ, koji sačinjavaju bivši čelnici Zvezde, Siniša Mali i Goran Vesić (sada gradonačelnik i gradski menadžer ispred SNS) i aktuelni predsednik kluba Čović. Posle smenjivanja u gradu, ali i od Pajtića u stranci, Đilas, poput Čovića 1997, gubi uticaj u Savezu, ali ne i poziciju predsednika. Pokušaji da vrati ligu pod svoje propali su posle pisma novog predsednika Udruženja prvoligaša Jovičića ministru sporta Udovičiću. Vrlo brzo Đilas dobija još „packi“ u Kući košarke, pošto ne uspeva u više pokušaja da sazove skupštinu KSS, tačnije skupi kvorum. Ko preuzima Savez, svima je bilo jasno, kao i da je samostalnost predsednika KSS prošlost, još od prekida finala Kupa u Kragujevcu. Politika je i tu uzela maha. Sukobi na relaciji Kragujevac-Beograd, tačnije rat Dinkića i Đilasa, „Regiona“ i DS, rezultirali su bušenjem guma na više desetina automobila sa BG tablicama, a svega je bilo i u dvorani “Jezero” na finalu Kupa Koraća 2013. Prvi policajac tog grada, koji nije bio blizak gradonačelniku Verku Stevanoviću, oglasio se oko incidenta preko TANJUGA. Mnogi su se pozivali na njegove reči u novom ratu izjava, ali je načelnik PU sve objavljeno demantovao – tek nakog trećeg poluvremena prekinutog finala, dva dana od prekida. Predsednik Saveza, koji nije krio da se čuo i sa prvim potpredsednikom vlade, tražio je da se prekine finale, iako je to jedini mogao prvi sudija (Belošević). Napuštanjem DS, Đilas ostaje predsednik KSS, ali iz Saveza odlaze potpredesednik Dejan Bodiroga i direktor mlađih selekcija Dragan Tarlać. Ipak, u tom periodu Dragan Đilas je, sa saradnicima, stabilizovao Savez, vraćao mu ugled, birao prave saradnike… Seniori su osvojili srebro na Mundobasketu, a ono što nikome nije pošlo za rukom ni u SFRJ – pošlo je Đilasu. Preporodio je žensku reprezentaciju, koja je osvojila evropsko zlato i plasirala se na OI u Riju, čime je sa Marinom Maljković i igračicama ušao u istoriju. Prethodno, ni predsednik prvoligaša Darko Jovičić nije imao kvorum da ostane na mestu sa koga je smenio direktora Peđu Bojića, ali su umesto u Kuću košarke na Krstu, predstavnici većine klubova bukvalno dovedeni u Skuštinu Beograda?! „Objašnjeno“ im je za koga treba da glasaju, pa je Jovičić naprasno dobio „poverenje“ posle nedelja bojkotovanja i nedostatka kvoruma. Politika se opet uplela. Partizan u tom periodu počinje da pada, najviše svojom zaslugom, iako je posle Pariza imao najveća ulaganja države. Loši potezi, kupovine i gomilanje igrača koji kasnije nisu prodati, zatvaranje, spavanje na lovorikama, nesolventnost, nelikvidnost, neservisiranje dugova, uzeli su danak, ali i propusti na parketu. Poraz od Cedevite pred 17 hiljada grobara u Areni, posle +11 u 35. minutu fajnal-fora ABA bio je koban. Otišli su najbolji mladi igrači, neki i bez obeštećenja, a poslednje šanse ipsuštene su lane u Podgorici na +7 uz loptu u kontri u 37. minutu, kao i brejk protiv Zvezde Telekom u polufinalu i dva meča pred „svojim“ Pionirom. Greške nije imao ko da ispravlja, dugove „da reguliše“ iako su iz Humske isticali da su bili tri puta manji od košarkaškog, ili skoro deset puta manji od fudbalskog kluba večitog rivala. Partizan je najveći krivac za ovo što ga je snašlo, ali neki politički fakori su nepobitni. Trenažna hala koju su Ministarstvo sporta i i tadašnja ministarka Snežana Marković-Samardžić obećali posle Pariza, a gradonačelnik Đilas se slikao pored makete, nikada nije ugledala svetlost dana. Posle sledećih parlamentarnih izbora trenažna sala je trebala da se deli se Zvezdom, a onda ni to. Rečeno je da nema sredstava, u protivrednosti od nekoliko stotina hiljada evra. Partizan je pre dve godine, kao jedini srpski predstavnik u Top 16, ostao bez naslovnog sponzora MTS, koji se preselio u Evrokup, a vraćen je crno.belima tek kada su došli na začelje ABA ove zime. Čak su i odluke o nagradama na gradu menjane retroaktivno. Partizan nije prijavio reprogram poreskog duga, ali je jedini klub koji je plaćao kamatu na celu poresku glavnicu (ne 2,5 %), dok mnogi po Srbiji koji su kasnili, nisu „ispadali“ iz reprograma, kako zakon nalaže. Odlazak Vujoševića u Kombank arenu na rođendan SNS nije dao rezultata, kao ni kasnija strategija njegovih žestokih optužbi na račun vlasti za diskrimaniciju. Nije ni Pekovićevo “neprodužavanje ugovora“ sa Vujoševićem, niti povlačenje Danilovića, nedavno i potpredsednika Berića, posle TV prozivke premijera i skandiranja u Hali “Ranko Žeravica”. Mnogih klubova više nema, neki su promenili imena, adrese ili matične brojeve… Činjenica je da je ove godine po prvi put Srbija imala samo jednog predstavnika u evrkupovima, jer Partizan i Metalac nisu imali novca da putuju. Činjenica je i da ćemo dogodine, ako bude ABA, igrati sa samo tri predstavnika, nijednim van Beograda. Radničkog KG više nema, ni Hemofarma, nema prvoligaške košarke u Novom Sadu, dok je Metalac takođe u političkoj (finansijskoj) nemilosti zbog dr. Đukanovića… U KLS nema ni donedavnih superligaša Radničkog sa Krsta, OKK Beograda, Crnokose, Užica…. Šta će biti u Savezu, sa reprezentacijom oko pretnji FIBA, šta sa ABA ligom? Zašto se Beograd kandidovao za FF Evrolige 2018, a ne pre, koji li će se evrokupovi igrati….? Mislim da će se o svemu odlučivati u Nemanjinoj, kao i za mnogo toga do sada."