Partizanov neuspeli projekat 10 godina kasnije je ozbiljan igrač: PAO dovodi Janisa Kuzeloglua

Bila je jesen 2014, Partizan je doveo Milana Mačvana, Luku Bogdanovića, Eda Murića, Andreju Milutinovića i mlađanog talenta grčke košarke, tada 19-godišnjeg Janisa Kuzeloglua. Momak rođen u Solunu prethodno je pohađao Košarkašku akademiju Mantulidis, a onda su mu beogradski crno-beli postali prvi klub u seniorskoj košarci. Potpisao je tada Kuzeloglu četvorogodišnji ugovor, bio smatran projektom Partizana, ali je kod Duška Vujoševića dobijao minimalnu minutažu, nakon jedne sezone procenjeno je da nije potencijal za ozbiljniju ulogu u Partizanu, pa je ugovor raskinut već leta 2015.

Krstario je posle boravka u Srbiji Kuzeloglu po domovini, nastupao za Apolon Patras, Lavrijo, solunski Aris i Iraklis, uz epizode u francuskom Po Ortezu i španskom San Pablo Burgosu. Totalni preporod Kuzeloglu je doživeo u prethodne dve sezone u atinskom AEK-u pod komandnom palicom trenera Dragana Šakote, a zahvaljujući tome dospeo je na radar Panatinaikosa. Grčki mediji izveštavaju da PAO želi da pojača klupu kvalitetnim grčkim igračima, a da je Kuzeloglu jedna od većih želja.

Kada je 2015. godine tiho otišao iz Beograda, Janis Kuzeloglu bio je još jedan od onih stranaca koji su prošli kroz Partizan kao senka – mlad, neiskusan, neafirmisan i u očima tadašnjeg trenera nedovoljno spreman za nivo zahteva koji nameće crno-bela košarkaška škola. Mnogi su verovali da je njegovo ime samo fusnota u bogatom spisku neuspelih eksperimentisanja, kakvih je bilo mnogo u turbulentnim sezonama posle Boa Mekejleba, Aleksa Marića, Jana Veselog i ostalih velikih pojačanja iz prethodne decenije. Međutim, košarka zna da iznenadi. Strpljenje, upornost i rad daleko od očiju javnosti često znaju da donesu rezultat kad se najmanje očekuje.

Posle raskida sa Partizanom, Kuzeloglu je prošao mukotrpan put kroz sredinu grčke košarke. U Apolonu iz Patrasa bio je tek solidan, ali ništa više od toga. Lavrio i Ari bili su koraci napred u smislu ozbiljnosti i konkurencije, dok je u Iraklisu počeo da gradi reputaciju borbenog krilnog centra koji može da odgovori na oba kraja parketa. Njegov raspon ruku, energija u skoku i sposobnost da igra "četvorku" i "peticu" u sistemima sa preuzimanjima sve više su dolazili do izražaja.

Epizode u Po Ortezu i San Pablo Burgosu donele su mu korisno iskustvo van grčkih okvira, naročito u pogledu fizičke igre i dinamike u internacionalnim ligama. Ipak, tek dolaskom u AEK 2023. godine, Kuzeloglu je došao do ozbiljne stabilnosti. Pod vođstvom iskusnog Dragana Šakote, dobio je ulogu koju ranije nije imao – igrača zadatka sa velikim poverenjem trenera. U AEK-u je postao jedan od glavnih defanzivnih stubova, igrač koji može da menja ritam utakmice svojom agresijom, skokom i blokadama, a uz to je znatno unapredio šut sa poludistance i sa linije za tri poena.

PAO želi dublju rotaciju sa većom zastupljenošću domaćih igrača nego do sada, što je deo njihove strategije u borbi sa večitim rivalom Olimpijakosom. U tom kontekstu, Kuzeloglu je idealan, jeftiniji, iskusan, i mentalno sazreo. Za Partizan, ovo je možda i podsetnik na to koliko je teško proceniti potencijal kod mladih stranaca koji dolaze iz drugih košarkaških kultura. Kuzeloglu nije prvi ni poslednji igrač koga su se rano odrekli, a koji je kasnije pronašao svoje mesto pod suncem. Njegova priča je i metafora za sve one talente koji ne eksplodiraju odmah, već vremenom, kroz pokušaje i padove, postaju ono što su oduvek mogli da budu.

I tako, deset godina kasnije, neko ko je bio otpisan u Beogradu sada je korak od Evrolige, i to u dresu jednog od najtrofejnijih evropskih klubova. Janis Kuzeloglu možda nikada neće biti zvezda, ali je postao ono što mnogi nikad ne uspeju, stabilan, koristan i poštovan igrač. Ko bi tako nešto pomislio kada je leta 2015. kao poptuni promašaj napuštao Partizan.