Patriotski primer Stefana Jovića

Kada je Svetislav Pešić sumirao utiske posle uspešno završenih kvalifikacija za Mundobasket, podsetio je još jednom da smo se kao sportska nacija smanjili i da potencijala imali, ali top kvaliteta sve manje. To je istovremeno pozvalo trofejnog stručnjaka da iskoristi i dalje oblikuje postojeće resurse, kao i da se vrati nekim igračima čiji su se tragovi iz ovih ili onih razloga pomalo izgubili. U potrazi za najboljim rešenjima, prekaljeni stručnjak vratio je u reprezentativni život Stefana Jovića.

Rođeni Nišlija dao je patriotski primer i pokazao da se grb na dresu voli bezuslovno, da je verni vojnik Srbije i stavlja se na raspolaganje čak i kada okolnosti nisu idealne. A, Jović je proteklih godina prošao dug put i danas postao jedan od heroja nacije.

Da bi se uvidela šira slika, vratićemo se nekoliko koraka unazad. Iskusni plejmejker se bez prethodne najave našao na spisku kandidata za novembarske kvalifikacije, u Njukaslu sa Velikom Britanijom i Turskom u Beogradu. Daleko od očiju javnosti, Jović se spremao za povratak u nacionalnu selekciju po programu selektora, sa kojim je često bio u kontaktu. Zbog toga ga je put vodio iz rodnog Niša u Beograd i nazad, jer je na Pešićev poziv odgovorio potvrdno iako je bez kluba u tom momentu bio pola godine.

Za obe strane bio je to u neku ruku svestan rizik. Pešiću zato što je bio spreman da najkompleksniju ulogu u prelomnom trenutku kvalifikacija poveri igraču bez angažmana, za Jovića jer se našao u svojevrsnoj deža-vi situaciji jer ga je na sličan način Igor Kokoškov vratio u dres Orlova posle višemesečnog odsustva iz klupske košarke. Tada se sve završilo kidanjem mišića lista zbog čega je više od pola godine proveo u terapijama i oporavku pre transfera u Panatinaikos koji se završio posle samo nekoliko meseci zbog novih muka sa povredama. Ovog puta se vodenica okrenula na Jovićevu i stranu reprezentacije Srbije!

Kvalifikacije igrala 33, na spisku više od 40 igrača, a ko će na Svetski kup?

Najsvetlija tačka Srbije u kvalifikacijama Aleksa Avramović: Nismo hteli da prođemo kao Argentina

U momentu kada se srpska košarka bori sa deficitom plejmejkera, gde se takođe prožima i kompleksan slučaj Miloša Teodosića, dobili smo nazad čoveka koji pleni iskustvom, racionalnim odlukama i pre svega "jedinicu" koja prvo pokušava da razigra saigrače, pa tek gleda ka košu. Za čoveka sa srebrnim medaljama u Madridu, Riju i Istanbulu ovo je bila idealna šansa da vrati karijeru na pravi put. I sada su svi na dobitku. Srbija je na Mundobasketu i ponovo ima pleja koji zna kako se dolazi do uspeha na raspolaganju, a on sve boljim igrama u Saragosi podiže kvalitet.

Videlo se jasno tokom gostovanja na Ostrvu da je Jović dugo bez takmičarske košarke. Duel sa Velikom Britanijom u Njukaslu bio mu je prvi posle ravno šest meseci otkako je odigrao poslednji meč za Panatinaikos! Srbija je taj meč dobila i bez njegovih poena, ali je podelio tri asistencije. Taj broj gotovo se duplirao protiv Turske, na šta je zabeležio još šest poena. Opet, uz ne naročito dobre procente, ali to teško da je neko mogao da očekuje posle toliko duge pauze. Nedugo zatim prešao je u Saragosu.

Njegov značaj u rotaciji jasnije se video tokom protekla dva meča. Zbirno je podelio 15 asistencija, uz gotovo uravnotežen učinak, a kada je u trećoj četvrtini duela sa Grčkom morao prinudno napolje zbog povrede levog lakta, Srbija je počela da gubi konce što je kasnije dovelo do poraza. I Pešić je sam priznao da bismo verovatno dobili Grke da je Jović tada mogao da nastavi susret. U poslednjem meču sa Britancima diskretno je poveo Srbiju do pobede, tiho je dirogovao igrom i vodio Srbiju ka pobedi. U bezmalo desetominutnom intervalu, od sredine treće do polovine poslednje četvrtine, napravio je samo jednu grešku. Uz četiri poena, tri asistencije i ukradenu loptu iz koje je Aleksa Avramović snažno zakucao. Pustio je druge da završavaju, on je samo "pakovao" lopte.

Osim toga što se vratio u reprezentativni sistem i pomogao Srbiji da ode na Mundobasket, Stefan Jović pokazao je svima šta znači plejmejker sa iskustvom i neko ko je bio sastavni deo u osvajanju poslednje tri medalje. U svemu tome mogao bi, pod uslovom da ga zdravlje posluži i da selektor skroji takav plan, na Svetskom kupu da balansira ekipu sa potencijalno velikim napadačkim kvalitetima. I idealan partner Vasiliju Miciću, sa kojim je delio dobro i zlo u Crvenoj zvezdi, onda i na Evropskom prvenstvu 2017. godine.

Tokom selektorskog mandata, Saša Đorđević je često naglašavao da uz Miloša Teodosića ima plejmejkera sa izraženim defanzivnim kvalitetima. To je pre svih bio Stefan Marković koga sa dugogodišnjim kapitenom vežu neraskidive košarkaške veze, zbog čega su na terenu i van njega funkcionisali kao sat. Sa njima je zanat od Mundobasketa 2014. pekao Stefan Jović, koga je Saša Đorđević na iznenađenje nacije uvrstio među putnike za Španiju zajedno sa klupskim kolegama Nikolom Kalinićem i Stefanom Birčevićem. Triling kragujevačkog Radničkog lansiran je na talasu reprezentativne euforije posle svetskog srebra posle čega su svi izgradili karijere za poštovanje. Jović je izrastao u plejmejkera evroligaškog kalibra i da ga nisu zadesile povrede, postigao bi još i više, iako bi mnogi dali sve za ono što je on dosad uradio.

Upravo je često odsustvo sa terena, pomešano sa teškim pandemijskim vremenom, učinilo da Stefan Jović u proteklih dve i po godine ne igra previše košarke. U Himkiju se posle tromesečnog oporavka od teže povrede noge na početku takmičarske 2020/21 vratio na teren i kasnije bio primoran da igra pod koronom, o čemu je govorio u velikom intervjuu za Mozzart Sport, sve dok se klub nije rasformirao posle čega se vratio u Srbiju gde je održavao kondiciju. Posle kontakta sa tadašnjim selektorom Igorom Kokoškovim počeo je da se priprema za olimpijski kvalifikacioni turnir u Beogradu pod budnim okom kondicionog trenera Marka Sekulića.

Pešić: Bez odbrane možemo da se slikamo na Svetskom prvenstvu, osnovni cilj je plasman na Olimpijske igre

Igrači Srbije bez dileme: Nije bilo lako od početka, zato je sada još slađe

Nažalost, ta reprezentativna akcija završila se kidanjem mišića lista zbog čega je više od pola godine bio van terena. Bila je to delimično i svojevoljna odluka, kako bi se individualno spremao za novi angažman i tada mu nije bilo važno koji je klub, samo da igra košarku ponovo. Odlazak u Panatinaikos nije se pokazao kao dobar izbor. Od kraja prošle sezone Jović je bez kluba bio sve do 12. decembra, kada je potpisao za Saragosu u kojoj ponovo hvata dobar zalet i pre svega stabilnu formu.

Ne izlazi više toliko često pred medije, a kada govori, uvek je to iskreno i otvoreno. Neuspeh Orlova u kvalifikacija za Tokio okarakterisao je kao "bolnu ranu", da su mu dugo posle tih dana misli lutale zbog svega što se desilo i da će u svemu biti tu za reprezentaciju. Kao da je predosetio ono što se desilo u novembru i sada...

Sa Svetislavom Pešićem imao je kontakt još na početku selektorskog mandata, s tim da tada iz opravdanih razloga nije bilo realno da se odmah ostvari saradnja. Nužda ih je u neku ruku spojila i verovatno najavila mogućnost da se odnosi prodube u narednim mesecima. Koliko je Stefan Jović potreban reprezentaciji, toliko su i Stefanu Joviću potrebne igre u dresu sa nacionalnim grbom.

Samo neka je zdravlja...