Penjaroja: Navijači Partizana te ili vole ili mrze, nikad nisam imao ovakav izazov

Uhvatio se Đoan Penjaroja krajem decembra prošle godine, ne vrućeg, nego vrelog krompira, odlukom da preuzme Partizan u delikatnom trenutku posle odlaska legendarnog Željka Obradovića, ali je katalonski stručnjak na volšeban način uspeo da se izbori sa pritiskom, kupi poverenje zahtevne publike i obezbedi ostanak na klupi Parnog valjka.

Bivši trener Barselone i Baskonije u velikom intervjuu za majsko izdanje magazina Gigantes del Basket, koji je danas plasiran na sajt, osvrnuo se na protekli period u Beogradu, situacije kroz koje je prolazio, izazovne, ali i nezaboravne trenutake koje je doživeo.

Spoznao je šta Partizanu i njegovoj publici znače Željko Obradović i Duško Vujošević, ali i kakvu težinu nose okršaji sa Crvenom zvezdom.

Za početak o onome šta je zatekao dolaskom u Partizan.
"Zatekao sam situaciju ogromne tenzije i ogorčenosti. Bio je to komplikovan trenutak jer je ekipi išlo loše, nije prenosila dobre vibracije - ne samo u smislu pobeda ili poraza, već ni u situacijama koje se tamo izuzetno vrednuju, kao što su trud i timska igra. Navijači, koji su verovatno najbolji na svetu, tamo te ili vole ili mrze. Sve to nije pomagalo. I nakon toga, ono najvažnije, bez ikakve sumnje - najveća legenda koja verovatno postoji u srpskoj košarci, Željko Obradović, napustio je ekipu. Zatekao sam ono što sam i zamišljao, čak i malo više od toga, jer tek tamo počneš da uviđaš kako ti ljudi funkcionišu, sa kakvom strašću to proživljavaju, sa kakvim emocijama žive sve što je u vezi sa njihovim klubom, što iz naše perspektive deluje malo preterano. Ali to te takođe, malo po malo, tera da shvatiš šta zapravo znači biti trener Partizana", poručio je Penjaroja.

Očigledno je izabrao pravi način da pristupi novom poslu.
"Ja u taj društveni deo ne mogu da ulazim. Pokušavam da se fokusiram na ekipu, najpre da ih upoznam, da vidim kako su funkcionisali. I tu nailazim na niz okolnosti. Cela ta naelektrisana atmosfera iz prethodnih nedelja sigurno je višestruko uvećala neke navike i situacije koje nisu bile adekvatne za funkcionisanje jednog tima. To je situacija velikih poteškoća u kojoj je svako, ne znajući baš kako, želeo da individualno spasi svoju poziciju. A naravno, tako je bilo veoma teško izaći iznat toga - sa problemima sa navijačima, problemima sa klubom, ekipom koja ne pobeđuje, ekipom koja se ne takmiči... Ekipom koja je prenosila čak i određenu ravnodušnost kada je trud u pitanju. Moja funkcija je bila da najpre lociram u kakvom su stanju igrači i da pokušam, malo po malo, da uvedem navike ili usadim neka sitna pravila koja su svi ti igrači poštovali tokom svojih karijera. Prvih pet utakmica u Evroligi za nas su bile veoma loše, jer smo imali promene igrača, povrede i mnogo tumbanja. U tim utakmicama se nismo realno takmičili. Ali meni su pomogle da uvidim gde se nalazimo".

Da li ste u nekom trenutku pomislili da je izazov preveliki?
"Nikada nisam imao ovakav izazov jer nikada nisam preuzeo ekipu usred sezone, a pogotovo ne u uslovima u kojima sam ušao - sa takvom atmosferom, zamenjujući onoga koga zamenjuješ, dok ekipi ide veoma loše... Izazov je bio ogroman. Ali uvek sam imao veru u ono što radim. A s obzirom na to kakvi su mi bili poslednji meseci, ovaj izazov i nije bio mnogo veći u pogledu poteškoća, jer su poteškoće koje sam proživeo u poslednjih godinu i po dana u najmanju ruku bile na nivou onoga što sam zatekao u Partizanu na sportskom planu".

Kako je igrati pred takvom publikom? Da li izaziva strahopoštovanje biti tamo na terenu?
"Ja uspevam dosta da se isključim, ali ambijent, atmosfera koja se stvara je spektakularna. Emocija koju imaju, kako to proživljavaju... Već sam imao sreću da doživim derbije. To je posebna utakmica, kako u ulozi domaćina, tako i u gostima. To je nešto više od utakmice. Derbiji su uvek nešto više, ali ovde, kako to proživljavaju dane pre i dane posle... To osećanje je neverovatno. To je životno iskustvo i osećam se privilegovanim što mogu ovo da proživljavam i što mogu da budem trener Partizana".

Doživeli ste i smrt legende kao što je Duško Vujošević…
"Poštovanje koje je postojalo prema njegovoj ličnosti je spektakularno. Viđao sam grupe navijača kako spontano drže minute ćutanja usred ulice u Beogradu. Ljudi koje vidiš na tribinama i kažeš: "Čoveče, izgleda kao da su potpuno poludeli", a kada dođe trenutak da se iskaže poštovanje... Pa čak i bez velikog razumevanja, i bez razumevanja srpskog jezika, naježiš se. Neverovatno je i ono što je organizovano u klubu, na terenu pre utakmice, kao i sama sahrana, na koju je išao ceo tim i gde je na groblju bilo 10.000 ili 15.000 ljudi. To osećanje poštovanja i zahvalnosti ti ostaje urezano, jer smo mi u Španiji malo drugačiji. Nije da mi to nemamo, ali ispoljavamo to na veoma drugačiji način od onoga kako to rade tamo".

Da li je biti trener Partizana onakvo kakvim ste zamišljali da će biti?
"Beograd je grad košarke i grad podeljen između dva velika kluba, a to su Partizan i Crvena zvezda. Odjek je veći nego u mestima u kojima sam bio, jer je praćenje medija i navijača mnogo veće, ali je takođe i poštovanje prema figuri trenera ogromno. Tačno je da te više prepoznaju, dobacuju ti komentare, ali figura trenera je znatno poštovanija nego što je čovek navikao".

Hajde da pričamo o kalendaru. Vi već godinama živite u tom ritmu. Da li je održiv? Da li je normalno da je polovina ekipa ove godine otpustila svog trenera?
"Takmičenje je postalo veoma divlje, veoma divlje. Mnogo se promenilo u odnosu na Evroligu od pre nekoliko godina, pre svega zato što ima mnogo više utakmica i zato što postoji mnogo veći potencijal, sa rosterima i igračima koji mogu da se takmiče za sve. Kada ima toliko ekipa i kada se stvore tolika očekivanja, na kraju samo jedan pobeđuje. Ako pogledate sve timove, svi imaju velika očekivanja i svi žele da budu na vrhu, jer svi ulažu ogroman trud - svi predsednici, svi klubovi - da bi imali sjajne rostere, sjajne stručne štabove, najbolje uslove. Ali na kraju je takmičenje veoma surovo i ima vrlo malo strpljenja. Sada imamo i to čuveno okruženje, pre svega na društvenim mrežama, koje sve to višestruko uveličava. Dakle, ako nemate profesionalne strukture, ozbiljne, sa strpljenjem i iskustvom, sve se mnogo brže ubrzava i lomi preko kolena. Očigledno je da je figura trenera skoro uvek najslabija karika u bilo kom projektu. Ima veliku snagu dok je tu, ali kada stvari krenu naopako, onda stupa na snagu ona tipična fraza, koja je istinita: lakše je oterati trenera nego dvojicu ili trojicu igrača. I to jeste tačno, jer je uz to tržište igrača sve teže".

Sve je to deo šire priče od samih rezultata na terenu.
"Vidite, pre neki dan sam slušao Čola Simeonea kako priča, ne više o figuri trenera, već o autoritetima u životu: o poštovanju prema učitelju, lekaru, policajcu. Ljudi se sve više usuđuju da sve osporavaju i sve se manje poštuje. Najlakše je napasti ili promeniti. Mislim da je to greška, jer uz to, kada dođe novi trener, kao što se desilo meni, tačno je da možete da uradite neke stvari, ali se tokom sezone veoma malo trenira. Malo je prostora da se promeni previše stvari. Ali biznis je tako postavljen i mislim da se to neće promeniti, barem ne u narednim sezonama. I barem kalendar – reč nije da se malo „omekša“, već nam je potreban kalendar koji više priliči onome što je evropska košarka".

Mislite li da će se u nekom trenutku promeniti i mentalitet, u smislu da se shvati da nije smak sveta ako se izgubi neka utakmica?
"Komplikovano je, jer ovde ne postoji taj mentalitet, ali promeniće se. Prethodnih godina timovi kao što su Barselona, Real Madrid ili Panatinaikos gubili su možda šest ili sedam utakmica u celoj sezoni, i to su gubili među sobom. Sada to više ne postoji. Sada sve ekipe gube po 20, 25 ili 15 utakmica, naročito one koje igraju u jakim domaćim ligama. Na kraju sve dođe na svoje mesto i to će postati normalnije. Sada, u ovim prvim godinama, ljudi se hvataju za glavu jer izgubiš 12 utakmica. Pa dobro, ako pogledaš Evroligu, prvoplasirani na tabeli, koliko je utakmica izgubio? 12. Moraćemo da se naviknemo, jer te takmičenje vodi ka tome. Isto kao što ćemo verovatno morati da se naviknemo da postoje utakmice, a već ih ima, u kojima ekipa koja bi u teoriji trebalo da pobedi izgubi tu utakmicu sa 20 razlike i ne odigra na nivou. Zašto se to dešava? Zato što je nemoguće, igrajući tri utakmice nedeljno, putujući kako se putuje, bez mogućnosti da treniraš i sa problemima sa povredama, imati konstantnost. I onda, kada se to desi sa druge strane bare, u NBA ligi, i vidiš timove koji su šampioni a imaju nizove od tri izgubljene utakmice, tamo se ništa ne dešava. A ovde ludimo. Mislim da se to menja, ali moraće da se promeni još više. I moramo pridavati manje sudbinskog značaja porazu i pobedi".

Imate ugovor za sledeću sezonu. Kako želite da izgleda vaš Partizan u budućnosti?
"Leta su uvek komplikovana, a Partizan je veliki klub. Mislim da je to klub u koji igrači žele da dođu, ali takođe morate znati gde se nalazite unutar takmičenja kao što je Evroliga. A u Evroligi je očigledno da postoji osam, devet ili deset klubova koji barataju ekonomskim nivoom, što se plata tiče, koji je mnogo veći. Ali ono što mi nameravamo jeste da izgradimo tim koji će pre svega funkcionisati kao takav, koji će prenositi tu energiju, tu borbu kojom će se naši navijači ponositi, da pokušamo da zadržimo one igrače koje želimo, a nakon toga ćemo videti kakvu moć imamo na tržištu da dodamo igrače i budemo konkurentan tim. Produžetak ugovora sa Karlikom Džonsom je veoma dobra vest za nas, i od te tačke ćemo videti: igrači koji imaju ugovor, ali mogu da odu u NBA... Videćemo kakvu sposobnost imamo da kompletiramo roster. Ali, pre svega, ono što moramo da imamo jeste jasna linija, ideja igre, ideja o tome kakvi želimo da budemo. Mislim da i klub i ja imamo jasnu sliku o tome, i videćemo da li smo sposobni da dodamo te delove slagalice kako bismo bili konkurentan tim".

Da li ste imali kontakt sa Željkom Obradovićem?
"Još uvek nisam i to mi je ostalo u planu. To sam već rekao kada sam stigao. Kada sam došao, nisam želeo da imam previše informacija ni sa jedne ni sa druge strane kako bih se maksimalno fokusirao na svoj posao i išao sa svojom idejom. Sa Željkom imam dobar odnos, ali nismo se sreli i nećemo dugo čekati da obavimo jedan normalan razgovor. Pored poštovanja koje gajim prema njemu kao treneru, on je legenda u Beogradu. I jasno je da, ako neko sigurno želi da Partizanu ide dobro, to je on, jer je to deo njegovog života. Sigurno je moja greška što ga nisam pozvao, ali sa ovim ritmom takmičenja, to je ludilo. Po dolasku sam želeo da sačekam, ali uskoro ćemo razgovarati, sigurno", rekao je Penjaroja u intervjuu za Gigantes.