Perjanice istorijskog uspeha Zlatibora: Osvojismo trofeje, a ne uradismo ništa?! Čestitali Teo, Bogdan, Bjelica...
Vreme čitanja: 7min | pet. 22.04.22. | 09:02
Dušan Kutlešić i Nemanja Protić za Mozzart Sport izneli utiske posle velike pobede u Skoplju i osvajanja ABA 2 lige
Košarkaki klub Zlatibor nosi epitet "najstarijeg srpskoligaša", jer se preko 30 godina takmičio u nekada čuvenoj srpskoj ligi. U nedelju uveće dobio je novi - šampion ABA 2 lige. Ogroman uspeh tima iz Čajetine. Sa sedmog mesta otišao je na plej-of i u Skoplju oborio prva tri nosioca. Srušio Helios poslednjim sekundama (84:82), potom razbio Borac iz Banjaluke (98:83) i u velikom finalu posle produžetka tukao domaćina finalnog turnira MZT (78:73).
Ključne ulogu u uspehu za pamćenje odigrali su Nemanja Protić i Dušan Kutlešić. Iskusni plejmejker je četvrtfinale rešio trojkom na dve sekunde do kraja, dok je Kutlešić proglašen za MVP-a turnira. Za Mozzart Sport govorili su o zlatiborskoj bajci, velikom slavlju, preneli nam atmosferu iz glavnog grada Makedonije i dotakli se činjenice da prema propozicijama takmičenja još nisu obezbedili mesto u elitnom rangu naredne sezone.
Izabrane vesti
Dušan ističe da su se utisci slegli samo "jednim delom".
"Prošla su dva dana, ali kada zastanem, osvrnem se i shvatim da smo osvojili smo ABA 2 i dalje mi pomalo neverovatno deluje. Kao da sam i dalje u snu. Sigurno da će biti potrebno još neko vreme da postanemo svesni šta smo uradili, kakav smo uspeh napravili", priča za Mozzart Sport junak velikog finala u kojem je postigao 33 poena uz 10 skokova za rekordni indeks 39.
Nemanja je u podvig verovao čim je preskočena prva prepreka.
"Sjajan uspeh, vrhunski. Niko nije očekivao. Bio sam ubeđen da ćemo igrati finale kad smo prošli Helios jer nam najmanje uz Široki odgovarao od svih ekipa u ABA 2, a sa ostalimo smo mogli da igramo bez problema", ističe Protić u razgovoru za Mozzart Sport.
Kutlešić napominje je da je pred početak sezone cilj bio plasirati se u plej-of, a da se malo ko nadao drugom najsjajnijem trofeju u regionalnoj košarci.
"Od početka se znalo kakav je sistem takmičenja i da će plej-of biti na jednu utakmicu. Prvi cilj je bio da obezbedimo jedno od mesta koje vode na završni turnir. Iako od početka nismo bili u sjajnom ritmu, bili smo u igri za plej-of. Ništa ipak nije slutilo da će se ovako razviti sezona".
Sjajni strelac nema dilemu, ostvario je najveći uspeh u karijeri, dok je i Protiću jedan od najdražih.
"Možda mi je najdraža reprezentativna medalja sa Univerzijade 2009. u Beogradu, ali ovaj uspeh mi je u prva tri s obzirom na sve što se dešavalo. Povrede, bolesti, skraćen roster, šta nas sve nije snašlo", ističe Nemanja.
Finale za MZT-om bolje nije moglo da počne. Zlatibor je uvodni kvartal dobio sa 31:11. Domaćin je nošen punim tribinama "Jane Sandanski" dvorane uspeo da se vrati, čak imao i šut za pobedu, ali je četa Strajina Nedovića odigrala dobru odbranu i uz malo sreće izborila produžetak. U dodatnih pet minuta svela je rivala na samo poen.
"Videla se ta rasterećenost i želja, pa čak i samopouzdanje, vera u našu igru i ritam u kojem se nalazimo. Lako smo rešavali napade, pogađali otvorene šuteve, ali i one teže. Tračali smo, dobro se osećali na terenu i dominirali. Košarkaši MZT-a su bili malo usporeniji, što je možda u neku ruku i očekivano uzbog emotivnog pražnjenja, jer su obezbedili plasman u ABA 1 u polufinalu i to smo iskoristili. Nije bilo realno da takav odnos snaga bude 40 minuta. Vremenom su nas usporili, ostavljali nam sve manje prostora. Ušli su bolje u nastavak i onda je bilo teže igrati. Ipak, odbrana nam je bila na visokom nivou. Primali smo vrlo mali broj koševa iz pozicionih napada. U tranziciji im je bilo lakše, ali smo glavnicu odbrane držali jako dobro. Odbrana nam je dala šansu da uđemo u produžetak tokom kojeg smo primili samo jedno bacanje", rekao je Kutlešić.
Protić je postigao odlučujuće poene u četvrtfinalu, na narednom koraku iskočio je Kutlešić sa 30 poena, kao i Filip Đuran koji je za tri šutirao 6/7. Finalom je dominirao Dušan, ali jasno je da su svi igrači dali ogroman doprinos.
"Realno nas je Dule nosio kroz celo finale. On je jedini mogao da izmisli koš kad niko nije mogao da se upiše u drugom poluvremenu. Ipak, svi igrači, od prvog do poslednjeg, su imali doprinos. Kroz skok, dobru odbranu, šut za tri.... Đuran je maestralno odigrao polufinale. Ja sam protiv Heliosa iskočio, ali svako je imao svoju ulogu na turniru i tokom čitave sezone. Dule i ja smo više na lopti, pa imamo nešto veću odgovornost, ali svaki igrač je zlata vredan", napominje Protić.
Borbu za pehar je obeležila i povreda Dimitrija Nikolića, koji je odigrao važnu ulogu na završnom turniru. Bivši igrač FMP-a je uz Protića bio najbolji pojedinac protiv Heliosa (22 poena i 12 skokova), u polufinalu je bio na skok od novog dabl-dabla (20 poena), a onda se u finišu prvog poluvremena finalnog susreta sudario sa centrom MZT-a Huanom Dejvisom. Ispostavilo se da je doživeo naprsnuće lobanje.
"Taj trenutak nas je uzdrmao i dosta nam otežao u nastavku, jer smo ostali bez jedinog pravog visokog igrača, centra. Morali su rupu da popune Čabrilo, Đuran i Joksimović koji mesec i po dana nije trenirao zbog bolesti. Nismo kukali, pričali ne možemo da pobedimo. Čabrilo je dao neverovatan doprinos u odbrani, sjajno je branio pik, u napadu imao par važnih skokova, odlično postavljao blokove. Na kraju produžetka se bacio u reklame za loptu, pa mu je pukla i arkada. Uspeo je da nadomesti Nikolićev izostanak i svaka mu čast. To nam je mnogo pomoglo da osvojimo titulu", hvali Kutlešić saigrača Aleksu Čabrila i napominje da Nikolića čeka makar dvonedeljna pauza.
Kada se začuo poslednji zvuk sirene počelo je veliko slavlje.
"Zagrili smo se posle utakmice i čestitali jedni drugima, ali imao sam tu sreću i priviliegiju da su mi na tribinama bili devojka, brat i sestra. Odmah sam otišao da ih zagrlim. Drugari, prijatelji, poznanici, sugrađani, svi su čestitali iste večeri, sve je prošlo kako treba", nastavlja Kutlešić.
Protiću su se javili brojni prijatelji, između ostalih i reprezentativci Srbije Miloš Teodosić, Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica.
"Prvo mi je čestitala supruga, ali su se javili mnogi. Imam dosta prijatelja koji igraju na vrhunskom nivou. Teo, Bogdan, Bjelica... Svi koji su mi bliski su me zvali ili su mi poslali poruku. Bili su uz nas, navijali što mi je drago. Prepoznali su naše zajedništvo i timski duh koji su nas krasili čitave sezone", priseća se plejmejker Zlatibora.
Atmosfera u Skoplju je bila sjajna. Publika je fer i korektno navijala, a na kraju je i pozdravila šampione. Sportski se poneo i domaćin, koji je ostao veliki i u porazu.
"Moram da se zahvalim domaćim navijačima koji su nam ukazali čast u momentu kada smo primali pehar. Bili su fantastični. Napravili su zaista fenomenalnu scenu i bakljadom nam ulepšali taj trenutak. Treneri i igrači MZT-a su ostali i aplauzom ispratili dodelu pehara i medalja. Pokazali su da su gospoda", kaže Kutlešić.
Usledio je put za Čajetinu, pa se u autobusu slavilo.
"Bilo je muzike, svega i svačega. Nisam spavao celu noć, kao ni Sani, Đuran... Ostali su malo dremnuli, pa su se probudili. Slavili smo, tek ćemo da slavimo i zaslužili smo", priča Protić, a Kutlešić dodaje da su po dolasku u Srbiju košarkaši i stručni štab Zlatibora odmah otišli na prijem kod predsednika opštine i da će proslava biti naknadno organizovana.
Ostaje žal što pored velikog uspeha nije obezbeđeno mesto u ABA ligi naredne sezone. Zlatibor očekuje baraž sa najslabije plasiranim srpskim timom iz elitnog ranga, zbog maksimalnog broja naših ekipa u najkvalitetnijem regionalnom takmičenju.
"Mi osvojismo trofej, a ne uradismo ništa. Zbog glupog pravila ostade gorak ukus kad smo ohladili glavu. Uradili smo sve što je do nas na terenu. Sada iz ABA lige neka vide šta će i kako će, da li će da promene pravilo jer nigde na svetu nema da osvojiš trofej, a da ne uđeš u viši rang. Ostao je gorak ukus, a dobili smo prvu, drugu i treću ekipu iz ABA 2", jasan je Protić.
Kutlešić ipak veruje da će pravda biti zadovoljena.
"Ne možemo da promenimo ništa, kako rukovodstvo lige bude reklo tako će biti. S kim bude bilo potrebno da igramo, na nama je da izađemo na teren i damo sve od sebe, pa da vidimo za šta će to biti dovoljno. Iako je taj put teži, verujemo u sebe i da možemo na bilo koji način da obezbedimo prolazak u viši rang".
Ostvaren je istorijski uspeh, ali Protić napominje da sezona još nije gotova.
"Sad da se odmorimo. Imam utisak da mi treba samo pet dana da spavam i ne radim ništa. Spremićemo se za Superligu i baraž ako ga bude. Nije nam ta Superliga nešto mnogo važna, šta uradimo - uradili smo. Nemamo neki imperativ, niko ne traži bilo šta od nas. Već smo napravili uspeh koji će se pamtiti ko zna koliko dugo u Čajetini, ali i Srbiji".
Nada se da će podvig njegove ekipe biti podstrek novim generacijama.
"Na Zlatiboru sam tri godine, dosta ljudi znam i dragi su mi. Sad nas još i više vole zbog uspeha koji smo napravili. Nisam ni ja svestan koliki će uticaj sve ovo imati. Svaki uspeh vuče za sobom neke druge stvari. Tako da, verovatno će biti više dece koja će se prijavljivati da treniraju košarku", zaključuje Nemanja Protić u razgovoru za Mozzart Sport.