Pešić: Evrobasket nije bio neuspeh, sa Bogdanovićem bi bilo drugačije
Vreme čitanja: 7min | pon. 13.10.25. | 10:21
"Za Jokića nije problem bila odbrana, već igra u napadu"
Evrobasket je sada već davno iza Srbije, ali neuspeh i dalje boli. I boleće neko vreme. Toga je svestan i sada već bivši selektor Orlova, Svetislav Pešić koji je gostujući na španskom radiju esRadio u emisiji "Tirando a Fallar", govorio o neslavnom nastupu na kontinentalnom takmičenju, kao i celokupnoj situaciji u evropskoj košarci.
Iako gotovo svi kada spominju učešće naših košarkaša u Letoniji, ističu samo jednu reč - neuspeh, popularni Kari se sa tim ne slaže, već koristi drugi termin.
"Verovatno je neuspeh za vas i srpske navijače. Za mene, razočaranje. Bilo je veoma tužno, ne samo zbog poraza od Finske, već i zato što nismo imali dovoljno vremena. Ne mislim da je to bio neuspeh", ističe Pešić pa dodaje: "Ljudi kažu da je to zato što su bila velika očekivanja. Imamo jednog od najboljih u istoriji, poput Nikole Jokića, a kada imate njega, automatski mislite da morate da pobedite, ali to nije slučaj. Jedan igrač sam po sebi ne čini tim. Nikola Jokić je najbolji timski igrač koga sam trenirao u karijeri, a trenirao sam mnoge. On je definitivno najbolji timski igrač, tokom utakmice, pre, posle, na treningu, van terena… On je neko ko razume značenje reči odgovornost. Igrači su ono što motiviše trenera, a ako imate Jokića, motivisani ste i vi. Razgovarao sam sa njim tokom putovanja na Kipar, dok sam se pripremao za Evropsko prvenstvo: Pitao sam ga šta misli o nekim temama. Rekao mi je da igrači znaju moju filozofiju, da tu nema problema, ali da je odbrani potrebno poboljšanje i da bi trebalo da se u nju integrišu neki novi igrači, da nam je potrebno vreme da evoluiramo."
Izabrane vesti
Upravo odbrana je bila najveći problem srpskog tima na kontinentalnoj smotri. Često je i sam Jokić u defanzivi bio slab, međutim Pešić se sa time ne slaže.
"Nikola se poboljšao u svakom aspektu svoje igre. Ako pogledate četiri ili pet godina unazad i vidite njegovu poslednju sezonu sa Denverom, možete videti njegov napredak i u defanzivnoj i u ofanzivnoj tranziciji. Za njega odbrana nije problem. Sigurno svi mogu više da urade u odbrani, i on to može, ali za njega je napad teži zbog FIBA pravila, jer nema razmaka. Zato mu je i lakše da se brani. Sigurno uvek može bolje da se brani, ali njegov veliki problem je u napadu jer u NBA postoji nedozvoljena odbrana, a ovde ne, i zona je puna igrača, mnogo više protiv nekoga poput njega. Napad je za njega neugodniji."
Voditelj je pitao i da li bi sve bilo drugačije da se Bogdan Bogdanović nije povredio.
"Sigurno. Ako počnem da pričam o našim problemima... Svaki tim je imao problema na Evrobasketu, ali ako me pitate o mojim, reći ću vam: do utakmice protiv Portugala, kada se Bogdanović povredio, igrali smo veoma dobro: odlična košarka, odbrana, napad, sve. Protiv Portugala smo igrali u 21 čas, a sledećeg dana u 17 časova protiv Letonije. Igrali smo protiv Portugala razmišljajući o pripremi za utakmicu sa Letonijom. Portugal je igrao impresivno... na svom nivou. Znao sam da ćemo ih pobediti, jer imamo najveći talenat i veštinu, ali sam želeo da se pripremim za utakmicu protiv Letonije, jer sledećeg dana nije bilo vremena za to, a bila je to veoma važna utakmica: pobeda je značila da ćemo biti prvi ili drugi."
Sve je poremetila povreda kapitena.
"Sledećeg dana nam je rečeno da je otpao za ceo turnir. Veliko razočaranje, ali morali smo da nastavimo. Svi igrači su dali više nego ranije i igrali smo veoma dobro protiv sjajne Letonije, veoma kompletnog tima. Naše misli su bile uz Bogdanovića, ali smo pobedili. Stigli smo do utakmice protiv Turske i Avramović se povredio: Avramović nije Jokić niti Bodiroga, ali za nas je veoma važan jer je on čovek koji pokreće odbranu. Onaj koji sve pokreće. Vukčević, rezervni krilni centar, se povredio. Gudurić je imao problem sa Ahilovim tetivom, i nismo znali da li može da igra, što je gotovo najgore za trenera – neznanje da li može ili ne može da igra. Jedan za drugim... Posle utakmice protiv Letonije, Jokić i Jović su sledećeg jutra imali temperaturu. Mnogo problema. Većina ljudi ne želi da shvati da nemamo više talenta od drugih. Naravno da imamo talenta, ali ne više od drugih timova. I kada se ovi problemi nagomilaju, koje želim da objasnim bez da zvuče kao izgovori... i pojavi se sjajan tim poput Finske... Finska nije bolja od Srbije: u seriji na tri ili pet pobeda bismo pobedili. Ali u jednoj utakmici, sve je moguće."
Prisetio se prekaljeni trenerski stručnjak i prošlog leta kada je Srbija imala sjajan olimpijski turnir.
"Nismo osvojili Olimpijske igre, ali smo osvojili medalju. A za mene je svaka medalja na Igrama kao zlatna medalja. Sa sportske tačke gledišta, osvajanje zlata je veoma teško jer Amerikanci uvek daju sve od sebe. U polufinalu smo odigrali sjajan meč, praktično smo pobedili, ali nismo imali dovoljno fizičke snage da završimo utakmicu. Mislim da je to prvi put u istoriji jugoslovenske ili srpske košarke da su svi navijači bili veoma srećni, a da nismo osvojili zlato. Ne mogu zaboraviti kada sam 2007. bio u Barseloni i Španija je izgubila zlatnu medalju u finalu Evrobasketa protiv Rusije, onim šutem Džej Ar Holdena... Naslovne strane španskih novina su prikazivale slike sa medaljom, svi su izgledali srećno. Ovo je nemoguće u Jugoslaviji! Ako ne osvojite zlato, svi su razočarani. Ali sa tom bronzom koju smo osvojili protiv Nemačke, svi Srbi su bili ponosni na tim."
Iako je ušao u 76. godinu života, veruje da još nije završio svoj trenerski poziv.
"Šta možete reći sa 76 godina osim da ste stari? Energija dolazi iz košarke. Verujem da još nisam završio. Ne znam šta će se desiti sutra, ali svakog dana osećam da treba da razmišljam o košarci. Šta se može bolje uraditi. Razgovaram sa trenerima, sa ljudima koji žive ovaj sport. To me i dalje motiviše, razmišljanje o tome kako mogu da se poboljšam kao trener i kao osoba, ili kako mogu da utičem na naš sport. Na primer, poboljšanje načina izvođenja pik en rola u napadu, ili njegove odbrane. Nedavno sam razgovarao sa kolegama o trendovima i idejama. Trend u košarci je promena odbrane. Svi to rade i većina ljudi kaže: „Taj igrač dobro brani jer može da menja odbrane.“ Sigurno je to važno, posebno u modernoj igri, ali to više nije ideja. To je trend. Ono što me zanima je ideja., šta dolazi posle promene odbrane? Pronalaženje sledećeg poboljšanja. To je ono što me zanima."
Dotakao se Pešić i aktuelne situacije u evropskoj košarci koja je daleko od idealne.
"U Evropi ne možemo napraviti veliki biznis od košarke. Posle košarke u Americi, mesto gde postoji najveće interesovanje za košarku je Evropa. Svake godine se malo približavamo po kvalitetu... ali u poslu imamo problema. Evrobasket je nekada bio svake dve godine, sada je svake četiri, iako je popularnost u Evropi mnogo veća nego na drugim kontinentima. Pitam se zašto nema Evrobasketa svake dve godine, da bi se održao kvalitet i sponzorstvo. Ovo nisu Olimpijske igre, Evropsko prvenstvo bi trebalo da bude svake dve godine. Veliki problem u Evropi je što nema definisanog sistema takmičenja kao u Americi. Pored toga, oni koji su odgovorni za FIBA i Evroligu nisu mogli da se dogovore godinama. Jedan kaže da drugi ne želi. Drugi kaže da prvi ne želi. I kao i uvek, kao u politici ili ekonomiji, sada u košarci Amerikanci dolaze i kažu: „Imate li problem?“ „Da, ne možemo da se dogovorimo.“ „Nema problema, naučićemo vas rešenju za evropsku košarku.“ A ovo je katastrofa."
Dodaje da bi trebalo da se napravi sinergija sa krovnom fudbalskom organizacijom na Starom kontinentu.
"Razgovarao sam o ovome sa Bodirogom, koji mi je dobar prijatelj. Veliki biznis u Evropi je fudbal, Liga šampiona. Hajde da razgovaramo sa UEFA da pokušamo da izgradimo sinergije. Jer ovo je Evropa. Trebalo bi da imamo nemački mentalitet: oni kažu „nema problema, samo rešenja“. I oni koji su odgovorni za evropsku košarku moraju znati da imaju tu buduću odgovornost za sport. Nemamo piramidalnu strukturu, kao što je u američkoj košarci. ACB ima svoja pravila i svoje lopte, FIBA ima svoja, Evroliga svoje... U međuvremenu, Amerikanci se pitaju kako je ovo moguće. Nije da sam pesimista, ali osećam potrebu da dam ovo mišljenje jer sam u ovom sportu kao trener više od četrdeset godina. To ne znači da znam sve, sigurno. Ali šta znači da Pešić ima iskustva ako ne mogu ovo da kažem? Ja sam čovek od košarke i moram ovo da kažem. Hajde da razmislimo o našem sistemu takmičenja u Evropi", zaključio je Pešić.
.jpg.webp)
_(1).jpg.webp)
.jpg.webp)