Pešićeva poruka: Srbija iznad svega, neću da se bavim kultom reprezentacije već kako da budemo najbolji

Kako su minuti prolazili i približavalo se vreme početka toliko iščekivana promocija novog selektora, sala za konferencije u Sazonovoj ulici postala je premala da bi primila sve one koji su želeli da budu deo, nadaju se svi, trenutka posle kojeg se vraća vera u reprezentaciju i sistem uspeha. Sa plafona sale uspomene na najveće uspehe, fotografije s najvećih događaja od raspada velike Jugoslavije. Između ostalih zlata iz Istanbula i Indijanapolisa. Svima je prilično jasno ko će uzeti dirigentsku palicu posle Igora Kokoškova...

Deset minuta pre početka više igla nije imala gde da padne, a trenerska veličina kakva je Svetislav Pešić zaslužuje takav doček. Akademski se čekalo, a kada se Pešić pojavio na vratima svima je na umu bilo samo jedno pitanje – do kada ćemo legendarnog Karija moći da gledamo kao selektora Srbije?

“Ugovor je na tri godine, do kraja Olimpijskih igara u Parizu“, bio je prvi odgovor koji smo dobili.

Na sastav stručnog štaba moraćemo još da sačekamo, povratnik na klupu nacionalnog tima ostao je zakopčan po tom pitanju, mada je i sam poručio da se još “ne zna“ ko će biti kraj njega na klupi od priprema u novembru, kvalifikacija za Mundobasket 2023. i susret s Letonijom.

“Pozdravljam sve svoje drugare, novinare, narod... Predsednik Danilović mi je poželeo mnogo zdravlja, ja sam odličnog zdravlja. Sreće će nam biti potrebno, svima pomalo. Što više radimo – više sreće. Mi smo sada ovde došli, ponovo. Radujem se novom izazovu i radujem se što sam ponovo trener reprezentacije. Ovo mi nije prvi put, imam neka iskustva, ali što se kaže – zaboravi iskustvo, ako ne znaš da ga iskoristiš“, počeo je svoje izlaganje Pešić.

Govorio je legendarni stručnjak i o tome kakvi su mu planovi za naredni period, za ceo mandat...

“Trudiću se da moje iskustvo i znanje stavim u službu srpske košarke, ne samo reprezentacije. Reprezentacija je ipak najvažnija, siguran sam u ono što znam, a to je da ovi ljudi koji su s moje leve i desne strane, Saša (Danilović) i Dragan (Tarlać), da će mi dati podršku. Dobro smo se našli, imamo i ljude koji su bivši igrači. Ono što ste tražili, dobili ste. Košarka treba da pripadne košarkašima, tu su Nenad Krstić, Bolić, Tarlać, Danilović... Oslonite se na nas, dajte nam podrške i biće sreće, biće rezultata“, priča čovek koji je doneo poslednja dva reprezentativna zlata i dodao:

“Ono što bih mogao da kažem jeste da se sve menja, mi se menjamo. Ovo je Srbija, više nije Jugoslavija. Tako je i u košarkaškom smislu, biće mi potrebno vreme, u dogovoru sa Danilovićem su se pregovori odužili, jer su u ona vremena govorio sam da je potreban profesionalni trener, neko ko će biti stalno tu, na terenu, u kancelariji, u poslu...“

Otkrio je i da je pre konačne odluke da se vrati na klupu nacionalnog tima obavio “testiranje javnog mnjenja“.

“Poduže sam morao da razmišljam, bilo je ispitivanje javnosti, vidim da se javnost poprilično oduševila predlozima. Kada su počeli da mi se javljaju ljudi sa strane, onda je analiza završena. Sada ću najviše vremena da provodim u Srbiji. Daću sve od sebe i siguran sam da će biti rezultata. Dobio sam i maksimalnu podršku od moje porodice, sin Marko mi je rekao da ne čekam ništa i da preuzimam tim“.

Svetislav Pešić (©Star Sport)

Jedna od najvažnijih pitanja na konferenciji za novinare glasilo je – kako vratiti urušeni kult reprezentacije?

“Ne radi se o bilo kakvom kultu reprezentacije, menjaju se okolnosti. Sve se menja, pa se odnos prema svemu, ne samo reprezentaciji, menja. Ne samo kod nas, već u celom svetu. Kada sam došao u Nemačku 1987. kao trener u Bundesligi, niko nije hteo da igra za reprezentaciju, ne zato što nije bilo kulta, već niko nije verovao da kroz reprezentaciju mogu da se ostvare u karijeri. Bio je to proces koji je trajao, imao je veliku podršku, imao sam viziju i ideju kako da taj cilj ostvari. Sada sam u Srbiji, sada se opet postavlja isto pitanje“, poručio je Pešić i naglasio:

“Sve su to sportisti koji su postali i došli na neki nivo da mogu da igraju za reprezentaciju, onda jednostavno znači da si to postigao zato što si takmičar. Većina želi da bude u timu s najboljima, želi da igra protiv najboljih. Tu se uopšte ne postavlja pitanje. Neko je više takmičar, neko manje, ali ne želim da se bavim kultom reprezentacije, već da sa ljudima s kojim želim da stvaram malo drugačiji odnos, a to je interes za pobedom, za uspesima, da budemo bolji od svih, da dobijem osećaj da sam bolji nego pre. To je vreme u kojem živimo, trudiću se da u takvom procesu sprovedem svoje zamisli“.

Kari: Jesam se udvarao Jokiću, udvaraću se i ostalima, treba da stvorimo empatiju

Našalio se selektor da nije pobornik dugih i temeljnih priprema, ali napominje da će uraditi sve što je u njegovoj moći kako bi reprezentacija imala ne samo kratkotrajni, već dugoročni rezultat rada koji planira.

“Nikada nisam bio ljubitelj dugačkih priprema, to je neko izmislio... Sada je sve drugačije. Uticaj i moć trenera se mnogo smanjuje, ne samo kada je u pitanju reprezentacija, već i klubovi... U reprezentaciji ne zavisiš samo od igrača, već od klubova. U klubu zavisiš od igrača, što imaš bolje ili igrače koji odgovaraju tvojoj filozofiji, uspesi će biti veći i bolji. Ako je i bila neka dilema s moje strane da li ponovo uzeti reprezentaciju, onda sam od svih naših, sadašnjih trenera drugarsku, sportsku podršku i želju da svi zajedno radimo na višem cilju. Možemo da se busamo da nam je reprezentacija najvažnija, a onda da ne napravimo ništa. Ova reprezentacija nije moja, tu sam da uvedem rad, red i disciplinu, a umesto discipline bih stavio odgovornost. Moja odgovornost i čoveka pored mene nije upitna, ali bih sada želeo da svi koji govore da je reprezentacija najvažnija – da mi pomognu“.

A, šta će biti snaga reprezentacije Srbije?

“Želim da svoju aktivnost usmerim ka analiziranju svih igrača, od mlađih kategorija, do seniora. To ćemo raditi u stručnom štabu i na nivou Saveza, da napravimo neke odrednice kako ćemo da se ponašamo. Svoje iskustvo želim da podelim sa Nenadom Krstićem i Draganom Tarlaćem. Voleo bih da i ja od njih nešto naučim. Od svakog može nešto da se dobije, da se nauči. Treba samo prilagoditi se situaciji. Reprezentacija je ispred svega. Mi znamo da se sa nama ne završava košarka u Srbiji, moramo da vodimo računa o mladim trenerima i igračima, da vidimo kako sve njih možemo da integrišemo u sistem“.