PET NA PET - Vojislav Kecojević: Sa Prajom, Kićom, Delibašićem, Mokom sam igrao, borio se za mesto u reprezentaciji

Nekadašnji košarkaš Vojislav Kecojević legendarni je igrač košarkaškog kluba Metalac iz Valjeva. Trenutno se nalazi na čelu Regionalnog košarkaškog Saveza Zapadna Srbija.

Za Mozzart Sport Kecojević se prisetio lepih dana tokom igračke karijere. Vojislav ističe da su njegove generacije bile opčinjene sportom, košarkom, ali da nipošto nisu zapostavljale društveni život. Prijateljstva su bila iskrena, takođe, kumovski odnosi. Tadašnji igrači pored sportske karijere nisu zapostavljali ni školovanje.

Seća se i zajedničkih letovanja u Herceg Novom sa drugarima iz kluba. Naravno, i na moru se igrao basket protiv bubnjara Dragoljuba Đuričića, Dragiše Perovića iz Cibone, Subotića…

Za dvadeset godina, koliko je trajala karijera našeg sagovornika, seća se da nije igrao samo protiv Iva Danea i Trajka Rajkovića. Ducija Simonovića smatra košarkaškim Apolonom. Takođe, podseća se da su tadašnji kadeti i juniori igrali utakmice pred okršaj seniora. U Čačku je igrao na otvorenom terenu jer dvorana kraj Morave još nije bila izgrađena. I danas je veliki drugar sa Radmilom Mišovićem. Za Praju Dalipagića kaže da se takvi ljudi ne rađaju. Sa šesnaest godina bio je najbolji strelac lige.

Rado se odazvao našem pozivu da učestvuje u MOZZARTOVOM “Humanitarnom tiketu u podne”, a danas je gost rubrike “Pet na pet”.   

 1.Da li ste se svojevremeno bavili još nekim sportskim aktivnostima osim košarkom?

“Kao dete okušao sam se u svim sportovima. Ipak, kao pionir sam došao u Metalac, stigao do seniora i u Valjevu okončao karijeru”.

2.Ko vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?

”Sa Prajom, Kićom, Delibašićem i Mokom sam igrao. Borio se za mesto u reprezentaciji, bili su mi u neku ruku konkurencija. Kao uzora mogu da pomenem Radivoja Koraća, ali i starijeg brata. On je završio karijeru, a ja sam uzeo njegov dres i počeo da igram. U to vreme borio sam se i čuvao Varajića, Ćosića, Dalipagića, Šolmana…Branko Kovačević i ja bili smo deo velikog uspeha koji je ostvarila reprezentacija na Svetskom prvenstvu u Manili. Osvojili smo zlatnu medalju. Bili smo na širem spisku, ali je umesto Branka na Filipine otišao Skroče, a umesto mene Krstulović”.

3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?

“U fudbalu navijam za Crvenu zvezdu, u košarci, naravno, za Metalac”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?

“Uh, mnogo je takvih detalja. Pošto je naš trener Luka Stančić bio dobar prijatelj sa Rankom Žeravicom često smo bili u Beogradu i sparingovali sa Partitanom. Tramvajem smo išli na utakmice i treninge zajedno sa igračima Partizana. Za Metalac sam igrao 20 godina pa se sećam trijumfa nad Jugoplastikom u Splitu. U Novom Sadu dobili smo Vojvodinu za ulazak u Prvu Saveznu ligu. U baražu, u Sarajevu, zgazili smo Industromontažu. Sve su to značajne utakmice”. 

5. Da li ste mogli više da postignete tokom igračke karijere?

“Jedino mi je žao što nisam otišao na Mundobasket u Manilu. Nakon igračke karijere radio sam, stekao penziju od koje živim”.

Bonus pitanje za našeg gosta: Šta u MOZZARTU odigrati na utakmicu iz Engleske, VULVERHEMPTON – KRISTAL PALAS. Vukovi imaju najubedljiviju pobedu od 4:0, ali gosti imaju malo bolji skor, 12:8:13. Domaći se trude da obezbede kvalifikacije za Ligu Evrope, Palas je obezbedio opstanak u Premijer ligi. Čak poslednjih šest utakmica gosti su izgubili. Domaći su pobedili pa remizirali na poslednja dva meča. Bez kadrovskih problema Vukovi dočekuju duel.

“Pokušajte sa igrom gol, gol”.

PIŠE: Đurđe MEČANIN

[email protected]