PET NA PET - Milenko Topić: Čuveni Dražen Petrović bio je moj omiljeni košarkaški fanatik

Sa crveno-belima Milenko Topić je nedavno stigao do prve titule prvaka Srbije kao trener. Svojevremeno je bio čuveni krilni centar Profikolora, BFC-a, Zvezde, Budućnosti, Hemofarma, Sijene, Milana… I kao igrač uzeo je titulu sa Beograđanima, prvenstvo i Kup sa Podgoričanima, Jadransku ligu sa Hemofarmom odnosno Kup Rajmunda Saporte sa Sijenom. U svim timovima za koje je nastupao uvek je bio jedan od najboljih igrača. 

U vitrinama ima zlatne medalje sa kontinentalnog i prvenstva sveta. Srebro sa OI 1996. godine odnosno bronzano odličje sa EP. Prebogata i sjajna igračka karijera, a Topić nije loš ni kao trenerski stručnjak. U svakom slučaju prava je osoba za MOZZART - ovu rubriku "Pet na pet".

1. Da li ste svojevremeno trenirali još  neki sport i koji?
“Naravno, kao i mnogi počeo sam sa fudbalom. Igrao sam na pozicijama levog beka, polutke… Potom sam izrastao i bilo je prirodno da se opredelim za košarku. Mislim da nisam pogrešio”.

2. Ko vam je bio sportski uzor, idol u tinejdžerskim danima?
“Najjači utisak na mene ostavio je Dražen Petrović koji nažalost dugo nije sa nama. Bio je košarkaški fanatik, mogao je, i trenirao je po celi dan…To se vrlo, vrlo retko viđalo. Bio je pravi i najbolji”. 

3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“Naravno, Crvenu zvezdu”.

4. Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Uvek se rado setim zlatne medalje koje smo uzeli 1995. godine u Grčkoj. Bilo je to EP kad smo u finalu pobedili Litvaniju. Imali su strašan tim koji je predvodio čuveni Sabonis. Takmičenje je došlo nakon izolacije, sankcija, a uzeli smo zlato… Nakon toga usledio je spontani doček u Beogradu, takođe nezaboravno. Pamtim još OI u Seulu, bio sam učesnik, a verujte da nisam sanjao da ću biti na tako jednom velikom takmičenju kao što je Olimpijada. Bilo je predivno, upoznao sam mnoge sportske veličine. Naravno, drago mi je što sam sad sa Zvezdom postao prvak Srbije. Prvi put kao trener”.

5. Životni i sportski moto?
“I na svoju decu pokušavam da prenesem stav da je sve u radu. U životu se možete baviti bilo čime, ali rad je najbitniji. Morate biti posvećeni poslu. Ako nema posvećenosti talenat pada u vodu. Rad pravi razliku”.

PIŠU: Nela i Đurđe MEČANIN
[email protected]