Pobednik bez brojeva: Sretenovićevu snagu voleli saigrači i timovi

Nikada u prvom planu javnosti i medija, ali uvek na prvom mestu kod saigrača i trenera. Takav je bio Zoran Sretenović. Plejmejker koji je iz senke postavljao standarde gde god je bio. Od Crvene zvezde, preko Jugoplastike gde je tri puta pokorio Evropu pa sve do dresa Jugoslavije sa kojom ima dve zlatne medalje. Čiji god dres da je nosio, Sreta je uvek bio lider, na terenu, u svlačionici, nisu to možda videli svi, ali su znali oni koji su trebali, najbliži njemu, saborci za trofeje kojih se naosvajao. U klupskoj košarci ima ih 11, a kao seniorski reprezentativac dva puta je bio na postolju i to onom najvišem stepeniku. Na veliku žalost svih ljubitelja košarke u regionu, Sretenović je preminuo u četvrtak u 58. godini.

Danas, saigrači iz Jugoplasitke, Crvene zvezde, Partizana i reprezentacije svi ističu jednu stvar - Sreta je bio igrač i čovek bez greške.

"Teško je u ovom momentu pričati o Sreti. Čoveka koga poznajem 35 godina. Premlad nas je napustio, ali to je bio pravi as od čoveka i košarkaša. Ne znam ni šta bih pre istakao. Van terena ljudina, a na terenu, mislim da je to Dino najbolje rekao, bio je kompjuter. Imao sam priliku dva puta da delim teren sa njim", počinje za Mozzart Sport Nebojša Ilić koji je upoznao Sretenovića sredinom osamdesetih godina prošlog veka kada je Zoran počeo karijeru u Crvenoj zvezdi:

"Ono što prvo pamtim kod njega kada je teren u pitanju je posvećenost. Neverovatna želja za radom, uvek je bio neko ko je znao šta i kako će da uradi na parketu. Kada se pogleda sa ove distance nije ni čudo šta je uradio sve tokom karijere, posebno u Jugoplastici zajedno sa Dinom i Tonijem".

U Split je otišao 1986. godine na poziv Božidara Maljkovića. U dresu Jugoplasitke imao je istorijske uspehe. Osvojio je tri titule prvaka Evrope. U svom trećem finalu, protiv Barselone 1991. godine Sretenović je postao ,u tom momenu, jedini Evropljanin ikada koji je odigrao svih 40 minuta meča za šampionsku titulu.

"Igrač starog kova. Tihi vođa Jugoplastike. Kroči na teren, odigra odbranu, pogodi četiri šuta, podeli asistencije, sve pročita u odbrani. To niko ne primeti sa strane, ali mi smo pobedili utakmicu rutinski. To je bio Sreta, igrač kakav se može samo poželeti, tako je bilo pre 30 godina, tako bi bilo i sada. Mogao bi bez problema sa igrom iz tog vremena da ostavi identičan trag sada jer nema puno takvih kakav je on bio", opisuje ga legendarni Zoran Savić, saigrač iz Splita, ali i iz reprezentacije Jugoslavije:

"Sreli smo se prvi put u maju 1989. u Splitu. Došao sam posle završene sezone u Čeliku i on je tu bio već neko sa velikim iskustvom. Možda ne godinama, ali je znao sve kako funkcioniše. Kao da je bio rođen u Splitu. Momak koga su svi voleli. Posle toga smo igrali i u reprezentaciji, mogao je da se prilagodi svakoj ulozi kod svakog trenera i u svakoj situaciji je znao kako da doprinese ekipi".

Sretenović skroz levo sa Savićem, Divcom, Paspaljem, Đorđevićem i Danilovićem (© MN Press)

A kako je pomagao ekipi i koliko su ga voleli u Splitu objasnili su Dino Rađa, Toni Kukoč i Duško Ivanović.

 "U ono doba smo bili cimeri i provodili najviše vremena skupa. U prvom redu je bio čovek. Zaj*ebant od glave do pete. Taj ni sekunde nije bio ozbiljan osim kad je igrao. A kad je igrao - kompjuter u glavi. Taj je znao sve što treba u svakom trenutku. Bio je pravi plejmejker koji je držao uzde jedne moćne ekipe i svi su ga obožavali. Mu*a kao dinje, obrana za primer, a i kad bi dao dva koša igrao je odličnu utakmicu. Kakva je to glava bila“, napisao je Rađa, dok je Toni Kukoč za Večernji list izjavio:

"To je bio čovek kojeg nije bilo teško voleti. Super osoba, super saigrač, razumeli smo se od prvog dana. Kao igrač, uvek je bio podređen ekipi. Kada bi timu dobro išlo on ne bi ni šutirao, a pogodio je toliko važnih šuteva. Bio je duhovit tip, beogradski mangup krcat ze*atorskim trikovima".

Bez obzira što je bio niži od 190 centimetara, mogao je na spoljnim pozicijama sve da pokrije i odradi svaki zadatak.

"Nije bio toliko fizički dominantan, bio je nizak, ali onda kada u odbrani uleti nekome u noge, retko ko je mogao da prenese loptu pored njega. Plejmejker kakav se ne viđa često, ratničko srce na terenu. Može da prođe 39 minuta da ne šutne na koš, a onda kao rutiner pogodi dva šuta i prelomi utakmicu", rekao je Duško Ivanović, član nezaboravne ekipe iz Splita, a kasnije trofejni trener.

Reprezentacija Jugoslavije po osvajanju zlata 1995. godine (© MN Press)

Posle treće titule prvaka Evrope sa Splitom, sledi odlazak u inostranstvo. Prvo Nemačka gde je u dresu Bamberga osvojio Kup, a potom je igrao i u Francuskoj pre nego što se vratio u Srbiju, ovoga puta u Partizan. Crno-beli dres je nosio u sezoni 1993/94.

"Kada je došao u Partizan gledao sam ga kao starijeg brata jer sam odmah shvatio da je to osoba od koje mogu mnogo toga da naučim. Zoranova smrt je veliki gubitak za košarku. On je bio idealan primer čoveka i košarkaša koji nije u centru pažnje, a odradi sve, mogli su mediji o njemu danima da pišu, zaslužio je svime što je uradio", priča Mića Berić za Mozzart Sport i ističe ono najbitnije u sportu:

"Ko se seća danas koliko je ko poena postigao na nekoj utakmici, ali se svi sećaju trofeja, a Sreta je tu bio majstor. Čovek koji zna da donese trofej. Pogledajte samo tu biografiju, legendarni košarkaš, sjajan čovek, pravi drugar".

U dresu reprezentacije SFR Jugoslavije, Zoran Sretenović je bio deo „plavog tima“ koji je 1991. suvereno došao do titule šampiona Evrope u Rimu. Četiri godine kasnije, Sretenović je nosio dres SR Jugoslavije u pohodu na čuveno evropsko zlato iz Atine 1995. Jedan od saigrača iz te čuvene reprezentacije je i Željko Rebrača.

"Mnogi možda ne znaju, ali ja ne zaboravljam koliko mi je pomogao kao mladom igraču, prvo u Partizanu, a onda i reprezentaciji. Stalno mi je davao savete, govorio šta treba da uradim na terenu kako bih maksimalno pomogao sebi i ekipi, neverovatno razumevanje košarke", u dahu priča Rebrača za naš portal.

Proslavljeni centar svrstava Sretenovića u samu elitu.

"Podario je ovaj region mnogo kvalitetnih košarkaša, neki su možda bili poznatiji od Zorana, ali kada su plejmejkeri u pitanju za mene se tri imena izdvajaju, a to su Sale Đorđević, Zoran Sretenović i sa njima može da bude Miloš Teodosić. To je to... Ta glava, taj pregled igre, nestvarno. Zoran je bez ikakvog preterivanja bio na njihovom nivou kada je u pitanju poznavanje košarke", podvukao je Rebrača.

Po završetku igračke karijere, Zoran Sretenović je radio kao trener u podgoričkoj Budućnosti, zatim Hemofarmu, Železničaru iz Inđije dva puta, Igokei, Vojvodini, Polfarmu iz Gdanjska, AZS i Stalu iz Ostrova.

Komemoracija legendarnom košarkašu biće održana u utorak, 3. maja od 11.00 sati u prostorijama KSS.