"Point God" i osmeh koji govori više od hiljadu reči

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Niša)

Na Malom Kalemegdanu, čini se, već sada sezonu 2023/24 bez problema mogu da nazovu - sezona Miloša Teodosića. U njenom dosadašnjem toku, a prošlo je više od polovine, gotovo svaka epizoda crveno-belog serijala mogla je, po uzoru na čuvene "Prijatelje", da se nazove - "Ona u kojoj se Teo pitao". Jer, kada se vrati film, jasno je da je na većini utakmica Crvene zvezde ključeve u rukama držao on. Jedan od najvećih plejmejkera koje je Evropa ikada videla. Majstor kakvih smo malo mogli da gledamo u Beogradu. A sada i u Nišu. Neponovljivi čarobnjak u igri pod obručima. Bog među plejmejkerima ili "Point God" kako Amerikanci vole da kažu.

Novim generacijama koje počinju da se bave košarkom bi u lekciji o pozicijama, za definiciju "jedinice" mogli da pričaju samo o Teodosiću, ali da ih upozore da neće biti kao on. To ne može niko. Ipak, sve što on donosi timu, to se od najboljih organizatora igre traži. Samo, valjevski virtuoz donosi i mnogo više. Tako je u intervjuu za Mozzart Sport svojevremeno i veliki Serđo Skariolo pričao šta je njegova poruka mladim igračima koji se ugledaju na Miloša.

"Igračima pokušavam da objasnim da nisu Miloš, da ne pokušavaju to da budu jer će nastati haos. Od njega moraju da nauče kako da zadrže taj nivo koncentracije. Posebno mlađi igrači. On je u stanju da vidi muvu u letu u najudaljenijem mogućem uglu jer je toliko svestan situacije i ima mogućnost da oseti igru. Vidi stvari pre nego što se dogode. Njegova koncentracija, proučavanje igre, analiziranje... Naravno, nije najbolji defanzivac, ali njegove opservacije po pitanju odbrane i taktike su na najvišem mogućem nivou, iako mu telo ne pomaže da bude vrhunski defanzivac. To igrači moraju da nauče, a ne dodavanja bez gledanja koja su jedinstvena za takvog genija i ne možete ih imitirati", sjajno je Italijan opisao svog bivšeg igrača iz Virtus Bolonje.

E, kada na takav jedinstveni, blistavi košarkaški um dodate ogromnu želju, dobijete ples kakav je 36-godišnji košarkaš Crvene zvezde izveo u finalu Mozzart Kupa Radivoja Koraća u Nišu.

Teodosićev dodir magije napravio razliku u derbiju za anale, Zvezdi deseta Žućkova levica

Nije bio na sto odsto mogućnosti fizički, ali je to nadoknadio željom i umećem. Dobijao je masaže tokom gotovo svakog prekida, činilo se u pojedinim trenucima i da mu je teško da se kreće, ali čim bi dobio loptu, imao je samo jedan cilj - da sam ili uz pomoć saigrača pronađe put do koša Partizan Mozzart Beta. I to je jedino bilo bitno. Ubacio je 16 poena, uz samo dva promašaja iz igre (1/1 za dva i 3/5 za tri) i jedan sa linije penala (5/6). Čak devet puta je bio fauliran. Očekivano, nije ga štedela odbrana rivala. Štaviše, pokušavala je na sve načine da ga uspori, ali... Teo je bio rešen da iz prve borbe za trofej sa Crvenom zvezdom izađe kao pobednik.

Videlo se to od prvog kontakta sa loptom. Odmah je podelio dve asistencije i razmrdao napad ekipe Janisa Sferopulosa, koji je bio prilično statičan na početku utakmice. Pa je u drugoj četvrtini ponovo delio lopte kao na tacni, ubacio i bitnu trojku, kojom je sprečio rivala da se odvoji. A onda je u trećoj deonici postigao možda i ključnih šest poena u samo dva napada. Najpre je iznudio faul Frenka Kaminskog za tri bacanja (sva tri pogodio), da bi posle ukradene lopte Adama Hange u tranziciji pocepao mrežicu šutem sa distance.

Povela je Zvezda u tim trenucima 60:53. Poslao je Teo i u smiraj treće deonice lepo dodavanje za Nemanju Nedovića, pa su crveno-beli sa pet poena viška otišli na poslednji odmor. Kada je ponovo proradila konekcija Miloš-Nemanja, u 36. minutu utakmice, crveno-beli su se odvojili i na 77:68. Ispostavilo se da je to bilo dovoljno za trijumf, ali se iskusni plejmejker sa linije penala postarao da ne bude nikakve drame i stavio tačku na prvo finale u crveno-belom dresu beogradskog velikana. Zvezdaško slavlje u Čairu je moglo da počne. Teodosić je došao u voljeni klub i prvom prilikom mu obezbedio trofej.

Doktorat Miloša Teodosića vredan MVP priznanja

Teodosić emotivniji nego ikad: Mnogo mi znači, videlo se i sa strane

Tokom susreta, a i ceremonije, videlo se koliko mu ovaj trijumf znači. Na terenu je svaki dobar potez emotivno doživeo. Okretao se ka navijačima i euforično ga sa njima proslavljao. A i sa klupe je non-stop bodrio čitavu ekipu, radovao se gotovo svakom košu, posebno u drugih 20 minuta. Delio je savete saigračima, nervirao se kada nije išlo najbolje… Svi su jasno mogli da vide koliko mu je stalo da ispuni obećanje i pojača trofejnu kolekciju kluba koji mu je u srcu. Čak je i Luka Mitrović prokomentarisao da ga takvog nije video.

“Miloš je pre svega jedan veliki zvezdaš. Dugo ga nisam video da ovako pokazuje emocije na terenu. To se vidi i sa strane, jasno je koliko mu znači osvajanje trofeja sa Crvenom zvezdom“.

Kada je istekao 40. minut, ozario se. Izgrlio sa saigračima, uredno sačekao da dobije medalju, a onda poveo navijanje:

"Dobro znaj“, izustio je u megafon, a navijači su oduševljeno nastavili da pevaju stihove čuvene zvezdaške himne.

Nije skidao osmeh sa lica. Došao je konačno u klub za koji navija od malih nogu, delimično bio dočekan i sa skepsom što nije obukao Zvezdin dres ranije, ali… Kao što kapiten Branko Lazić reče na konferenciji za medije posle finala Kupa, „godine su samo broj“. A zna se zbog čega je Teo došao na Mali Kalemegnda.

“Osvajati trofeje u inostranstvu je sjajno, ali osvajati trofeje sa klubom iz Srbije i sa klubom za koji navijaš je posebno. To je nešto što želim da osetim i doživim“, rekao je pred početak sezone.

Dočekao je i taj trenutak. Osetio i doživeo pred punim Čairom kako je to kad napraviš veliki rezultat sa voljenim klubom. Zbog toga je učinio sve u svojoj moći, možda išao i preko granice bola (iako to nije hteo da komentariše posle utakmice). Osmesi koji su usledili rekli su sve. Posebna godina za Miloša Teodosića. U Nišu mu se dodatno urezala u grudi.